Šopenhauer - Svet kao volja i predstava

[ranjeni Zoro]

pfuj gadnog li mozga..ko da je tek neko otvorio kokonat

 

[fisherman1]

Bolje volim moždani osećaj kad brojim šuške I trpam ih u šlajpik,nego pustu volju da ih imam
koju ne mogu kao stvar po sebui metnuti u šlajpik jer I ne znam ša je...
Ako bi se delili-ja bih radije mozak sa svim sadržajima I opažajima,a tebi Ozi-ostalo...
Ko braća g... podelili...
Slobodno tog Arturovog demona zadrži za sebe-meni ok brez njega...

 

[muzjak]

Jedna osoba od ovo dvoje jeste daltonista. Isti predmet jedna vidi kao crven ,druga kao zelen.
Pas pored njih isti predmet vidi kao siv. Kanarinac u kavezu (koji vidi i ultraljubicasti deo spektra taj predmet vidi kao X (boja nepoznata coveku)
Pitanje je:
Da li na tv ekranu prikazana crvena, zelena, siva ili X boja ?
Odgovor:
Niti je crven niti zelen vec je to nesto sto nema nikave veze sa bojama niti sa onim sto zovemo "crveno" ili "zeleno" vec to "NESTO" ima tu sposobnost da to sto zovemo "boja" proizvede u necijoj svesti kao subjektivan oset.

Ovaj sam citat uzeo samo kao upečatljiv povod.
Između tebe i fišija postoji namerno ili nesvesno nerazumevanje.
Jasno je da je svet predstava.
HAALO FIŠIIII!
Međutim, osnova samog života i njegovog razvoja je komparativna.
Život se može shvatiti kao um, a i kao predstava uma (odnosno realnost).
Evo recimo kada je reč o bojama. Da li je crvena ili nije. Crvena ima svoj raspon frekvencija i tu nema dvojbe koja je to boja. Postavlja se samo pitanje subjektivnog doživljaja. Drugo je i pitanje da li će neko da razlikuje crvenu i plavu jer je daltonista. Ali za saznanja ne koristimo samo direktno naša čula.
Naravno Ozi, i to čime merimo je naša predstava. Ali predhodni post koji sam pisao citirajući fišija je u stvari bio i nešto što sam dobrim delom tebi namenio. Sve je u redu što ti govoriš, ali je bitan krajnji stav i odnos prema saznanju. A evo na šta mislim citiraću iz mog prethodnog posta.

Samo jednu stvar treba razumeti. Ako smo to što jesmo, a to je UM, a svet koji doživljavamo proizilazi iz našeg uma, onda naš um ne možemo objašnjavati projekcijom našeg uma. Upravo je suprotno. Ta projekcija je proizvod uma.

U ovome se slažemo.
Ali...

A čega je proizvod um? E to je ono što ne znamo tačno. Projekcija nešeg uma ne govori o uzroku našeg uma.
Ovako možemo reći da mi ne možemo da znamo da je ovaj život san u okviru nekog našeg drugog života.
Ali da ne bi bilo mnogo blesavo i obesmišljavajuće, pretpostavljamo da je naš život prva instanca između "stvari po sebi" i nas. Onda je naš realan svet refleksija stvari po sebi pa o "stvari po sebi" možemo zakjučivati aposteriori. Jer se nešto mora prikazati u nekoj formi i sa nekim atributima. Jer, zaista, "stvar po sebi" mora imati svoje osobine koje mi vidimo kao atribute.

E sad, kako ćemo život gledati i prihvatiti, u kom koloritu i sa kojom ozbiljnošću, to je sujektivni osećaj koji i jeste najbitniji elemenat života koji mu i daje smisao. Inače bi smo bili samo računaljka.

FIŠIIII!!!
A kvantna fizika upravo potvrđuje ispravnost razmišljanja o "stvari po sebi".
Zapravo, ako pretpostavimo da je naš doživljaj sveta senka na zidu (u klasičnom poređenju), onda možemo unapred očekivati da će se pojaviti elementi naše predstave za koje ne vidimo uzrok, odnosno, činiće se nekauzalnim. Samo to ne znači da je apsolutno nekauzalno, samo je nekauzalno za svet dostupan našem zapažanju (neposrednom ili posrednom - uglavnom posrednom).

 

[Dragoljub69]

Ovaj sam citat uzeo samo kao upečatljiv povod.
Između tebe i fišija postoji namerno ili nesvesno nerazumevanje.
Jasno je da je svet predstava.
HAALO FIŠIIII!
Međutim, osnova samog života i njegovog razvoja je komparativna.
Život se može shvatiti kao um, a i kao predstava uma (odnosno realnost).
Evo recimo kada je reč o bojama. Da li je crvena ili nije. Crvena ima svoj raspon frekvencija i tu nema dvojbe koja je to boja. Postavlja se samo pitanje subjektivnog doživljaja. Drugo je i pitanje da li će neko da razlikuje crvenu i plavu jer je daltonista. Ali za saznanja ne koristimo samo direktno naša čula.
Naravno Ozi, i to čime merimo je naša predstava. Ali predhodni post koji sam pisao citirajući fišija je u stvari bio i nešto što sam dobrim delom tebi namenio. Sve je u redu što ti govoriš, ali je bitan krajnji stav i odnos prema saznanju. A evo na šta mislim citiraću iz mog prethodnog posta.

U ovome se slažemo.
Ali...
E sad, kako ćemo život gledati i prihvatiti, u kom koloritu i sa kojom ozbiljnošću, to je sujektivni osećaj koji i jeste najbitniji elemenat života koji mu i daje smisao. Inače bi smo bili samo računaljka.

FIŠIIII!!!
A kvantna fizika upravo potvrđuje ispravnost razmišljanja o "stvari po sebi".
Zapravo, ako pretpostavimo da je naš doživljaj sveta senka na zidu (u klasičnom poređenju), onda možemo unapred očekivati da će se pojaviti elementi naše predstave za koje ne vidimo uzrok, odnosno, činiće se nekauzalnim. Samo to ne znači da je apsolutno nekauzalno, samo je nekauzalno za svet dostupan našem zapažanju (neposrednom ili posrednom - uglavnom posrednom).

Kauzalitet je umni proizvod!
U prirodi ne postoji kauzalitet,postoji haos i njegova inverzija-determinisani poredak ili sledovi rojeva
kvantnih događanja...Sve je ovo posredno utvrđeno i akauzalnost događanja i čak neočekivanost
nisu zbog neznanja već je to osnovno svojstvo postojanja...Možeš ,recimo,Hilbertov prostor zvati
"stvar po sebi" ,ali sumnjam da to išta doprinosi shvatanju matematičnosti kvantnog polja...
To samo liči na spekulacije o "stvari po sebi",mada nikad nije matematički niko pokušao da ih odredi!
Ono gde sam Oziju rekao da hodamo paralelnim stazama ka saznajnom horizobtu je isto poreklo misli!
Naime,naš genom s lancem DNK determiniše haos prema našim,ljudskim,matricama tako da i Ozi i ja
i da hoćemo-ne možemo bitno drukčije razmišljati...
Samo je u pitanju da li nešto zoveš ideja ili skup kvantnih događaja...

 

[gospodin1988]

zanimljivo jedino sto po ozimanu mozemo znati o subjektu je da postoji. Materijalisticka filozofija: objekti (subjetki) postoje i mnoze se, i to je sve sto cini zivot. Kako da ne...

 

[muzjak]

Kauzalitet je umni proizvod!
U prirodi ne postoji kauzalitet,postoji haos i njegova inverzija-determinisani poredak ili sledovi rojeva
kvantnih događanja...Sve je ovo posredno utvrđeno i akauzalnost događanja i čak neočekivanost
nisu zbog neznanja već je to osnovno svojstvo postojanja...Možeš ,recimo,Hilbertov prostor zvati
"stvar po sebi" ,ali sumnjam da to išta doprinosi shvatanju matematičnosti kvantnog polja...
To samo liči na spekulacije o "stvari po sebi",mada nikad nije matematički niko pokušao da ih odredi!
Ono gde sam Oziju rekao da hodamo paralelnim stazama ka saznajnom horizobtu je isto poreklo misli!
Naime,naš genom s lancem DNK determiniše haos prema našim,ljudskim,matricama tako da i Ozi i ja
i da hoćemo-ne možemo bitno drukčije razmišljati...
Samo je u pitanju da li nešto zoveš ideja ili skup kvantnih događaja...

Sve je umni proizvod. Mi nemamo drugo osim realnosti. I ako uočavamo kauzalitet, onda on i postoji.
U kojoj prirodi ne postoji kauzalitet? Sem prirode sopstvenog uma, i to samo onog saznajnog dela, druga priroda ne postoji. Naravno, postoji priroda van tebe, ali ti si taj koji određuje granice u svojoj realnosti.
Hilbertov prostor ne možeš zvati "stvar po sebi". Stvar po sebi je samo pojam koji spada u kategoriju nesaznatljivog. Stvar po sebi je neminovnost koja direktno i nesporno logički proizilazi iz neposrednog saznanja o sopstvenom postojanju. I tu je kraj priče o stvari po sebi. Iz toga se ništa dalje ne može izvući o stvari po sebi.
Kauzalnost imeđu elemenata ne postoji ako elementi ne vrše uticaj jedan na drugi. Drugim rečima, ako ne postoje ni posredno ni neposredno jedan za drugi.
Kauzalnost nema veze sa haosom. Ta dva pojma se ne dodiruju. Tako semantički stoje stvari. Kauzalnost ne isključuje haos. A haos ili njegova suprotnost, subjektivni su doživljaj koji se ne meri instrumentima.
Sa druge strane da bismo nešto merili, mora da postoji kauzalnost.
Uzgred, osnova života i realnog sveta je komparativna, što je nemoguće bez kauzalnosti. Drugim rečima, da nema kauzalnosti, ne bi mogao da postoji život, pa ni ti.

 

[muzjak]

Jbm li ga ako znam šta sam ovo pisao. Ništa ne razumem.

 

[Dragoljub69]

Napisao si baš stvarno...Kako može realnost sveta da bude komparativna? To je subjekat koji komparira -to nije realitet.
Realite se ,bez subjekta.ne komparira i ono što subjkeat zove uzročni događaj u realitetu bez subjekta je puka slučajnost.
Dalje ti važi kvantna fizika i teorija neodređenosti...Slučajnost je manje ili više verovatna...
Postoje svemiri bez subjekata koji ih percipiraju...Hoking je o tom-ja ne bih ponavljao...Manje me impresionira od Šopenhauera Ozija...
Daleko manje...

 

[muzjak]

Napisao si baš stvarno...Kako može realnost sveta da bude komparativna? To je subjekat koji komparira -to nije realitet.
Realite se ,bez subjekta.ne komparira i ono što subjkeat zove uzročni događaj u realitetu bez subjekta je puka slučajnost.
Dalje ti važi kvantna fizika i teorija neodređenosti...Slučajnost je manje ili više verovatna...
Postoje svemiri bez subjekata koji ih percipiraju...Hoking je o tom-ja ne bih ponavljao...Manje me impresionira od Šopenhauera Ozija...
Daleko manje...

Pa to ti i govorim. Nema realnosti bez subjekta. Prvo ide subjekat pa realnost. A za koju realnost ti još znaš sem subjektivne? Znamo za stvar po sebi koja je metafizička, ali ona je realnost samo u ideji nedefinisanog postojanja.
Jeste, tako stoje stvari u kvantnoj fizici što je empirijski dokazano. Ali to što mi realno ne možemo da odredimo tačno pozicije već baratamo sa verovatnoćom, ne znači da to nešto nije kauzalno sa apsolutnom preiznošću. Čak je i naša nemoć tačnog određivanja pozicija kauzalna posledica. To što mi nešto ne možemo da odredimo, ne znači da je u suštini proizvoljno.

 

[Dobrivoje1]

Bravo muzjak, podrzavam do poslednje reci.Zi bio!

 

[Dragoljub69]

Pa to ti i govorim. Nema realnosti bez subjekta. Prvo ide subjekat pa realnost. A za koju realnost ti još znaš sem subjektivne? Znamo za stvar po sebi koja je metafizička, ali ona je realnost samo u ideji nedefinisanog postojanja.
Jeste, tako stoje stvari u kvantnoj fizici što je empirijski dokazano. Ali to što mi realno ne možemo da odredimo tačno pozicije već baratamo sa verovatnoćom, ne znači da to nešto nije kauzalno sa apsolutnom preiznošću. Čak je i naša nemoć tačnog određivanja pozicija kauzalna posledica. To što mi nešto ne možemo da odredimo, ne znači da je u suštini proizvoljno.

Q bravo... Ne možeš ni zamisliti svemir bez misaonih subjekjata? Stvar je u tvom zamišljanju...
Naša komunikacija,ako je samo u mom umu-TADA SAM JA U PRAVU JER TAKO HOĆU!
A kome sad "Bravo!"?
Tako da naša misao ne potiče iz neke stvari po sebi!
Ona je tu i ja je znam!
Da ne postoji realitet (koji,slažem se ,nije ni slučajno takav kakva je naša "predstava o njemu")
ne bi ni naše misli o njemu postojale! Jer šta se dešava?
Dešavaju se događaji koji su van naše kontrole,a za koje dobijamo verifikaciju od drugih subjekata
koji bi mogli biti i objekti da nisu veoma nalik meni...ste budale)
No čak i da je Šopenhauer u pravu i da van naših misli nema ničeg sem volje(? otkud ona napolju)
šta to u suštini menja?
Objektivacija u našim mislima...A zašto ne omišljavanje objekta u našim mislima?Koji več inače ,recimo,postoji...?M?
Zato što je interesantno da možemo svašta zamišljati? I da je to jednako objektima koje vidimo i s kojima svašta radimo itd...?
Pa znaš šta...Odavno sam rekao da je to stvar pristupa! Intro ili extro!
Ništa od toga ne govori o suštini postojanja već samo o gledištima,o rakursima! ! !
A i o rečima! ! !
Tako da su egzistencijalisti ipak prebrodili te dečije bolesti jezika i shvatili da je to nevažno,
da je samo postojanje ipak najvažnije u svemu tome!
Ima i dalje,ali sad je važnija moja predstava o ribolovu na koji za par minuta krečem...

 

[oziman]

Ozi, javljam vam se sa velikim problemom.
Naime, uzmem ja lepo ovo Šopenahauerovo dijelo "Svet kao volja i predstava" i....na samom početku problem...predgovor....

Ovde autor jasno daje do znanja, da se ne upuštamo u avanturu ako ne poznajemo Kantovu filozofiju, Platona, i indijske vede (ovo je najbolnije).
Autor dalje u predgovoru jasno daje do znanja da se ne počinje čitati, ako čitalac gore navedeno ne poznaje i da mu knjiga posluži za nešto drugo...
Pa eto pošto ja kao adolescent ne poznajem Kanta baš dobro, (ovde moram priznati da sam svojevremeno čitao kritiku čistog uma I NIŠTA NISAM SHVATIO, jednim dijelom zbog toga što je bio prevod na Hrvatskom, drugim dijelom jer su meni kao 15-ogodišnjaku većina riječi bile transcedentne , sad je to vjerovatno mnogo bolje, nakon godinu ipo dana ali mislim da sam daleko od toga da mogu perfektno razumjeti genij Kanta.
Što se tiče Platona dopirem ponešto do suštine ali i to ''sehr schlecht''.
O vedama nema potrebe ni da pišem, mon chere.Problem veliki....

Нема ту проблема. Можеш разумети Шопенхауера и без тога. Шта више, ниједно од то троје нећеш разумети без Шопенхауера.

У том предгвору боље да је он на то указао. Да тек помоћу његове филозофије можемо разумети како Канта, тако Платона а тако и Веде.

 

[Dragoljub69]

Нема ту проблема. Можеш разумети Шопенхауера и без тога. Шта више, ниједно од то троје нећеш разумети без Шопенхауера.

У том предгвору боље да је он на то указао. Да тек помоћу његове филозофије можемо разумети како Канта, тако Платона а тако и Веде.

Naučićeš momka da fantazira,a ne da radoznalo istražuje...
Jedino od Kantove filozofije bilo koristi neko vreme,a još uvek
od njegove etike...
Dok se nije shvatilo šta su apriorni sudovi psihološki i sociološki...
(da se ne pojavljuju poneki povremeno za čitanje literature,ja bih ti savetovao da ih izmisliš...)

 

[minutus]

schoppenhauer

 

[muzjak]

Q bravo... Ne možeš ni zamisliti svemir bez misaonih subjekjata? Stvar je u tvom zamišljanju...
Naša komunikacija,ako je samo u mom umu-TADA SAM JA U PRAVU JER TAKO HOĆU!

Samo je pitanje da li je tvoja realnost ono što ti hoćeš. Naša realnost jeste naš doživljaj, ali mi ne vladamo onim što indukuje naš doživljaj. A zatim, vrlo je diskutabilno šta ko podrazumeva pod pojmom "JA".

A kome sad "Bravo!"?
Tako da naša misao ne potiče iz neke stvari po sebi!
Ona je tu i ja je znam!

Ti i svoju misao doživljavaš, a ubeđen si i da je kontrolišeš (koliko vidim).

Da ne postoji realitet (koji,slažem se ,nije ni slučajno takav kakva je naša "predstava o njemu")
ne bi ni naše misli o njemu postojale! Jer šta se dešava?
Dešavaju se događaji koji su van naše kontrole,a za koje dobijamo verifikaciju od drugih subjekata koji bi mogli biti i objekti da nisu veoma nalik meni...ste budale)

Kao što izvor našeg doživljaja ne spoznajemo, tako ne spoznajemo ni izvor drugog subjekta. A izvor je isti i u njemu si sjedinjen sa ostalim subjektima. Da nisi ne bi bilo ni relacija između tebe i drugih subjekata. A da li su drugi subjekti tvoj proizvod ili zasebni entiteti, zavisi od tvog subjektivnog gledišta i definicija koje daješ za pojam JA i DRUGI. Postavlja se pitanje i koliko si ti sam svoj. Odnosno, da li si proizvod samoga sebe?

No čak i da je Šopenhauer u pravu i da van naših misli nema ničeg sem volje(? otkud ona napolju)
šta to u suštini menja?
Objektivacija u našim mislima...A zašto ne omišljavanje objekta u našim mislima? Koji več inače ,recimo, postoji...?M?
Zato što je interesantno da možemo svašta zamišljati? I da je to jednako objektima koje vidimo i s kojima svašta radimo itd...?

Istine ne zavise od imeena koja stoje iza njih.
Možemo svašta zamišljati, ali ne sve.

Pa znaš šta...Odavno sam rekao da je to stvar pristupa! Intro ili extro!
Ništa od toga ne govori o suštini postojanja već samo o gledištima,o rakursima! ! !
A i o rečima! ! !

Nešto ipak govori o suštini. Baram toliko da um postaje svestan te suštine. Ako i ne možemo znati šta sve ta suština jeste, a ono barem šta nije. Nema tu puno prostora za apodiktičke tvrdnje, ali koliko je toliko je.

Tako da su egzistencijalisti ipak prebrodili te dečije bolesti jezika i shvatili da je to nevažno,
da je samo postojanje ipak najvažnije u svemu tome!
Ima i dalje,ali sad je važnija moja predstava o ribolovu na koji za par minuta krečem...

Pa o postojanju i njegovoj suštini i jeste reč.
Potpune odgovore nikada nećemo imati, a sa tvrdnjama u ovoj oblasti treba biti oprezan ako se želi doći do ispravnih zaključaka. Na kraju, logika daje svoj sud u relacijama definisanih misaonih entiteta (jer sem misaonih druge i nemamo). Problem je "samo" u definisanju.

 

[znatizeljni mislilac]

Q bravo... Ne možeš ni zamisliti svemir bez misaonih subjekjata? Stvar je u tvom zamišljanju...
Naša komunikacija,ako je samo u mom umu-TADA SAM JA U PRAVU JER TAKO HOĆU!
A kome sad "Bravo!"?
Tako da naša misao ne potiče iz neke stvari po sebi!
Ona je tu i ja je znam!
Da ne postoji realitet (koji,slažem se ,nije ni slučajno takav kakva je naša "predstava o njemu")
ne bi ni naše misli o njemu postojale! Jer šta se dešava?
Dešavaju se događaji koji su van naše kontrole,a za koje dobijamo verifikaciju od drugih subjekata
koji bi mogli biti i objekti da nisu veoma nalik meni...ste budale)
No čak i da je Šopenhauer u pravu i da van naših misli nema ničeg sem volje(? otkud ona napolju)
šta to u suštini menja?
Objektivacija u našim mislima...A zašto ne omišljavanje objekta u našim mislima?Koji več inače ,recimo,postoji...?M?
Zato što je interesantno da možemo svašta zamišljati? I da je to jednako objektima koje vidimo i s kojima svašta radimo itd...?
Pa znaš šta...Odavno sam rekao da je to stvar pristupa! Intro ili extro!
Ništa od toga ne govori o suštini postojanja već samo o gledištima,o rakursima! ! !
A i o rečima! ! !
Tako da su egzistencijalisti ipak prebrodili te dečije bolesti jezika i shvatili da je to nevažno,
da je samo postojanje ipak najvažnije u svemu tome!
Ima i dalje,ali sad je važnija moja predstava o ribolovu na koji za par minuta krečem...

Pa da ko god ti u vecoj ili manjoj meri briblizi idealnost opazajnog sveta ti umesto da razmisljas kreces sa nekim humorom.
Pitas se otkud volja napolju i naravno zamisljas objekte sa sve prostorom, aha znaci svet je objektivan i tu nema mesta za nekakvu volju, stoga Sopenhauer ne zna sta prica. Ne Dragoljube, ti ne znas sta pricas. Umesto tih smajlica bolje idi korak po korak.

 

[MathPhysics]

Dobra je Šopenhauerova filozofija- ali mislim da su je neki ipak preozbiljno shvatili.

 

[muzjak]

Dobra je Šopenhauerova filozofija- ali mislim da su je neki ipak preozbiljno shvatili.

A i čemu uopšte služi?

 

[MathPhysics]

A i čemu uopšte služi?

Boljem razumevanju sveta, svakako. Samo se ne slažem sa interpretacijom mnogih ovde koji baš preteruju s željom da filozofiju pretvore u čist idealizam.

Uzgred, Ozi, pošto verujem da ovo čitaš, jesi li možda čitao knjigu Irvina Jaloma "Lečenje Šopenhauerom" i, ako jesi, kakvi su ti utisci?

 

[oziman]

Uzgred, Ozi, pošto verujem da ovo čitaš, jesi li možda čitao knjigu Irvina Jaloma "Lečenje Šopenhauerom" i, ako jesi, kakvi su ti utisci?

Нисам. Гледао сам филм "Кад је Ниче плакао" снимљеном по делу тог Ирвина Јалома и на основу њега посредно могу да претпосатвим о чему је писао и у тој књизи коју спомињеш.

Кладим се обичне баналности ? Љубав, брак, деца, породица. То је главна тема "Кад је Ниче плакао" па претпоствљам да и у "Лечење Шопенхауером" није много даље досегао од тих висина?

 

[PumpkinPudding]

Ozimane, da li cestice npr. atomi postoje ?
Jesu li one uvek stvari po sebi samo zato sto nismo u mogucnosti da opazimo njih nego samo predmete ?

 

[oziman]

Ozimane, da li cestice npr. atomi postoje ?
Jesu li one uvek stvari po sebi samo zato sto nismo u mogucnosti da opazimo njih nego samo predmete ?

Све оно што у овом тренутку не опажаш, ти или неко друго сазнајуће биће јесте ствар по себи.

Она није нека кула у облацима: Како каже Шопенхауер:

"Не морате да ствар по себи тражите у кулама у облацима, него у стварима овог света, дакле у столу на коме пишете, у столици испод Ваше поштоване позадине."

Шопенхауер

Она је ту ..буквално иза тебе.

Све оно што није у овом тренутку твоја представа јесте ствар по себи.
То важи и за атоме.

 

[znatizeljni mislilac]

Ozimane, da li cestice npr. atomi postoje ?
Jesu li one uvek stvari po sebi samo zato sto nismo u mogucnosti da opazimo njih nego samo predmete ?

Ovde bih dodao da stvari po sebi nisu bukvalno stvari. Recimo stolica. Nemamo neki predmet u vidu stolice koji bi bio nesto nesaznajno kad se ne opaza pa onda pored toga neku drugu nesaznajnu stvar tipa sto ili vrata. Stvar po sebi se ne odnosi na pojedinacne stvari, ona je transcendentna tako da nikakva pravila jednosti i mnozine tu ne vazi. Tu spada sve sto ne ulazi u kategorije razuma. Isto mozes da primenis na atome, elektrone, molekule...

 

[NEREJ]

Ovde bih dodao da stvari po sebi nisu bukvalno stvari. Recimo stolica. Nemamo neki predmet u vidu stolice koji bi bio nesto nesaznajno kad se ne opaza pa onda pored toga neku drugu nesaznajnu stvar tipa sto ili vrata. Stvar po sebi se ne odnosi na pojedinacne stvari, ona je transcendentna tako da nikakva pravila jednosti i mnozine tu ne vazi. Tu spada sve sto ne ulazi u kategorije razuma. Isto mozes da primenis na atome, elektrone, molekule...

To uopste nije tacno. Ding an sich, stvar po sebi je problem Kantove filozofije. A onda se drzi Kantovih odredjenja i terminologije. Kod Kanta je transcendentno sve ono sto ide izvan pojavnog sveta, to su po njemu pojmovi cistog uma, i to sigurno nije stvar po sebi, vec pojmovi poput boga, beskonacnosti, besmrtnosti. Zato, kaze Kant, ako um zeli da o tome raspravlja , on se zaplice u nerazresive protivrecnosti - antinomije. I sta , da li su pojave stvari po sebi ? Kant je to sve lepo objasnio, mislim, kada je rec o njegovim shvatanjima. To sto Kant govori o nemogucnosti saznanja stvari po sebi, ostajuci, pritom, na tlu agnosticizma, ne znaci da on porice postojanje stvari po sebi. Njegovom tezom o stvari po sebi koja stvarno postoji on zastupa jedan oblik materijalizma ( pa ga je stoga tu Fihte, i posle drugi, kritikovao ).

 

[znatizeljni mislilac]

To uopste nije tacno. Ding an sich, stvar po sebi je problem Kantove filozofije. A onda se drzi Kantovih odredjenja i terminologije. Kod Kanta je transcendentno sve ono sto ide izvan pojavnog sveta, to su po njemu pojmovi cistog uma, i to sigurno nije stvar po sebi, vec pojmovi poput boga, beskonacnosti, besmrtnosti. Zato, kaze Kant, ako um zeli da o tome raspravlja , on se zaplice u nerazresive protivrecnosti - antinomije. I sta , da li su pojave stvari po sebi ? Kant je to sve lepo objasnio, mislim, kada je rec o njegovim shvatanjima. To sto Kant govori o nemogucnosti saznanja stvari po sebi, ostajuci, pritom, na tlu agnosticizma, ne znaci da on porice postojanje stvari po sebi. Njegovom tezom o stvari po sebi koja stvarno postoji on zastupa jedan oblik materijalizma ( pa ga je stoga tu Fihte, i posle drugi, kritikovao ).

Postedi me tih Hegelovskih i Fihteovih tumacenja. Stvar po sebi nije neka zanimacija koju je Kant izmislio pa da mi tumacimo kako nam se svidja. Ja ovo govorim iz sopstvenog uvida u korelativnost i nisam vodjen necijim slepim definicijama i tumacenjima.