Søren Kierkegaard: „Filozofija je potpuno u pravu kada kaže da se život mora razumevati unazad. Ali onda se zaboravlja druga klauzula – da se mora živeti unapred.”
- Da nije tako kako bi shvatili značaj otvorenog uma i činjenicu da uvek učimo? Osvrtom na prošlost i preispitivanjem mišljenja postanemo svesni zabluda i grešaka. To nam omogući da ih ispravimo i napredujemo pronalskom adekvatnijeg rešenja.
-------
- Bolje je osetiti bol neprijatne istine nego zanos lažne sreće. Istina oslobodi i vodi napretku. Laž sputa i unazadi.
--------------
- Nije moć u Sada, već u svesti. Ona je živa. Uvek postojeća, a drugačija. Neprestano se obnavlja i stvara svaki doživljaj i razumevanje.
--------------
- Život je beskonačni smisao. Otvoren um ga...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Aleksa se probudio u tami, ali ova tama nije bila obična.
Zidovi sobe pulsirali su, kao da dišu zajedno s njim, dok se senke uvijaju po podu,
stvarajući neprepoznatljive oblike.
Tama je bila ispunjena šapatima - glasovima koji nisu prestajali.
"Ne izlazi. Ne smeš. Stvarnost nije sigurna."
Vreme je ovde bilo iluzija - zidovi nisu imali prozora, a svetlo, koje je ponekad dolazilo
iz plafona, titralo je kao da preti da potpuno iščezne.
Aleksa je imao osećaj da je dugo zarobljen... ipak, nije verovao svojim uspomenama.
Nešto ga je uvek držalo podalje od vrata koja su bila jedini izlaz iz sobe.
Jedne noći, zidovi su se zatresli. Ne kao zemljotres, već poput gigantskog srca koje kuca
u nepoznatom ritmu. U tami, vrata su se sama...
REKVIJEM ZA NOĆNOG LOVCA
Dani su svačiji,
a noć je moja.
Noću prepisujem stihove
usamljenih poeta.
Svetlost daruje,
tama otima.
Tamom hodim,
prazan bez straha.
Magijom ljubavi,
zauvek proklet.
Osmehe kradem,
čekajući svoj.
Čuvar vremena
koje se nije dogodilo.
Lovac mi je ime.
"Sestro, izvadite sve rezultate koji su mi potrebni zatim pacijenta odvedite na magnetnu. Kada odrade to, dovedite ga ponovo u moju kancelariju i potrudite se da ne čekam rezultate kao prošli put" hladno i bez trunke emocija Đorđe se obrati devojci koja je bila u susednoj prostoriji. Aleksandar ustade i bez reči krete sa njom.
"Dobar je gospodin doktor, sve je palo na njegova leđa", prokomentarisa devojka, pravdajući se više sebi nego Aleksandru. Nije joj odgovorio ništa. Osoblje koje ga je primilo brzo i efikasno je završilo pretrage a sestra ga je ispratila u doktorovu kancelariju uz opasku da će rezultati biti gotovi najdalje za sat vremena.
" Urologija nije bila moj prvi izbor za specijalizaciju ali ono što sam želeo da budem je...
Kaže mi Cmizdrulja-Dragi kad ćeš jednom da shvatiš da su to dve potpuno različite stvari: biti zaljubljen u nekog i voleti nekog
Hm, pomislim, meni se to nikad nije desilo s nekim nego uvek s nekom.
Na prozoru autobusa u prolazu zablistaše najlepse oči, a tek osmeh... To se desi na prvi pogled . Ljubav. Ne gubim ni tren . Taxi . Stižem Zaustavim autobus ulazim i sve joj priznam i ... molim te da se udas za mene. Pola autobusa poče da mi se smeje a druga da navija za mene .Ona poče da plače i da se smeje.. Tako je počelo. Ponelo nas silovito i evo nas i sad...
Cmizdrulja I danas ima taj od boga dar da plače i da se smeje , a dešava se tokom i posle šoping molskih avantura... Uglavnom.
Moja self-help knjiga na engleskom „Becoming smarter for life“ objavljena je nedavno na Amazonu.
Besplatno preuzimanje elektronske verzije sa sajta Amazona je moguće u nedelju 29.12. 2024, nedelju 5.01.2025, nedelju 12.01.2025. i utorak 11.02.2025. Imajte u vidu da koliko sam video Amazon koristi Pacific Standard Time vremensku zonu, pa je verovatno da kod nas knjiga bude besplatna od 9 ujutru u nedelju do 9 ujutru u ponedeljak. Korisnici Kindle unlimited programa mogu je preuzeti besplatno bilo kad.
https://www.amazon.com/Becoming-smarter-life-Bojan-Orlic-ebook/dp/B0DQY6YKDQ?ref_=ast_author_mpb
Najbolja investicija koju čovek može da napravi je investicija u sopstveni razvoj, a najpametnija i najsveobuhvatnija i najefektivnija...
Zemlja nije stvorena prva, Bog je stvorio i druge svetove.
Naravno, odgovor na ova pitanja to niko ne zna od nas ljudi.
Izvestaj o tome nalazimo u Bibliji, Svetom pismu.
Znaju oni koji poznaje ove tajne i istine otkrivene u bozjoj reci:
1. Korincanima 4,1
Tako da nas drže ljudi kao sluge Hristove i pristave tajna Božijih.
Jer Sveto pismo je Bozji izvestaj o stvaranju i spasenju coveka.
Tu su nam date sve potrebne informacije.
Neke direktno, neke indirektno.
Vazne informacije vise direktno i jasnije, manje vaznije, mozemo trazenjem pronaci.
Za nas je najbitnije Bozji nacin spasenja coveka kroz Isusa Hrista na krstu Golgote.
Zato o tome imamo mnogo informacija.
Znanje ili ne znanje o stvaranju izvan nase planete nam nece doneti...
Samo jednom rečenicom mogu da poprave dan. Pa čak i kada šute,
s njima je zanimljivo, jer je samo pitanje trenutka kada će te nasmijati
do suza. I to nije smijeh na silu, ne, to je onaj iskreni, iz stomaka.
Jedan od takvih, ali u svijetu književnosti, bez sumnje, bio je Bernard Šo,
poznati irski dramski pisac, poznat po urnebesnoj komediji Pigmalion.
No, Šo nije samo pisao duhovito, on je tako i živio, a tome svjedoče
brojne anegdote iz njegovog života.
Tako jedna kaže:
Jednog vedrog proljetnog dana Bernard Šo je otišao kod doktora žaleći
se na nepodnošljivu bol u nozi. Doktor ga je pregledao i upitao:
“Koliko dugo je vaša noga u ovom stanju?”
“Dvije sedmice,” odgovorio je Šo.
Doktor se iznenadio:
“Kako ste mogli hodati dvije...
"У рату, држава даје топове, богати волове а сиротиња синове. Кад се рат заврши, држава узме топове, богати своје волове а сиротиња броји гробове!"
Или, како би Маца рекао:
Цитат се приписује Димитрију Туцовићу
Има ли боље дефиниције бесмисла ратовања за широке народне масе? Ратови су вођени због жена, због територија, новца, из обести,чак и из досаде. Ратове су започињали цареви, а водили су их, и у њима гинули, они који су се о њима најмање питали.
И данас је тако.
И једна од Балашевића:
https://youtu.be/KbEqJ0CdZuU?si=0bVswjrbWSe7K9dA
Kad je ostala bez posla, Suzana nije odmah paničila. Imala je plan – jasnu,
racionalnu strategiju za povratak u radnu rutinu. Bila je tiha, pouzdana, pažljiva.
Znala je kako da umiri dete koje plače bez da ga kupuje slatkišima. Znala je kako
se vodi dnevnik navika, kako se stvara rutina igre i odmora. Ali znanje se, kako se
ispostavilo, nije tražilo.
Suzana nije volela da laže, ali poslednjih mesec dana je lagala banku da će vratiti
minus “uskoro”, gazdaricu da “čeka uplatu”, a samu sebe da je sve to privremeno.
Bila je školovana bejbisiterka, sa znanjem, iskustvom i ljubavlju za decu.
Na papiru – idealna. U stvarnosti – nepoželjna. Roditelji su tražili “energiju”, “šik izgled”,
“nekog s harizmom” – što god to značilo.
Trebao...
Ti si ta lozinka
kojom se ulogujem u osamn’estu
u vremeplovu
što se pali kad skuham prvu jutarnju,
a ti se naoko ljutiš
i bockaš me riječima
tvrdeći da si siguran
da nisi naručio buđenje.
Al’ ja već znam taj ton,
to ti samo sistem startuje
na poznatu aromu —
malo kafe, malo mog smijeha.
U toj tvojoj jutarnjoj mrzovoljnoj verziji
skriven je kod
za sve moje nježnosti,
koje ti uporno pokušavaš da ignorišeš
dok ti dlan sam od sebe
traži moj.
Pitali su me neki dan: "Koje sve jezike pričaš?"
Eee, kad bih krenula da nabrajam, do jutra ne bih stala!
Evo, na primer, pričam "kiselovodni" jezik – to je kad se neko sluša sa kiselim osmehom
dok priča o vremenu.
Pričam i "šerpa-logički" jezik, što znači da sve objašnjavam uz pomoć šerpe
(da, bukvalno - "Ako ova šerpa može na šporet, što onda pas ne može u dvorište?").
Gramatika mi je strooogo čuvana. Kad kažem "onaj tamo auto koji je crno-zelene boje",
svi znaju tačno na šta mislim.
Pravopis? Ha, pravopis je precenjen! Kaaad pisem, nema veze DALI je veliko slovo il Mali,
vaznO DASE prozireE poruka!!...??--
Posebno sam ponosna na "govor bez reči". Evo primera: otvoriš frižider, gledaš, ćutiš - to je
univerzalni jezik, nema čoveka...
Plamen se širi, gutajući zidove koje smo gradili rukama punim nade. Svaki plamičak je kao zver
koja proždire uspomene - fotografije na policama, miris drveta koje je nekada bilo dom, zvuk smeha
koji je odjekivao hodnicima. Sada je sve to samo pepeo u vazduhu.
Stojimo nemoćni, kao figure u nekoj grotesknoj predstavi. Ruke su nam prazne, oči su suve od suza
koje su presušile. Pokušavamo da se setimo kako je sve počelo - da li je to bio samo iskra, nepažnja,
ili nešto što nismo mogli kontrolisati? Ali odgovori su besmisleni. Plamen ne mari za naše razloge.
Vatra nije samo fizička. Ona je simbol svega što smo izgubili, svega što nismo uspeli da sačuvamo.
Svaki udar vetra donosi miris spaljenih snova, dok se nebo iznad nas pretvara u...
...obespravljen u svom Dnevniku
pokusavam se uvjeriti
ima li osnova
da od osnova zapocnem
ili odmah virtualno do moje stvarnosti da dodjem
odavno je dusevno pice " najsladje smijesano..."
Izlazim na pauzu
onako fabricki i vidim dimnjak se ne dimi
onim dimom starim
bijeli se rascvjetao i prepada me
kakvi su sad Oci
ovim svjetovima zagospodarili...
Bio jednom jedan car, po imenu Maximus Velikopotezni, čija je vladavina bila sve samo ne uobičajena.
Govorilo se da je lud, jer su njegove odluke često bile potpuno nelogične, a njegovi postupci - još manje
razumljivi.
Ali, Maximus je verovao u jednu stvar: da svet treba učiniti zanimljivijim, bez obzira na cenu.
Njegova opsesija bio je cirkus, i to ne bilo kakav - već leteći cirkus.
Jednoga dana, car je okupio najbolje inženjere, umetnike, izumitelje i lutalice iz svih krajeva svog carstva.
Dao im je nemoguć zadatak: da stvore ogroman, lebdeći cirkus koji će putovati nebesima i zabavljati ceo
svet.
„Želim da ljudi zaborave na dosadu i realnost,“ govorio je. „Želim da gledaju gore, ka nebu, i osete čaroliju.“
I onda je počela...
U jednom dalekom carstvu, gde su oblaci bili teški od tajni, vladao je car po imenu Arsenije. Njegova moć bila je neosporna,
ali srce mu je bilo hladno kao zima koja nikada ne prolazi. Arsenije je verovao da je njegova vlast apsolutna, da je svaki glas
koji se podigne protiv njega pretnja njegovom tronu.
Jednoga dana, u carstvu su se pojavili anđeli. Nisu bili nalik slikama iz knjiga - nisu nosili bele haljine niti imali zlatne oreole.
Bili su to obični ljudi, ali njihova srca su sijala svetlošću koja je osvetljavala tamne kutke carstva. Marširali su ulicama, pevajući
pesme o slobodi, pravdi i ljubavi. Njihove reči su se širile poput plamena, paleći iskru nade u srcima potlačenih.
Car Arsenije je bio besan.
„Ko su oni da...
U srcu grada, na uglu gde su ulice bile isprepletene poput zagonetki, stajala je kuća koja je prkosila svim zakonima arhitekture.
Bila je optočena ogledalima, zlatnim nitima i neobičnim ukrasima – motivima sa zvezda, oblaka i apstraktnih figura koje niko nije
razumeo. Ljudi su je zvali Kuća Bizarnosti, jer su svi verovali da nešto neobično obitava unutra.
Vlasnik kuće bio je čovek po imenu Artur. Njegov život je bio jednako neobičan kao i njegova kuća. Nikada nije izlazio, nikoga nije
pozivao unutra, ali su ljudi povremeno kroz prozore videli svetlost i senke koje su plesale po zidovima. Govorilo se da Artur nije
običan čovek - da je možda čarobnjak, ili čak neko biće sa drugog sveta.
Jednog dana, mlada novinarka Vera odlučila je...
Seneka: "Patimo više u imaginaciji nego u stvarnosti."
- Fizički svet je dinamičan. U njemu postoji stalna promena koja se odvija po stabilnim, tačno odredjenim zakonitostima koje se mogu izračunati, proveriti i predvideti. Samim tim predstavljaju osnovu logike, zajedničke realnosti i sporazuma.
Za razliku od univerzalnih, nepromenljivih zakonitosti u objektivnom svetu, subjektivne svesti ljudi su fleksibilne i različite. Raznolikost i konstantna promena stvara drugačije momente/dešavanja/situacije i time stimuliše razvoj inteligencije jer se moraju pronalaziti adekvatne reakcije na njih. Za to je potrebna neprestana nadgradnja znanja ili učenje, eksperimentisanje, sticanje iskustava, emocionalni i duhovni rast kao i imaginacija...
Vidan je bio starac sa pogledom punim umora i melanholije. Neki su govorili da je lutalica,
dok su ga drugi smatrali sanjarom.
Ceo svoj život posvetio je potrazi za Obećanom zemljom - mestom gde, verovao je, postoji
savršen sklad, večna sreća i mir bez kraja.
Godine su prolazile, a Vidan je prokrstario guste šume, prešao beskrajne pustinje i penjao
se na planinske vrhove verujući da je Obećana zemlja iza sledećeg horizonta.
Ponekad bi čuo priče o drugim ljudima koji su je navodno pronašli i to bi mu davalo novu
snagu.
Godine su prolazile, Vidanova kosa je osedela, lice mu se izboralo, a koraci postali sve teži.
Ipak, srce mu je i dalje kucalo za taj san, ali gde god da bi stigao, nije pronalazio Obećanu
zemlju. Umor ga je obuzeo, a...
Bila jednom mala varoš zatrpana snovima i tišinom. Stanovnici su živeli mirnim, predvidivim životima,
sve dok se jednog dana u grad nije doselio neobičan čovek - Pavle.
Pavle nije bio kao ostali. Njegove oči bile su pune zvezda, a reči koje je govorio bile su poput zagonetki.
Ljudi su ga brzo proglasili ludim, jer nije razumeo pravila po kojima su oni živeli.
Pavle je često stajao na trgu i govorio o stvarima koje su stanovnicima bile nepojmljive: o šumama koje
pevaju, o vetru koji nosi tajne, o vremenu koje nije linija već krug. Deca su ga volela, jer im je pričao bajke
kakve nikada nisu čuli, dok su ga odrasli izbegavali, plašeći se njegove „zarazne ludosti“.
Jednoga dana, gradski lekar, čuveni i uvažen doktor Marković...
Moja komšinica B. se nije mnogo "školala", ali mi je jučer na terasi rekla
da je život zagonetka. Sigurna sam da to nije nigdje pročitala, nego je
to osjetila, onako duboko, iz svojih nedaća i radosti. Nije joj trebalo
školovanje da shvati ono što mnogi s diplomama još uvijek traže – da
život ne dolazi s uputstvom, da svaki dan ima svoj ključ koji ne otvara
ista vrata.
Moja komšinica B. se nije mnogo "školala", ali vrlo dobro govori njemački.
I nije to učila u učionici, nego u danima izbjeglištva u Njemačkoj dok je
čistila tuđe sudbine, dok je s kuhinjskih pločica brisala tuđe navike, dok
je po ormarima presavijala tuđe snove. Čak mi je i demonstrirala svoj
njemački. Jednom kad je letjela za Bosnu, na carinskom pregledu joj je
slučajno...
Možda je najveća iluzija današnjice u vezi sa stilom našeg življenja da živimo
u vremenu "novih ideja". Da smo prvi kojima je postalo tijesno u betonskim
gradovima, prvi koji tragaju za zdravijim životom, "biljnijom" ishranom, mirnijim
umom. Da smo izmislili muslije, fitnes instruktore i sve te zelene sokove što
liče na razvodnjenu travu. A zapravo, istina je da je sve to već viđeno i to prije
čitavog vijeka. Na nedavnoj izložbi održanoj u Bonu, na temu - Reforma života
s početka 20. stoljeća, poznatoj i kao pokret Lebensreform, u centru pažnje bio
je način života u kojem su mladi bježali iz gradova, tražeći slobodu u prirodi,
u zajednicama u kojima su živjeli u skladu s prirodom, praktikujući
vegetarijanstvo i vjerujući da tijelo nije...
Mi smo poslednja generacija koja će se sećati kako je prirodna, zdrava,
organska hrana mirisala i kakav je ukus imala... sećaćemo se mirisa i
ukusa prave šargarepe, ili slatke jagode... svega dok nije došlo ovo
korporativno zapadno GMO đubre
Mi smo poslednja generacija koja će se sećati sveta pre dolaska socijalnih
mreža...
Znamo kako je bilo živeti, družiti se, komunicirati pre dolaska interneta,
mejlova, fejsbuka, instagrama, tik toka, ju tjuba, vibera, votsapa, telegrama,
vimea...
Mi smo poslednja generacija koja je živela tokom tri revolucije: 2. industrijske
revolucije, 3. tehnološke revolucije i 4. informatičke revolucije...
Mi smo poslednja generacija koja je nekada pisala pisma i slala ih sa puta
svojim najdražim...
U malom selu, gde su svi znali sve o svima, održan je godišnji sastanak zajednice.
Tema je bila izbor novog vođe sela. Svako je imao svog favorita, a glasovi su se
delili po starim rivalstvima i ličnim interesima.
Kada je došao trenutak glasanja, ispostavilo se da su svi kandidati dobili jednak broj
glasova. Niko nije bio spreman da popusti, a svaka strana je tvrdila da je njihov kandidat
najbolji. U pokušaju da reše situaciju, odlučili su da svi kandidati održe govor kako bi
dokazali svoju vrednost.
Ali, umesto da se fokusiraju na svoje kvalitete, svaki kandidat je iskoristio priliku da ponizi
ostale. Govori su postajali sve otrovniji, a seljani sve nezadovoljniji. Na kraju, niko nije želeo
da podrži nijednog kandidata, jer su...
Marcus Aurelius: "Imaš moć nad svojim umom, ne spoljašnjim dešavanjima. Shvati to i naći ćeš mir."
- Tačno što se tiče uma, ali ne i svih spoljašnjih dešavanja. Nisu sva izvan naše moći i uticaja ili mogućnosti da ih promenimo. Naprotiv, nekada se jave u vidu dužnosti i odgovornosti da učinimo nešto u vezi njih.
I mi, kao i sve oko nas se neprestano menja i razvija stvarajući unikatni, novi moment i situaciju. To zahteva drugačiji pristup i stav da bi postigli razumevanje kojim doprinosimo unutrašnjem i spoljašnjem skladu, miru i smislu.
Kada su dešavanja povoljna i prijatna u njima se lako opušta i pronalazi zadovoljstvo. Slično je i sa dogadjajima u kojima postižemo uspeh, ispunjenje želja i nada. Njih celim bićem osećamo kao...
Kako da te objasnim sebi, milo maleno moje.
Sanjao sam te onima u noćima samotnim.
Sretao nenadano po gradovima koje sam voleo.
Recitovao život koji sam trebao da živim sa tobom.
Kako da te objasnim sebi, milo tršavo moje.
Mislio sam da si fatamorgana umornog srca,
onda kada te sretoh.
Teško je naći reči da naslikam tebe, a znao sam kako izgledaš.
I kako si se u crvenom kaputiću penjala na orah u dvorištu roditeljske kuće.
I kako si bila obučena ono veče kada si se prvi put poljubila.
I kako ćeš plesati pod tablom limenom u ulici gde su nestajala vrata i prozori.
Sreli smo se prerano za život, prekasno da odustanemo.
U pravo vreme da se zavolimo.
Tako ću sebe objasniti svetu, za tebe ne treba da znaju.
Dovoljno je što sam shvatio ja.
Zivot je enigma u beskonacnoj promeni. Da bi bili u stanju da je otkrivamo moramo se i sami menjati otvaranjem uma jer se u njemu formira svako razumevanje. Znacaj uma ne treba podceniti i obezvrediti.
S obzirom da je za promenu neophodna interakcija razlika svest ljudi, pored uma, ima i nadsvesni, duhovni potencijal. Dok ego ne uspostavi kontakt s nadsvesnim ne moze biti u potpunosti sabran/prisutan i koristiti puni svesni kapacitet. Misli se ne mogu nadahnuti novim, konstruktivnim uvidima, odnosno ne moze se postici osvescivanje, resiti problem, pronaci uteha i izlazak iz krize.
Milsli su privilegija koja nam omogucava kompleksnije razumevanje. Ali, s privilegijom ide odgovornost i duznost. Od nas se zahteva da shvatimo...
NIJE SVAKI MUŠKARAC SA VELIKIM NOSOM, SIRANO DE BERŽERAK
Večeras,još samo večeras. Dopusti da snovi galopiraju slobodni. Večeras,još samo večeras. Nacrtaj osmeh na moje umorno srce. Večeras,još samo večeras. Veruj da sve bajke imaju srećan kraj. Večeras,još samo večeras Naruči od uličnog svirača onu našu. Večeras,još samo večeras. Ljubi me kao da sutra ne postoji. Sutra će biti već kasno. Sutra je novi dan. Sutra ću voleti neku drugu. Sutra ćeš voleti nekog drugog. Sutra će ova noć postati samo sećanje, koga se nekog dalekog sutra nećemo sećati.
"Halo, ti si?"
"Naravno da sam ja. Koga si očekivao? Selmu Hajek?"
"Kada možemo da se vidimo, hitno je."
"Gde gori, Zorane?"
Zoran je inače moj najstariji prijatelj, on tvrdi da nije samo...