Šopenhauer - Svet kao volja i predstava

[oziman]

"Svet je moja predstava i moja volja
Sopenhauer"

Sopenhaurova cuvena podela sveta na volju i predstavu, sadrzi u sebi celu njegovu filozofiju. Ona je iznikla iz Barklijeve filozofije korelativnosti na kojoj je Sopenhauer izgradio svoju misao. Ta misao sadrzi se cela u toj jednoj jedinoj recenici, ali da bismo je shvatili kako treba bila su potrebna i sva dela.. od "Nacela razloga", do Paralipomena, a koja sluze samo kao "fusnota" toj jednoj jedinoj misli koja glasi: "Svet je moja volja i predstava"

Kako dakle razumeti tu podelu?

Moramo prvo jasno razumeti Barklijevu korelativnost, a onda te svoje duhovne uvide o samoj osnovi saznanja raspodeliti na pravi nacin sluzeci se Sopenhaurovom podelom na volju i predstavu.

PREDSTAVA

Ona se sastoji iz tri elementa.

Pod jedan:
1) To sto zovemo "subjekat" i o cemu ne mozemo imati saznanja (subjekat je neopazljiv i nesaznatljiv)
2) zatim prazan prostor...
3) pa tek onda objekat.... ispred.*

*"Ispred" je upravo to BUKVALNO. Naspramnost. Da bi nesto bilo objekat mora biti ISPRED subjekta.

Ako sada nesto od ovoga fali... ako pocnes recimo ti govoriti o objektima koji nemaju prazan prostor i koji nisu ispred subjekta...govoris o apsurdu. Jer tako nesto sustinski je nemoguce. Subjekat i objekat su korelati.

VOLJA

Volja je izvan podele na subjekat ispred i objekat. Volja je transcendenta, bezdimenziona..izvan mogucnosti saznanja . Nju jedino mozemo naslutiti u samosvesti . Ono sto zovem "volja" jeste objekat ispred mene, ispred JA, ali je takodje i "ja".Ja saznajem volju, ali ja sam i to sto saznajem..ja sam ta volja.
Jedino tu podela na subjekat i objekat popusta svoje stege. Jedino je to ono sto imamo od one druge strane...od STVARI PO SEBI.

Da rezimiram:
Sopenhaurova podela na volju i predstavu, takva je da pod ovu drugu polovinu "predstavu" ulaze kako objekat, tako i subjekat zajedno i neodvojivo. PREDSTAVA je CELA TA ŠEMA. Ceo taj "TROUGAO".. Sva ona tri elementa.
Nesto ovakvo sto sam ranije pokusavao da nacrtam:

Druga polovina je volja.. a tu nemamo vise podelu na subjekat i objekat.
Volja je "Stvar po sebi" tj ono najblize sto od iste mozemo naslutiti.

 

[zadovoljavajuc]

Check! Nasao. Hvala na preusmeravanju.

Elem. Ne volim da duzim nesto preterano, pa cu se nastaviti samo sa one teme.

Naime. Ovako. Znaci: subjekat je neznanje, a objekat znanje. Moze da se razglaba, ali sustinski je to to.

 

[muzjak]

Dakle, deo naše volje je autobus...
Još ako su u autobusu glumci, eto predstave.

 

[oziman]

Свет као представа у себи обухвата и субјекат сазнања ЈА и објекат. А ствар по себи или право метафизичко ЈА не познаје никакав објекат нити субјекат. Јер они су корелати настају и нестају заједно.
Оно што остаје изван представе не можемо звати нити објекат али ни субјекат.. чија је сва суштина у спознању објекта .Већ је то ЈА основа и једног и другог. И субјекта и објекта али која исте по себи превазилази као нешто суштински другачије.

 

[muzjak]

Свет као представа у себи обухвата и субјекат сазнања ЈА и објекат. А ствар по себи или право метафизичко ЈА не познаје никакав објекат нити субјекат. Јер они су корелати настају и нестају заједно.

Meni vrlo razumljivo. Ali upotreba reči ume da bude dvosmislena. Kada napišeš da JA ne poznaje, postavlja se pitanje definicije izraza "poznaje". "Poznaje" bih zamenio sa "ne može da zna o".

Оно што остаје изван представе не можемо звати нити објекат али ни субјекат.. чија је сва суштина у спознању објекта

.
A šta ostaje izvan predstave?

Већ је то ЈА основа и једног и другог. И субјекта и објекта али која исте по себи превазилази као нешто суштински другачије.

Pošto je drugačije, gde povući granicu?

 

[oziman]

Meni vrlo razumljivo. Ali upotreba reči ume da bude dvosmislena. Kada napišeš da JA ne poznaje, postavlja se pitanje definicije izraza "poznaje". "Poznaje" bih zamenio sa "ne može da zna o".

Сазнајуће ја или субјекат једино што може сазнати јесу односи објеката у простору. Сада, ако нема објеката нема више ни сазнања.. самим тим ни нечег што бисмо звали "сазнајући субјекат". Има тада метафизичка основа и једног и другог и субејкта и објекта али њу више не можемо звати нити једно нити друго.

А језик јесте несавршен за овакве теме. Ево, и у овом одговору употребио сам речи "има тада"... "тада" која претпоставаља време...самим тим и цео објективан свет који смо пре тога апстраховали јер говоримо о нечему што је изван времена и простора. и сваког некада и тада.

A šta ostaje izvan predstave?

Управо сам одгворио..стим да је и то твоје питање запало у несавршеност језика јер кажеш "изван представе" изван простора... чиста противуречнсот. Јер, ако укинемо простор укинули смо свако изван или унутра или нешто слично.

Pošto je drugačije, gde povući granicu

Нигде. Граница постоји само у објективног свету ..у простору. Укнии простор..укиноу си само значење тог појма граница.

 

[Akba]

Cista glupost. Iz ugla jednog takvog karaktera tako sve i izgleda. Umesto da se bavio stvarima iz zivota,saosecanje,ljubav,umetnost,u cemu je bio tek nesto losiji od spinoze,on u zelji da bude originalan i slavan pocinje da gubi razum. Dakle tema je potpuno smesna

 

[Агарта]

У својој књизи "Моја теорија" Ајнштајн каже да је простор преднаучна категорија (као и време). Са друге стране, немогуће је чак замислити место без простора, дакле нешто што није простор. Узгред, ко разуме ово схватиће, према инфлаторној космологији, у тренутку настанка Универзума, кад није било ниједне честице, тај простор се у делићу секунде раширио на много већу област од видљивог Универзума, дакле постоје делове које можда никад не можемо посетити (ако важи да је сада брзина светлости највећа).

Е сад, према изреченом, да ли то значи да само воља реално постоји?

 

[NEREJ]

Сазнајуће ја или субјекат једино што може сазнати јесу односи објеката у простору. Сада, ако нема објеката нема више ни сазнања.. самим тим ни нечег што бисмо звали "сазнајући субјекат". Има тада метафизичка основа и једног и другог и субејкта и објекта али њу више не можемо звати нити једно нити друго.

А језик јесте несавршен за овакве теме. Ево, и у овом одговору употребио сам речи "има тада"... "тада" која претпоставаља време...самим тим и цео објективан свет који смо пре тога апстраховали јер говоримо о нечему што је изван времена и простора. и сваког некада и тада.



Управо сам одгворио..стим да је и то твоје питање запало у несавршеност језика јер кажеш "изван представе" изван простора... чиста противуречнсот. Јер, ако укинемо простор укинули смо свако изван или унутра или нешто слично.



Нигде. Граница постоји само у објективног свету ..у простору. Укнии простор..укиноу си само значење тог појма граница.

Vidis, oziman, tesko da se tu mogu sloziti sa tobom.
Da li ti je poznato Hegelovo odredjenje i razlika ( ! ) izmedju pojmova medja ( Grenze ) i granica ( Schranke ) ? Onda ( makar ja ) ne bih napisao da " granica postoji samo u objektivnom svetu... u prostoru. Ukloni prostor... ukinuo si samo znacenje tog pojma granica."

Tako " idealisti " ( poput Kanta sa njegovom " stvari po sebi ", kao " poslednji materijalisticki ostatak ' ) shvataju pojam granice - materijalisticki ! Ali, na nivou francuskog materijalizma XVIII veka ! I tako se ponasaju poput Hegelovog misa - koji kad vidi zid ispred sebe, kao granicu, vrati se nazad. Covek, shvatajuci zid, recimo, kao granicu je vec prevazisao tu granicu, jer mu se hoce da ide preko tog zida.

Tako je granica kod coveka princip njegovog trebanja, konacno bice stoji pod moranjem ( bolje, opet, trebanjem ) da treba da postane nesto drugo, zapravo covek u pravom smislu te reci.

Ili :

Medju ima zivotinja, biljka, kamen, a granicu covek, i to zbog toga sto ju je vec, saznavsi za nju, prekoracio.
Tako, cini mi se, tvoj pojam granice je zapravo pojam medje, koji nikako ne pripada coveku.

PS. Neki moji prijatelji, geometri, rekose mi, znajuci mene, da nasi seljaci, koji se inace sude,samo tako, oko imanja, nikad za zemlju ne kazu granica, vec medja. I uvek se tuze i sude oko medje. Sad , da li su pametni ili nisu, nekom drugom prilikom.

 

[muzjak]

Kada sam postavio pitanje - šta ostaje izvan predstave? nameće se odgovor - ništa (ili misliš da nije tako).
Prostor nisam pominjao.

Нигде. Граница постоји само у објективног свету ..у простору. Укнии простор..укиноу си само значење тог појма граница.

Nisam mislio na fizičku već misaonu granicu. Pojmovnu granicu, jer kažeš: "Свет као представа у себи обухвата и субјекат сазнања ЈА и објекат".
Tačno je da nastaju i nestaju zajedno, ali gde povući granicu (kako pojmovno odvojiti JA i objekat). Oni se prožimaju i nema jasne granice. Zato je bolje ne povlačiti nikakvu granicu jer će postati sporna.

 

[coviax1]

Vaš svet kao predstava je tim veći,za razmahnutu imaginaciju (intuicija slaba naznaka)koja pomera vaše svemire stvari po sebi
do blizu beskonačnosti...Beskonačnost ni vaša najbolja (da ne kažem naduvana) imaginacija ne može domisliti...Nalećete
na taj Hegelov zid koji vam Nerej spomenuo,a koji ni sam Hegel nije prekoračio iako mu se činilo da jeste...I njegove su konstrukcije svojevrsni idealizam...
Vama u vašem svetu kao predstavi ostaje da imate manje-više taj siromašni svet,tek
nešto obogaćen spoljnim uticajima od kojih se branite kao onaj od krsta!
Samo mi nemojte reči da niste imali onaj predmet knjigu Arturovu u rukama,več da je i to bila samo vaša predstava...A ja vam kažem da vi niste moja predstava-danas nešto nisam komićno raspoložen...

 

[ristob]

Vaš svet kao predstava je tim veći,za razmahnutu imaginaciju (intuicija slaba naznaka)koja pomera vaše svemire stvari po sebi
do blizu beskonačnosti...Beskonačnost ni vaša najbolja (da ne kažem naduvana) imaginacija ne može domisliti...Nalećete
na taj Hegelov zid koji vam Nerej spomenuo,a koji ni sam Hegel nije prekoračio iako mu se činilo da jeste...I njegove su konstrukcije svojevrsni idealizam...
Vama u vašem svetu kao predstavi ostaje da imate manje-više taj siromašni svet,tek
nešto obogaćen spoljnim uticajima od kojih se branite kao onaj od krsta!
Samo mi nemojte reči da niste imali onaj predmet knjigu Arturovu u rukama,več da je i to bila samo vaša predstava...A ja vam kažem da vi niste moja predstava-danas nešto nisam komićno raspoložen...

Belov ti popio rendle?

Ja stalno sanjam autobus. I kad ga na javi vidim sve trljam oči. Nikako ne mogu da znam jeli ga vidim ili sanjam.

 

[coviax1]

Belov ti popio rendle?

Ja stalno sanjam autobus. I kad ga na javi vidim sve trljam oči. Nikako ne mogu da znam jeli ga vidim ili sanjam.

Nemoj da brineš-nema tebe-nema busa-jesil tu -eto autobusa sivog crvene boje! Znači-bilo kuda- autobus svuda...
Ma njima u njihovim predstavama šleperi ne mogu ništa...Imaju nekog zaspalog Boga-taj ako se razbudi-ugasili su!
I ovako im nije dobro...

 

[oziman]

Ова слика може појаснити Шопенхаурово учење о вољи и представи.

Крст је савршени симбол ткз. "принципа индивиудације" тј. појавног опажајног прсотроног света представе.
Три стране крста представљају три димензије просторног света а четврта страна крста представља неодвојиви корелат тог света ..тј субјекат. Субјекат је оно метафизичко биће које је суштински услов постојања објективног света као таквог. Субјекат, за кога је објективни свет представа, и који посматара ту представу док сам не може бити посматран.

Узгред, слично овакво знање је бар у интуицији имао Платон када је на почетку Тимаја споменуо четвртог човека који се није појавио на скупу, тј. не могу га на скупу видети иако је сам скуп без њега њега немогућ.

Sokrat: Jedan dva, tri - ali četvrti, dragi moj Timeju, od onih koji su juce bili gosti, a danas su domacini, gde nam je on ostao?

Timej: Bolest ga je spopala, Sokrate; jer po svojoj volji on nikada ne bi ostao daleko od ovog skupa.
Platon "Timaj"

Свет као представа обухвата све што познајемо као спољашњу реалност, али морамо нагласити да у представу спада и субјекат, кога наука не познаје, а ни многи људи га нису свесни, иако је тај метафизички ентитет услов и неодвојиви корелат објективног света. Свет као представа обухвата целу ту шему..и субјекат и објекат.

До сада смо говорили о крсту на овој слици, али шта представља онда Исус у томе ?

Он представља оно што је одувек представљао у правим езотеричним правцима те религије. Симбол сопства! Симбол "ствари по себи" филозофски речено..или оно што истој најближе можемо прићи ... вољу.
Метафизичка воља је притиснута тежином ентропије матерјланог света а кога представља и субјекат и објекат. Она је тако заробљена на путу ка Голготи. То је симбол бога који је подвргнут патњама ове врсте егзистенције у којој смо.

Циљ је спасење и просветљење. Ослобођење од крста! Ослобођење од појавног матерјалног света и буђење у својој правој метафизичкој суштини изван појаве...ма шта она била.
Не знамо шта та суштина јесте, али апсолутно знамо шта није. Није нити субјекат, нити било шта од објективног света. За сазнање она је ништа, непојмљиво трансцендентно, иако је само по себи све и свја! Исто само делимично можемо додирнути у интуицији, али ге не можемо превести у речи.

 

[krinka5]

Ovo pod navodnicima ; Individuacije ili individualizacije ili indiviudacije ?
Ne moraš na ovo odgovoriti , ovo zadnje .

 

[oziman]

Ovo pod navodnicima ; Individuacije ili individualizacije ili indiviudacije ?
Ne moraš na ovo odgovoriti , ovo zadnje .

Приницип индивидуације који се провлачи кроз историју филозофије није нека банална психолошка тежња за целовитом личношћу... како то материјалисти психолози тумаче.

Шта је принцип индивидуације можемо најасније схватити имајући на уму Кантову филозофију поделе свега на појаву и ствар по себи. Процес којим метафизичка ствар по себи постаје просторна слика прошавши кроз форме наше моћи опажања и сазнања, при чему се претвара у скуп мноштва опажаја (оно што ти зовеш "реалне ствари) поређаних један до другог..јесте принцип индивидуације.

 

[coviax1]

Na žalost,sva mistificiranja dolaze od neznanja.Te su tako sadržina koja nadomešćuje neznanje,prazninu u znanju o nečemu...
Prloblem je nastao nesavršenošću čovekovih čula,posbno vida u odnosu na razvijene mogućnosti,performanse,mozga koji
je komparirajući senzacije čak uspostavio litografske matrice koje se delom čak i genima prenose...
Čulima nam ne stiže informacija o silama koje pokreču,zakreču,koče kretanja,osim makroobjektivnih kretanja koje uočavamo...
Razvijanje mozga na usvajanju novih matrica popunjenih objektivnim događajima,te razumevanje njihovih komparativnih
supstrata ne obezbeđuje nam,u jednom važnom periodu našeg ljudskog razvoja,razumevanje svih supstrata u njihovom
izvornom značenju i obliku,te tako te neznane dinamičke sadržine mistificiramo u još mističnija pitanja...
Najmističnija pitanja su o postojanju i o kretanju...
O njima se konstruišu kao nadomestak i ideologije i religije,ali i objektivne vulgarne pretpostavke...
Mudar čovek ne teži usvajanju,već teži ostati na putu saznavanja!
Tako o postojanju mojom imaginacijom mogu smisliti najfantastičnije priče,a o kretanju čak i Zvezdane staze...
Još da napomenem nešto o korelaciji...:Naravno da postoji korelacija između subjekta i objekta,ali i između subjekata...O da,a
tek između objekata...S a jasnim i određenim koeficijentima korelacije...Da li je linearna,kolinearna,složena-korelaciji određuju
"objektivni"uslovi korelacije u stvarnosti...Ali to iziskuje posebnu matematičko-fizičku temu...
Kant,Hegel i da ne govorim Marks su se toliko nalupali da im svaki intelektualac koji se bavi nekom od nauka može u sećanje
uputiti samo blag osmeh...Šta bi rekli ti filozofi da su tada posedovali današnja naučna znanja?Pa sigurno sasvim nešto drugo
od onog šta su tada govorili...Ipak su to bili blistavi umovi...Šta bi danas recimo Marks u svojoj teoriji vrednosti sa zemljišnom
rentom mogao reči o emisiji žiralnog novca poslovnih banaka u funkciji odobravanja kredita klijentima?
Živimo u veku nauke koja odgovara na mnoga pitanja davno izgovorena,vrlo brzo će odgovoriti i na pitanje o kretanju (deli-
mićno već i jeste u kvantnoj fizici o pozicijama i superpozicijama),a nakon toga i o suštini postojanja-POJAVLJIVANJA,ali i
ODSUTNOSTI...

Neznalicama ostaje da se mole svojim idolima,istraživačima da celi svoj vek istražuju...

 

[Агарта]

Лично мислим да је овим

Volja je izvan podele na subjekat ispred i objekat. Volja je transcendenta, bezdimenziona..izvan mogucnosti saznanja . Nju jedino mozemo naslutiti u samosvesti

све речено. Остало је непотребно компликовање.
Наука не може имати коначне одговоре, ако би имала не бисмо ми више били људи, а из ове димензије се свеједно не може разматрати нешто о чему појма немамо. Па управо квантна механика нам говори да нема савршеног мерења, јер посматрач делује на објекат посматрња, ерго он постаје субјекат самим тим. Непристраснот потребна за истраживање је немогућа. Не могу се знати ортогоналне величине истовремено - Хајзенбергов принцип неодређености.

 

[coviax1]

Лично мислим да је овим


све речено. Остало је непотребно компликовање.
Наука не може имати коначне одговоре, ако би имала не бисмо ми више били људи, а из ове димензије се свеједно не може разматрати нешто о чему појма немамо. Па управо квантна механика нам говори да нема савршеног мерења, јер посматрач делује на објекат посматрња, ерго он постаје субјекат самим тим. Непристраснот потребна за истраживање је немогућа. Не могу се знати ортогоналне величине истовремено - Хајзенбергов принцип неодређености.

Ipak ,kao i Oziman,koristiš samo komparativne,objektivne veličine...GOVORITE U IDEJAMA! Cvrc...
Ako komunicirate-več to je objektivno.Subjektivno-samo mišljenje u sebi! ! !
Hajde što se laškimo,ali što se i potkradamo! ! !

 

[guest 135511]

Procitala sam Svet kao volju i predstavu, drugi deo, u jednom dahu, ali mislim da cu se uvek vracati da proucavam to delo
pa me zanima da li oslobodjanje volje povlaci i oslobodjanje predstave

 

[fisherman1]

Procitala sam Svet kao volju i predstavu, drugi deo, u jednom dahu, ali mislim da cu se uvek vracati da proucavam to delo
pa me zanima da li oslobodjanje volje povlaci i oslobodjanje predstave

Misliš-oslobađanje volje kao atomska bomba?
Nema mogućnosti da se oslobodi volje koja je stvar po sebi...mada je već poduže nešto bezvoljan...
Što se pre vratiš ponovnom čitanju-veće su šanse da i tu pojedinost nekako shvatiš...
Mada,pokušaj ti s Raselovom Mudrošću Zapada,a posle toga s Vitgenštajnovim Traktatom zdravog razuma-nije lakše
štivo samo se lakše kapira jer je u skladu s OVIM svetom...

 

[guest 135511]

Mada,pokušaj ti s Raselovom Mudrošću Zapada,a posle toga s Vitgenštajnovim Traktatom zdravog razuma-nije lakše

ajde bezi.

 

[oziman]

Oва два видео клипа могу на леп начин појаснити питање ове теме тако да би свако требао да их погледа.. иако у њима има много сувишних ствари и наивних закључака а који захтевају коментар који сам написао у наставку поста:

Овим банално наивним закључком на крају о "свемогућем творцу" покварили су цео утисак видео клипа у коме је очито неки верник наишао на неке истине филозофије, наглашавам филозофије... па је све то онда банализаовао на овај начин где је свака друга реч "наука".Јер на шта материјалистичко позитивистички препарирани ум да се позове пред неким проблемом који га збуњује, него на науку која му је наметнута као догма.
А наука нема везе са овом темом која се тиче идеализма а који је област филозофије .

Научни метод дакле полази од аксиома "Свет је реалан". Оно што опажамо постоји као такво каквим га опажамо и независно од тог опажања. То је ето научни аксиом који се узима на веру и о коме се не расправља. А то да ли је живот сан. Да ли објекат постоји без субјекта и када није опажен... није питање научног метода. То је дакле посао филозофије. А она итекако има одговоре.

Овај видео клип једино чини да се замислимо, али тек нам филозофија може пружити апсолутну потврду тог знања
Дакле, ради се о идеалистичкој филозофији.
Захваљујући тој филозофији, која се развијала вековима, данас знамо апсолутно да изван опажања не постоји материјални свет каквим га опажамо... и да је тај материјални свет заправо појава, док оно што се појављује као такво зовемо "ствар по себи". Та ствар по себи је трансцендентна што значи изван могућнсоти сазнања. Ствар по себи је тај метафизички извор који опажамо као појавни свет. Не знамо шта она јесте..али апсолутно знамо шта није...није оваква какву је опажамо.

Realizam, koji se namece sirovom razumu time što se ukazuje kao da je cinjenican, u stvari polazi od jedne proizvoljne hipoteze, pa je zato samo vetropirasta kula u vazduhu buduci da previdja ili porice najprvu cinjenicu, onu da sve ono što mi poznajemo leži unutar svesti. Jer to da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajucim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili cak nekakav para-dokson uzet radi diskusije, vec je to najsigurnija i najednostavnija istina, cije je saznanje otezano samo time što je ona cak i suvise jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi posli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima. Nikada ne može .postojati nekakva apsolutna i po sebi samoj objektivna egzitencija; zapravo, to je ono sto je upravo nezamislivo, jer objektivno kao takvo ima uvek i suštinski svoju egzistenciju u svesti jednog subjekta, pa je, dakle, njegova predstava, i shodno tome, njime uslovljena, a uz to i njegovim oblicima predstavljanja, koji kao takvi pripadaju subjektu a ne objektu.
Sopenhauer iz Sveta kao volje i predstave 2

Na prvi pogled izgleda da je izvesno da bi objektivni svet postojao i onda kada ne bi postojalo nijedno spoznajuce bice , jer se o tome in abstracto da razmisljati a da ne izbije na videlo protivurecnost koja se nalazi u osnovi toga. Ali kada covek pokusa da realizuje tu apstraktnu misao , sto ce reci da je svede na opazajne predstave u kojima ona jedino moze naci svoju istinitost, pa shodno tome pokusa zamislliti nekakav objektivni svet bez saznajuceg subjekta, onda on shvata da je ono sto tako zamislja u stvari nesto suprotno od onoga sto je smerao, naime , da to sto je zamislio nije nista drugo do postupak u intelektu jednog saznajuceg subjekta koji opaza jedan objektivan svet , dakle, da je to upravo ono sto je on hteo iskljuciti. Jer taj opazajni i stvarni svet ocevidno je fenomen mozga pa otud i protivurecnot u hipotezi da bi taj svet mogao i postojati kao takav nezavisno od svih mozgova. Sopenhauer

 

[fisherman1]

Šopenhauerovo,Bergsonovo,a i drugih idealista zastajanje na pola puta i fascinacija MIŠLJU kao nečim NEVEROVATNIM tako
da dobija titulu stvar po sebi,te iz kojeg zastajanja i fascinacije proizilaze nebulozna učenja o snu snevača koji sanja da je san nekog
snevača koji ima volju da sanja snevača...
To ne treba zvati idealizam,već IDIOTIZAM jer regresira ljudsko razmišljanje na nivo čimpe tj.na nivo intuicije KOJOM JE SAMO
MOGUĆE ZAPAZITI STVAR PO SEBI...Na sreću je sve ovo samo konstrukcija snevača koji sanja da je san snevača koji sanja...
Od refleksivnog mišljenja,kakvo je i ljudsko i mnogih životinja,napravljeno filozofsko učenje-ZA GLUPSONE...
A sasvim je irelevantno mišljenje idealista-stvarnost ili ne ONA SE DEŠAVA! IPAK SE OKREĆE!

 

[oziman]

Šopenhauerovo,Bergsonovo,a i drugih idealista zastajanje na pola puta i fascinacija MIŠLJU kao nečim NEVEROVATNIM tako
da dobija titulu stvar po sebi,te iz kojeg zastajanja i fascinacije proizilaze nebulozna učenja o snu snevača koji sanja da je san nekog
snevača koji ima volju da sanja snevača...

Ккакв "сневач који сања сневача? Изван појавног света јесте ткз. "ствар по себи" која је нешто интелкету непојмљиво. То није неки спавач ,како ти то замишљаш очито у немогућности да уопште мислиш нешто што не би било објекат наспрам субјекта ...опажај или мисао свеједно.

Када говоримо о ствари по себи или ономе изан представе,говоримо о нечему у чему нема нити објективног света нити субјекта који је корелат истог.

Ово је веома важно знати јер многи који проучавају Шопенхауера то превиђају.

Шопенахуер не полази нити од субјекта, нити од објекта ВЕЋ ОД ПРЕДСТАВЕ! А представа садржи у себи и субјекат и објекат заједно... неодвојиво везани један за другог.
Као што нема објекта без субјекта испред кога је, тако нема ни субјекта без објекта.

Оно што има изван представе јесте воља, а она је нешто својеврсно. Нешто за шта наш интелект нема категорије мишљења. До слутње тога долазимо само непосредно..интуицијом.