Šopenhauer - Svet kao volja i predstava

[oziman]

Ako empirijski karakter nije konstantan ti (niti iko drugi) nemaš nikakav osnov da govoriš o intelegibilnom karakteru (šta god to bilo).


Zato što tvrdiš da empirijski karakter jeste promenljiv ali onda nastavljaš šopenhauerovsku priču kao da nije promenljiv!

To se zove: kognitivna disonaca.

Ово твоје болдовано се зове когнитивна дисонанца, јер ту, као и на многим другим местима, јасно показујеш свој најсировији реализам и позитивизам, кријући се иза тобоже метафизичких расправа. Мало мало па истуриш науку, па онда мозак, као "деус екс машина" свих метафизичких расправа о природи света и живота. И тако у круг.

Ако ниси знао, подела на интелигибилни и емпиријски карактер настала је из поделе свега на појаву и ствар по себи. За тебе нема ствари по себи а овамо би да расправаљаш о теми која из тога произилази.

Хајде, одговори јасно и гласно: Да ли по теби, иза хоризонта где се овог тренутка завршава твоје видно поље, постоји просторан објективни свет?

Кладим се да су за тебе и боје на предметима око нас? Јел тако?

 

[rabindrant123]

Ово твоје болдовано се зове когнитивна дисонанца, јер ту, као и на многим другим местима, јасно показујеш свој најсировији реализам и позитивизам, кријући се иза тобоже метафизичких расправа. Мало мало па истуриш науку, па онда мозак, као "деус екс машина" свих метафизичких расправа о природи света и живота. И тако у круг.

Ne postoji kruta podela filozofija vs nauka, a svi veliki filozofi su bili i naučnici (da Kant nije napisao nijedno filozofsko delo ostao bi upamćen kao veliki astronom ali je svojom filozofijom zasenio sve što je radio kao naučnik u užem smislu). Do 19. veka su se svi naučnici zvali filozofima.

Problem se javio sa obiljem informacija usled napretka nauke pa je slabijim umovima teže palo da budu u toku.

Zato se danas neki "mislioci" u eri genetskog inžinjeringa i neuronauka blamiraju sa pričom o konstantnosti karaktera.

A to što pričaš o metafitici posle Kanta treba da se stidiš.

Ubeđen sam da nisi nikada pročitao Kritiku čistog uma. Svakako je nisi razumeo, to se vidi iz aviona.

Ако ниси знао, подела на интелигибилни и емпиријски карактер настала је из поделе свега на појаву и ствар по себи. За тебе нема ствари по себи а овамо би да расправаљаш о теми која из тога произилази.

Tako je, s tim što je nemoguće znanje o onome što nije predmet iskustva i ne možemo znati ni da li postoji uopšte postoji tako nešto (stvar po sebi). Možemo izgovoriti, dati znak X ali ne možemo pouzdano tvrditi da to X jeste neko BIĆE.

A kamoli kakve su mu karakteristike.

Kasniji filozofi (i Šopenhauer) su željni znanja napravili tu grešku te su ono što im se javlja u sukcesiji ponekad nazvali "stvar po sebi". U smislu: volja (postoji u sukcesiji) je stvar po sebi.

A kada su poistovetili to što je u sukcesiji sa "identitetom" tačno su ušli u polje Kantovih paralogizama.

Zato se Šopenahauerova teorija inteligiblnog karaktera na osnovu empirijskog karaktera, empirijski pokazala kao pogrešna još za vreme njegovog života (slučaj Fineasa Gejdža).

Хајде, одговори јасно и гласно: Да ли по теби, иза хоризонта где се овог тренутка завршава твоје видно поље, постоји просторан објективни свет?

Ne postoji.

A da li postoji neki drugi svet koji nije ni u prostoru ni u vremenu? Ne znam niti tako nešto mogu da zamislim.

To za mene ima vrednost 0 baš kao što je Filip Majnlander u svojoj kritici Kantove i Šopenhauerove filozofije podrobno obrazložio.

 

[oziman]

Ne postoji.

A da li postoji neki drugi svet koji nije ni u prostoru ni u vremenu? Ne znam niti tako nešto mogu da zamislim.

To za mene ima vrednost 0 baš kao što je Filip Majnlander u svojoj kritici Kantove i Šopenhauerove filozofije podrobno obrazložio.

То је оно што говорим. Заглибљен си у сировом материјализму а да тога ниси ни свестан.

Ево, овде си на моје питање замислио своје видно поље, повукао му границу докле оно досеже и сада расправљаш шта је то ИЗА те границе. А не пада ти на памет да изван границе твог видног поља нема простора... самим тим ни "ИЗА" нема значења. И да расправљајући о ствари по себи не можеш за позорницу узети простор и опросторено време, тамо "иза" и затим доносити конклузије.

Али то је твој проблем. Јер схватити поделу на појаву и ствар по себи, захтева фундаменталну промену уобичајеног погледа на свет и живот. Не можеш викати како си ту поделу разумео а у исто се време држати материјализма као дављеник.

Хајде да те зато питам поново.
Пусти овог пута ствар по себи и одговори само на ово:

Да ли си потпуно свестан да изван твог видног поља кога у овом тренутку опажаш, нема просторног објективног света? Да нема уобличених предмета, дакле ни људи, никакве просторне "позорнице" уопште, ничега објективног?

Ако је одговор да јеси, и ако и после те тврдње и даље сматраш да осим твоје представе нема ничега. Ничега ни у каквој трансцендентној егзистенцији, замисливој или незамисливој, онда си тиме демонстрирао не материјализам него солипсизам у правом значењу те речи.

Срећа твоја што су све то код тебе само речи, без разумевања. Јер да иза речи постоји и стварно убеђење онда би био у проблему о коме је говорио Шопенхауер:

Kao ozbiljno ubeđenje, teorijski egoizam može se naći jedino u ludnici: a da bi se on kao takav opovrgao, bio bi, dakle, potreban ne samo dokaz, već i medicinski postupak.

Šopenhauer

 

[rabindrant123]

Ако је одговор да јеси, и ако и после те тврдње и даље сматраш да осим твоје представе нема ничега. Ничега ни у каквој трансцендентној егзистенцији, замисливој или незамисливој, онда си тиме демонстрирао не материјализам него солипсизам у правом значењу те речи.

То је оно што говорим. Заглибљен си у сировом материјализму а да тога ниси ни свестан.

I materijalizam i solpsizam.

Blago tebi kada si na oba (međusobno isključiva) načina interpretirao moje izlaganje. Demonstrirao si da suvereno vladaš materijom (ironija).

Ево, овде си на моје питање замислио своје видно поље, повукао му границу докле оно досеже и сада расправљаш шта је то ИЗА те границе. А не пада ти на памет да изван границе твог видног поља нема простора... самим тим ни "ИЗА" нема значења. И да расправљајући о ствари по себи не можеш за позорницу узети простор и опросторено време, тамо "иза" и затим доносити конклузије.

Ne raspravljam.

Odakle ti ideja da ja raspravaljam o tome?

Tebi je potrebno da veruješ da ja raspravljam o tome da bi ti imao šta da pričaš (u suštini sam sa sobom).

Zato što imaš ograničeni set odgovora koji kopi pejstuješ ad nauseam. Mogao bih da se kladim da ti ne bi prošao Tjuringov test. Bio bi jedini čovek koji je uspeo da padne TT.

Ja sam prosto uzeo strogo razuman stav po tom pitanju tj. agnostičan stav.

Ne znam: da li ima objektivnog sveta van moje svesti. Znam da nema prostora i sukcesije ali o nekom drugom svetu nemam niti znanja niti ga mogu zamisliti. Ti si valjda taj koji samouverno priča o svetu izvan prostora i sukcesije.

U svakodnevnom životu nalazim sebe kako pretpostavljam realizam (iako sam svestan da on strogo filozofski nema osnova.)

I to je razlog zašto nisam u ludnici.

Na primer, kada se vozim u saobraćaju, pretpostavljam da sam objekat u prostoru i vremenu i da sam determinisan fizičkim veličinama. Na taj način uspevam da ne izazovem sudar i pogibiju. Zamisli.

Međutim, ti si taj koji govori o pozitivnim znanjima o inteligibilnom svetu i dovodi ga u vezu sa empirijskim svetom i izvlači dalje zaključke na takav način da se ne razlikuje mnogo od narodske religioznosti primitivnih naroda.

 

[Jan Hus]

Emprijski karaкter je слика интелигибилног карактера у појави. Као такав, оно што важи за интелигибилни, важи и за његову слику.

Какав је нечији интелигибилни карактер можемо једино сазнати из емпиријског. И то не узетог за једног тренутка времена већ са целе "линије". Јер је цела линија испољење интелигибилног у емпиријском.

И нећу више на овој теми да скрећем оф топик у том правцу .

Ако не разумеш речено, врати се на претходни пост и поново читај онај сликовит пример слово по слово... и ослободи тему.

Ti si drug moj neki misionar.... čija je misija da inficira omladinu krste arturovom filozofijom. Seti se kakva je bila sudbina sokrata. Nemoj posle da kukaš kad budeš kusao kukutu..... ali sreća pa ovde nema mnogo omladinaca

 

[Umri_muski]

Cek da uprostim, ma sta vi mislili o meni...

Ljudi koji kazu istina je samo jedna, podrazumevaju istinu svi ljudi su inteligentni....
Posto ovo drugo nije istina, nije istina ni ovo prvo....

Polje dejstva i sudejstva postoji.
To znaci da ti druge jedinke mogu rascepiti sustinu na dva lika, dve kopije, razdvojene.bliske ili sve udaljenije..
Svejedno je sto ti voljom, imaginacijom, metafizickim sposobnostima odrzavas koegzistentnost onoga sto je tvoja sustina...cak i kad se dinamicno menja u nekim okvirima.

Pa ko onda govori istina je samo jedna...?
Puritanci, deca i perfekcionisti...

 

[oziman]

Колика је то само заблуда сматрати да је универзум тамо споља. Објективно не може бити супстанција, објективно не може бити носилац егзистенције.

Јер...

Тrajanje objektivnog, ili spoljašnjeg, može biti samo pojava nerazrušivosti subjektivnog, odnosno unutrašnjeg; pošto objektivno ne može posedovati drugo no ono što je od subjektivnog dobilo u feud, ne može biti nešto prvobitno objektivno, neka pojava, a onda tek sekundarno i slučajno nešto subjektivno. Jer očigledno je da objektivno, kao pojava, pretpostavlja nešto što se pojavljuje, da ono kao biće za druge pretpostavlja biće za sebe, da objekat pretpostavlja subjekat; ali ne obrnuto zato što koren stvari mora ležati svugde u onome što su one same za sebe, dakIe, u subjektivnom, a ne objektivnom, to jest u onome što su one tek za druge, u nekoj stranoj svesti. Shodno tome, pravilna polazna tačka filozofije suštinski i nužno jeste idealistička polazna tačka. U osnovi, mi smo mnogo više jedno sa svetom no što to obično mislimo. Unutrašnja suština sveta jeste naša volja, njena pojava je naša predstava.
Pokušaj da se sekundarno misli bez primarnog, uslovljeno bez uslova, nošeno bez nosioca nikad ne uspeva. Umesto toga nama se nameće osećanje da je svet isto toliko u nama koliko i mi u svetu, da izvor sve stvarnosti leži u nama.

Šopenhauer

"Кoren stvari mora ležati svugde u onome što su one same za sebe, dakIe, u subjektivnom, a ne objektivnom, to jest u onome što su one tek za druge. Shodno tome, pravilna polazna tačka filozofije suštinski i nužno jeste idealistička polazna tačka".

Ко жели да се приближи суштини света и живота, исту мора потражити у субјективном, не у објективном.

 

[rabindrant123]

Колика је то само заблуда сматрати да је универзум тамо споља. Објективно не може бити супстанција, објективно не може бити носилац егзистенције.

Јер...


"Кoren stvari mora ležati svugde u onome što su one same za sebe, dakIe, u subjektivnom, a ne objektivnom, to jest u onome što su one tek za druge. Shodno tome, pravilna polazna tačka filozofije suštinski i nužno jeste idealistička polazna tačka".

Ко жели да се приближи суштини света и живота, исту мора потражити у субјективном, не у објективном.

Nikada potpunije izložen solipsizam.

 

[xulio]

I materijalizam i solpsizam.

Blago tebi kada si na oba (međusobno isključiva) načina interpretirao moje izlaganje. Demonstrirao si da suvereno vladaš materijom (ironija).




Ne raspravljam.

Odakle ti ideja da ja raspravaljam o tome?

Tebi je potrebno da veruješ da ja raspravljam o tome da bi ti imao šta da pričaš (u suštini sam sa sobom).

Zato što imaš ograničeni set odgovora koji kopi pejstuješ ad nauseam. Mogao bih da se kladim da ti ne bi prošao Tjuringov test. Bio bi jedini čovek koji je uspeo da padne TT.

Ja sam prosto uzeo strogo razuman stav po tom pitanju tj. agnostičan stav.

Ne znam: da li ima objektivnog sveta van moje svesti. Znam da nema prostora i sukcesije ali o nekom drugom svetu nemam niti znanja niti ga mogu zamisliti. Ti si valjda taj koji samouverno priča o svetu izvan prostora i sukcesije.

U svakodnevnom životu nalazim sebe kako pretpostavljam realizam (iako sam svestan da on strogo filozofski nema osnova.)

I to je razlog zašto nisam u ludnici.

Na primer, kada se vozim u saobraćaju, pretpostavljam da sam objekat u prostoru i vremenu i da sam determinisan fizičkim veličinama. Na taj način uspevam da ne izazovem sudar i pogibiju. Zamisli.

Međutim, ti si taj koji govori o pozitivnim znanjima o inteligibilnom svetu i dovodi ga u vezu sa empirijskim svetom i izvlači dalje zaključke na takav način da se ne razlikuje mnogo od narodske religioznosti primitivnih naroda.

moj pogled na solipsizam takodje. da li biste mogli samo u par recenica da mi objasnite sledece:
Kasniji filozofi (i Šopenhauer) su željni znanja napravili tu grešku te su ono što im se javlja u sukcesiji ponekad nazvali "stvar po sebi". U smislu: volja (postoji u sukcesiji) je stvar po sebi.

A kada su poistovetili to što je u sukcesiji sa "identitetom" tačno su ušli u polje Kantovih paralogizama.

Zato se Šopenahauerova teorija inteligiblnog karaktera na osnovu empirijskog karaktera, empirijski pokazala kao pogrešna još za vreme njegovog života (slučaj Fineasa Gejdža).

 

[martta]

moj pogled na solipsizam takodje. da li biste mogli samo u par recenica da mi objasnite sledece:
Kasniji filozofi (i Šopenhauer) su željni znanja napravili tu grešku te su ono što im se javlja u sukcesiji ponekad nazvali "stvar po sebi". U smislu: volja (postoji u sukcesiji) je stvar po sebi.

A kada su poistovetili to što je u sukcesiji sa "identitetom" tačno su ušli u polje Kantovih paralogizama.

Zato se Šopenahauerova teorija inteligiblnog karaktera na osnovu empirijskog karaktera, empirijski pokazala kao pogrešna još za vreme njegovog života (slučaj Fineasa Gejdža).

Gejdzu je povredjen ceoni rezanj a smanjena zapremina ceonog reznja zabelezena je kod psihopata.
Zbog toga se desila promena njegovog ponasanja ali se nije promenio on kao subjekat.
Promenio se njegov nacin korelacije sa objektivnim.

 

[rabindrant123]

Gejdzu je povredjen ceoni rezanj a smanjena zapremina ceonog reznja zabelezena je kod psihopata.
Zbog toga se desila promena njegovog ponasanja ali se nije promenio on kao subjekat.
Promenio se njegov nacin korelacije sa objektivnim.

Dogodila se promena karaktera a što se samo manifestovalo kao promena ponašanja.

Gejdz kao subjekat uistinu ne postoji nikako osim nominalno. Subjekat "postoji" još i kao gramatički subjekat i kao logički subjekat.

Da čovek ne postoji u biti tj. da nije supstancija dokazao je još Hjum (u duhu britanskog empirizma) i još dublje, pre njega, Spinoza (u duhu kontinentalnog racionalizma). Kant je u svojevrsnom spoju ta dva velika moderna pristupa razvalio jednom za svagda racionalnu psihologiju (Kantovi paralogizmi).

Evo ilustracije.

Gledajte šta je čovek, dve svesti u jednoj lobanji ne znaju jedna za drugu.

"... truležna lutka od mesa, stvar koja pati, sa glavom punom iluzija" (parafraza iz Dampade, budistički tekst od pre 2500 godina).

 

[Ljubo2]

Колика је то само заблуда сматрати да је универзум тамо споља.

A gdje je, ako nije "spolja"? Kako bi subjekt mogao napraviti "PREDSTAVU" Univerzuma da on nije izvan Subjekta?

Објективно не може бити супстанција, објективно не може бити носилац егзистенције.

Ovo je uredu, ali daj bože da ti to razumeš!

Јер..."Кoren stvari mora ležati svugde u onome što su one same za sebe, dakIe, u subjektivnom, a ne objektivnom, to jest u onome što su one tek za druge. Shodno tome, pravilna polazna tačka filozofije suštinski i nužno jeste idealistička polazna tačka".

Ко жели да се приближи суштини света и живота, исту мора потражити у субјективном, не у објективном.

Sa ovim se slažem 100%, Ozimane.

Ali samo ako budeš znao ispravno da mi odgovoriš na ova DVA pitanja dole. Jer.osim "PREDSTAVE", tu je još i "VOLJA" bez koje nema PTRDSTAVE. Tu je još i SUBJEKT, bez kojeg nema VOLJE.

Pitanje 1: Koje fizičke i psihičke RADNJE mora Subjekt da učini bi stvorio VOLJU u sebi, da pomoću VOLJE u svojoj memoriji izgradi "PREDSTAVU" sveta?

Pitanje 2: Da li je subjekt "STVAR PO SEBI"? Ako jeste, šta je njegova SUŠTINA kao STVARI PO SEBI? Da li je on stvar po sebi po tome što POSTOJI SAM PO SEBI? Ako jeste, objasni kako i pomoću čega SUBJEKT postoji SAM PO SEBI? Dali uz pomoć VOLJE i PREDSTAVE?

 

[xulio]

Gejdzu je povredjen ceoni rezanj a smanjena zapremina ceonog reznja zabelezena je kod psihopata.
Zbog toga se desila promena njegovog ponasanja ali se nije promenio on kao subjekat.
Promenio se njegov nacin korelacije sa objektivnim.

hvala na odgovoru, bas kul od tebe
shvatila sam da je trebalo da procitam i prethodne poruke svih clanova

 

[oziman]

 

[oziman]

„Ми смо као паук. Ми плетемо свој живот и онда се крећемо у њему. Ми смо као сањар који сања, а затим живи у сну."
Аитареја Упанишада

 

[Steinadler]

Pogledajte prilog 1300583

„Ми смо као паук. Ми плетемо свој живот и онда се крећемо у њему. Ми смо као сањар који сања, а затим живи у сну."
Аитареја Упанишада

Ozi rekao si pre da nema kretanja... :]

 

[oziman]

Ozi rekao si pre da nema kretanja... :]

Има кретања али оваквог као у овој свесци:

Као што се овај нацртани лик у свесци "креће" стижући из тачке А у тачку Б. Тако се и ја и ти "крећемо", и тако се "кретало" и "креће" све на свету од почетка времена (тачније од буђења нечије индивидуалне представе).

Кретања на начин прелажења пута нема. Има једино смена слика у нечијој свести (можемо метафорично рећи "свесци") а која даје илузију кретања.

"Опажање, схватање, језик, поступају уопште тако. Било да је реч о томе да се постајање мисли или да се изрази, или чак да се опази, ми не чинимо ништа друго него стављамо у покрет једну врсту унутарњег кинематографа. Све што је речено могло би се кратко рећи да је механизам нашег свакодневног сазнања кинематографске природе".
цитат: Бергсон

Ма шта била ствар по себи, ради се о егзистенцији другачијој од свега што познајемо и што нам сазнање може предочити.

 

[god is dead]

Egocentrični obelisk filozofije ovjekovječen u domino efektu stvarnosti. Apsolutna težnja spoznajnoj askezi, transcedenciji u pesemističkoj filozofiji Artura Šope... Ne, u mojoj. Ja sam ga stvorio, stvorio sam i vas i sve, čudna frazeologija i frazeologizmi, kojom čovjek pokušava sebe da ukalupi, posljednjim, najgorim, paradigmatičnim augmentativima u intelektualnu svijest i savjest.

Zajebana eshatologija, čak i da je stoposto tačna - kloni je se, ne razmišljaj o njoj.


"Misliti je lako. Djelovati je teško. Ali najteža stvar na svijetu je djelovati u skladu sa svojim razmišljanjem." - Gete.

Znamo, koliko je Gete uticao na Šopenhaurea. Osnov se krije u njegovoj filozofiji - između redova.

Ezoterična nus pojava, dogmatičnog idealizma. Vodi direktno u ambis, iščekivanje smrti, sa pitanjem? Da li ću je spontano, da kažem, racionalizovati? Užas, užas, na takav proglas i misli. Jednostavno je destruktivno, sa aspekta tačnosti i netačnosti, zaista.

Poslije kažu, filozofija ne nudi liberalizaciju tržišta, ma daj.

 

[Antihejter]

Cista glupost. Iz ugla jednog takvog karaktera tako sve i izgleda. Umesto da se bavio stvarima iz zivota,saosecanje,ljubav,umetnost,u cemu je bio tek nesto losiji od spinoze,on u zelji da bude originalan i slavan pocinje da gubi razum. Dakle tema je potpuno smesna

Tema uopšte nije smešna. Oziman je dragocen jer na pdf filozofija jedini pokreće teme o pravim filozofima.
Bavi se ti stvarima iz života a pdf filozofija gubi svrhu ako se i ovde bavimo "stvarima iz života".
Hegel je rekao da je "filozofija protivstavljena razumu" te da nije "za svetinu".
Vidim jedino da si pomenuo Spinozu. Piši više o njemu. Ili o bilo kom filozofu. Čita mi se i shvatam da nemam baš mnogo izbora.

Šta da radim, da uzmem "Sofijin svet", štivo za Osnovnu školu ?

 

[Cvetoje]

Razmišljao sam da kupim komplet Šopenhaerovih knjiga, iako mi je ta priča prilično poznata, smatram ga za jakog, možda najjačeg filozofa, ali onda shvatih da mi to verovatno ne treba, vrzmanje po njegovom začaranom krugu, imam svoja iskustva i verovanja, mada su korice fine, boje ilovače....

 

[Cvetoje]

Nisam siguran da su Šopenhaurovi saveti o osamljivanju i samoći tačni. Taj put vodi usavršavanju i pojačavanju individualnosti, nekog osećaja posebnosti, a čak i sama ta Šopenhauerova 'negacija volje' bi valjda trebalo da bude poništenje individualnosti. Ovako, kroz osamljivanje, samoću, ističe i pojačava svoj ego, umesto da ga spusti i rasprši, što mu je valjda i cilj bio, jer je život, koliko sam shvatio, video kao patnju.