Ima li svetla? :(

Лулница

Iskusan
Poruka
5.306
Kada mislite da nema više nade kako reagujete? Da li vas hvata panika, strah i beznađe ili uvek nalazite svetlo u tami?
Gde ga pronađete, i odakle crpite snagu, volju i želju za daljom borbom?

Tražite li podršku ili iz tog mračnog tunela izlazite sami?

http://3.***************/_kMPNVauYFlM/SLaANL_2YFI/AAAAAAAACv4/i6vLmRzv7Rc/s400/djerdap_tunel.jpg
kojot-225x300.jpg
 
Poslednja izmena:

bezimeno

Domaćin
Poruka
3.032
Kada mislite da nema više nade kako reagujete? Da li vas hvata panika, strah i beznađe ili uvek nalazite svetlo u tami?
Gde ga pronađete, i odakle crpite snagu, volju i želju za daljom borbom?

Tražite li podršku ili iz tog mračnog tunela izlazite sami?

http://3.***************/_kMPNVauYFlM/SLaANL_2YFI/AAAAAAAACv4/i6vLmRzv7Rc/s400/djerdap_tunel.jpg
kojot-225x300.jpg

Prvo - sve opisano su emocije i emot.reakcije. Ukljuciti racio.
:zcepanje::zcepanje:

U sustini, princip je uvek isti:
"sednem", vidim sta je to otislo do vraga (koja vrata su zatvorena), vidim sta postoji (gde sam, sta sam, dokle sam...), koje su mogucnosti i u kom pravcu ici.

Generalno, to "gasenje" je negde vrlo pozitivna stvar - nisi potonuo, nego si cvrsto stao nogama na dno/tlo. Mozes da nastavis da ides (po zemlji), a mozes i da odskocis i ponovo pocnes da se "odrzavas u vazduhu" ili-ti da letis.
 

ples_na_zici

Početnik
Poruka
13
Da li se boris ZA nesto (recimo za ispunjen zivot) ili se boris PROTIV necega (protiv problema)... Eto, da bih mogao da iznesem svoju teoriju, molim te da se izjasnis po ovom pitanju :). Verujem da je dozivljaj trenutne zivotne situacije potpuno subjektivan i onda kada izgleda da nista ne valja, vise volim da se potrudim da promenim svoje misljenje o sosu u kome se nalazim, nego da trosim vreme na menjanje sosa (ukoliko na taj sos realno ne mogu da uticem mnogo). Ako situaciju mozes izmeniti, onda je jednostavno promenis i nastavis da uzivas kao i pre. Eto... pozz ;)
 

Egreta27

Ističe se
Poruka
2.264
Kad uhvati lose raspolozenje, iliti "mrak, mrak,..." kako zapjeva Dzej :lol:, postupam na sledeci nacin...

Ako je kratkog daha, dam sebi oduska, nekoliko dana, i prodje samo od sebe...to je period kad mi se nakupi svasta nesto, a ponestane snage...nekad sama, a nekad u drustvu odganam tmurne misli, mada cesce sama...

Ako traje duze, onda se redovno "opomenem" da sam nezahvalna, da uvijek moze biti gore...sjetim se da sam zdrava i treba da sam srecna...pomislim najcesce na nepokretne, bolesne koji se bore svaki dan i ne posustaju...upravo jedna takva djevojka je rodjena isti dan, kad i ja, i pomislim kako njoj malo treba da bude srecna, tek da je neko izvede vani, a nepokretna je od rodjenja, i nikad nece prohodati...a njoj sucan dan, i boravak u prirodni izmami osmijeh...i nikad se ne zali ni na sta...
 

OnlyYourShadow

Ističe se
Poruka
2.477
Kada mislite da nema više nade kako reagujete? Da li vas hvata panika, strah i beznađe ili uvek nalazite svetlo u tami?
Gde ga pronađete, i odakle crpite snagu, volju i želju za daljom borbom?

Tražite li podršku ili iz tog mračnog tunela izlazite sami?

http://3.***************/_kMPNVauYFlM/SLaANL_2YFI/AAAAAAAACv4/i6vLmRzv7Rc/s400/djerdap_tunel.jpg
kojot-225x300.jpg

Ako i počnem da za nešto osećam da nema nade, to verovatno znači i da sam uspeh u tome više ne bi imao toliku vrednost, kao što je imao nekad, kad sam počela da mu težim, ali sam shvatila da ne mogu da ga ostvarim. To su uglavnom stvari koje ne zavise od mene, a nekako ne podnosim da stvari ne držim u svojoj kontroli.
Podrška je nešto što vrlo cenim kod čoveka, ali nije ni to lako. Jako mi je bitno ko će mi na kakav način pokazati da mu je zaista stalo da opet dođem na pravi put. I sam način i gest za to je jako bitan. Ponekad će mi mnogo vrednije biti, ako me neko zagrli, umesto da me zapitkuje u čemu sam to pogrešila, i da mi deli savete, mada ni ovo drugo naravno ne isključujem.
Na kraju krajeva, kroz ceo život se nekako polako krećem, trudim se da sve radim bez panike, pa tako i više volim neko dugoročno rešavanje problema. Jedini pritisak koji mogu da osetim jeste rezultat sopstvenog perfekcionizma.
 

bezibre!

Poznat
Banovan
Poruka
8.939
poći od ktatkoročnih preko dugoročnih rešenja
možda je sam psihički i fizički umor, možda je dovoljno disati čist vazduh, odložiti obaveze, kupati se i piti čajiće ili koktelčiće
možda je dovoljno izrazgovarati se s nekim
možda je dobro podsetiti se šta voliš u životu i to činiti nekolio dana
e onda popričati sa sobom, jer ti niko drugi dugoročno neće pomoći, i videti šta je muka, šta ti fali, čega ti je previše, šta zapravo želiš a nemaš jer frustracija i depresija kreće od toga
 

NeDoDiri

Domaćin
Poruka
4.570
Nema tu recepta..ni pravila,ni uputstva...zapravo,cijeli naš život je tunel kroz koji hodimo i uvijek izlazimo na svjetlo dana ili nažalost,lokomotive..u tom našem hodu,dešava se da ne vidimo svjetlost,da pokleknemo i ne znamo šta nas čeka na izlazu..da obeshrabreni stanemo na sred tunela i ne možemo dalje..i nikakvog pravila nema jer samo je jedan pravac,a to je put kojim moramo nastaviti da hodamo..jer nemamo izbora i jer nemamo drugog puta..
..i da..uhvati panika i strah i suze poteku i očajni se strmoglavljujemo,ali ipak hodamo...treba vjerovati u svjetlo jer ono zna da nam obriše suze...
 

lanavi

Aktivan član
Poruka
1.908
Kada mislite da nema više nade kako reagujete? Da li vas hvata panika, strah i beznađe ili uvek nalazite svetlo u tami?
Gde ga pronađete, i odakle crpite snagu, volju i želju za daljom borbom?

Tražite li podršku ili iz tog mračnog tunela izlazite sami?

http://3.***************/_kMPNVauYFlM/SLaANL_2YFI/AAAAAAAACv4/i6vLmRzv7Rc/s400/djerdap_tunel.jpg
kojot-225x300.jpg

Zavisi od "gustine mraka, skorosti svitanja, jacine suncevih zraka, topline dana". Samo mislim da je mnogo jednostavnija prica kada je u pitanju crno sa svetlom na kraju (tunela, shahte, kanalizacije) no kada je navodno belo ali sa crnom tackom negde u daljini (pomucena, uprljana, osakacena belina)...neko bi za jedan pojam vezao termin pesimisticni optimista i optimisticni pesimista...izlazi na isto iako je prevaga jednog u stvari odlucujuca za ukopavanje ili iskopavanje. Kada je famozni mracni tunel i to poprilicne duzine u pitanju, tesko da se iz njega moze iskobeljati kopanjem samo svojim rukama (i nogama), cak i pored posedovanja prirucnih pomocnih sredstava...za to je nuzna ljudska podrska, emotivna, moralna, o ruk...zajednickim snagama do plamicka, laznog odsjaja nade ili neugasenog vecnog plamena...kada se duh i udovi umore, da neko blizak, na svoj mocan nacin, podupre mukotrpni akt spashavanja. A volja i zelja pak nemaju veze sa drugima...to poklone dobre vile na rodjenju.
 

gost 271475

Buduća legenda
Poruka
26.923
Kada mislite da nema više nade kako reagujete? Da li vas hvata panika, strah i beznađe ili uvek nalazite svetlo u tami?
Gde ga pronađete, i odakle crpite snagu, volju i želju za daljom borbom?

Tražite li podršku ili iz tog mračnog tunela izlazite sami?

Ne razumem čemu uopšte služi nada? Da se lakše zavaraš?
Ne hvata me ništa, šta bude, biće, ako od mene ne zavisi, pomirim se sa činjeničnim stanjem... ako zavisi, neko vreme dozvolim sebi da budem syebana, ali mi se smuči jako brzo taj osećaj samosažaljenja i patetike... i odlučim da izađem iz tunela. Zayebano kada misliš da nije stvar odluke, jer jeste. Najlakše je prepustiti se i kukati nad sopstvenom sudbinom.

To valjda moraš u sebi da pronađeš, ako su deca, ili neko drugi razlog da se boriš, odustani u startu. Takve stvari se ne rade zarad drugih, već sebe radi, jer drugima ne treba taj osećaj krivice koji im se spontano nameće; radi tebe se borim, zbog tebe se trudim, za tebe se žrtvujem... ma laž, bre... sve što radimo radimo radi sebe.
Ako si kukavica da menjaš bilo šta, plašeći se goreg, možeš komotno da skratiš sebi dalje muke... radikalnom metodom.

I nikada ne pomišljam kako je invalidima, onima koji su izgubili najbliže i ostalo gore od onoga što se meni dešava... to je tak utopija. Gledaj one srećnije, pozitivne, pa će se nešto od njihovog pozitivnog potencijala možda nakalemiti... ali opet ni ovo ne znači da trebaš da budeš pasivna. To je najgore u celoj priči. Ne postoji stvar u životu (sem jedne) od koje se nećeš oporaviti, niti problem (sem jednog) za koji ne postoji rešenje. Sve što je neminovno, prihvatiti.
 

gost 304860

Buduća legenda
Poruka
44.433
covek vidi svetlo u tunelu onoliko koliko svetla ima u njemu
da bi svetlo raskrilo nasu unutarnju tamu nije potrebno mnogo
samo i jedino da smo svesni svog nistavila mraka i da mu se odupremo
sustina bozanskog principa u ljudima je u pravilnom kanalisanju tog mraka
 

VENIX

Ističe se
Poruka
2.758
Ne postoji ni jedna osoba na svetu koja će u prvi mah prihvatiti beznadje kao činjenicu koja se lako može prevazići,bez obzira da li se radi o manjem ili većem problemu.Apsolutno svi upadaju u neki vid očaja – manji ili veći,duži ili kraći,iako se to kod svake osobe posebno manifestuje.Neko će odmah upasti u depresiju i uporno tražiti problem u drugima pitajući se zbog čega nam se sve ono loše dešava svaljujući odgovornost na druge ljude,sudbinu,Boga,državu itd,što uopšte nije ispravno rešenje,iako u velikom broju slučajeva krivica potiče od tih faktora sa strane.
Neko drugi će svu krivicu svaliti na sebe,što je još gora varijanta jer sam osećaj da je čovek nemoćan da neke stvari uradi,promeni ili spreči često dovodi do ličnog nezadovoljstva i gubitka samopouzdanja,a to ga najlakše sprečava da se pokrene i reši problem.Najbolje postupaju oni koji u startu prihvate problem kao činjenicu i krenu odmah da rešavaju uzrok jer sve što ostavimo po strani,to nas stalno lupa po glavi sve dok se ne reši,a usput ometa normalan tok života i što je najgore dovodi do česte promene raspoloženja.

Što se mene lično tiče,svoje probleme (tj. probleme koji se mogu rešiti i zavise od mene) rešavam tako što se odmah uhvatim s njima u koštac ne obaziraći se na cenu.Neretko se dešava i to da padnem u očaj i pitam se "Kako ... zašto" ali to uvek stavljam u drugi plan,fokusirajući se samo na suštinu problema.Nešto uspevam da rešim,nešto ne,ali bar znam da sam pokušao.
Kada mi drugi nanesu bol i svojim postupcima učine da se loše osećam,ja ih prosto precrtam iz svog života i jednostavno se distanciram ne pokazujući više nikakvo interesovanje da takve osobe ikada više vidim u životu.Jedino što ne bih mogao da podnesem,to je da ja bilo kome uradim nešto loše (u smislu da mu pokvarim raspoloženje,nanesem bol,uvredim ili ga na bilo koji način oštetim) i siguran sam da nikad nikome to neću uraditi,s obzirom da sam na svojoj koži osetio takve neprijatnosti i znam koliko takvo nešto ume da zaboli.

Formula za savršeno funkcionalan život je biti non stop oprezan i truditi se da samo ti vodiš svoj život,nikako ga ne prepuštajući bilo kome sa strane – drugim ljudima,sudbini itd,jer samo tako stvari mogu da krenu u pravom smeru. :)
 

Waterfall

Buduća legenda
Poruka
38.506
Mislim da skoro da i nema covek koji se bar u jednom trenutku nije osetio tako..

Ako nema svetla..pokusam da nekako nadjem steker :lol:

Uz podrsku je naravno lakse, ali opet u takvoj situaciji nekad ostanes sam, bez icije podrske,
i moras napred. Padnes pa ustanes..i krenes napred..
 

tgdanijela

Poznat
Poruka
7.092
Kada mislite da nema više nade kako reagujete? Da li vas hvata panika, strah i beznađe ili uvek nalazite svetlo u tami?
Gde ga pronađete, i odakle crpite snagu, volju i želju za daljom borbom?

Tražite li podršku ili iz tog mračnog tunela izlazite sami?

'Nema više nade' je stanje koje možemo gradirati. Često je dio pitanja unutar klasifikacije nekog poremećaja (recimo depresivnog),ili je dio komorbiditeta..recimo panika+depresija, prvo zna izazvati drugo ...
No ako ne zadovoljava kriterijume za depresiju (jedan od njih je da navedeno stanje ne traje duže od 2 sedmice), odn. izazvano je gubitkom nečega,manje ili srednje vrijednim ... preispitaš svoje pozicije, šta je ono što imaš, šta je prioritetno šta želiš ...( a gubitak je ustvari samo usmjeravanje)
A sve u životu jeste 'možda' ..
 

Regina Mills

Buduća legenda
Poruka
48.095
Davno sam shvatila da od kuknjave i mraka vajde nema. Od toga mi sigurno nece biti bolje. Ako me i uhvati, sednem, duboko uzdahnem i nastavim dalje. Stvari prihvatam onakvima kakve jesu i ne razmisljam na temu "sta bi bilo kad bi bilo, da sam ovo ili da sam ono". Bude mi tesko, budem neraspolozena, otaljavam zivot, ali guram... Dok ponovo ne izguram sebe na svetlost....
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.