- Poruka
- 223.272
Izgleda da ima:
Kako se formiraju lična politička uverenja? Da li su posledica detinjstva, već postojećih uverenja ili okolnosti u kojima smo odgajani?
Da li je sve stvar socijalizacije ili priroda ima ulogu kroz DNK? Gde je u svemu tome mozak?
Istraživači u Grčkoj i Holandiji su magnetnom rezonancom pregledali skoro 1.000 Holanđana, koji su odgovorili na pitanja o svojim političkim uverenjima.
Studija je usledila kako bi se proverili rezultati male studije iz 2011. godine, a koju je naručio glumac Kolin Firt. Istraživanjem iz 2011. je utvrđeno da postoje strukturne razlike između mozga konzervativne i mozga liberalne osobe. Preciznije, utvrđeno je da konzervativci u proseku imaju veću amigdalu, deo mozga povezan s percepcijom pretnje, a da liberali u proseku imaju veći prednji cingularni korteks, deo mozga povezan s donošenjem odluka.
Međutim, poslednjim istraživanjem, kojim su bili obuhvaćeni Holanđani, nije primećeno da su liberalne osobe imale veći prednji cingularni korteks. Ipak, primećeno je da su konzervativne osobe imale malo veću amigdalu.
Važno je obratiti pažnju na uočene razlike. Koautor studije Stiven Šolte s Univerziteta u Amsterdamu otkrio je da je amigdala konzervativaca u proseku veća od amigdale liberala za jednu semenku susama. Ta razlika je tri puta manja od one koja je konstatovana istraživanjem iz 2011. Istraživači su ukazali da je rezultatima studije potrebno krajnje oprezno pristupiti kako bi se izbeglo podsticanje zabluda i stereotipa.
Šta onda to znači? Da li se oni s većom amigdalom osećaju ugroženije i zbog toga teže konzervativizmu ili se konzervativci osećaju ugroženije, pa zbog toga imaju malo veću amigdalu? Vodeći autor studije Dijamantis Petropoulos Petalas je naglasio da je nemoguće znati šta je uzrok, a šta posledica.
Jasno je da društveno okruženje najviše oblikuje politička uverenja. Ta uverenja se mogu pojaviti u detinjstvu, posebno kada deca imaju politički angažovane roditelje ili staratelje. Ideologija pojedinca nastavlja da se oblikuje sa školovanjem i sazrevanjem. Visoko obrazovanje je, kako piše list "Gardijan", dosledno povezano s liberalnijim uverenjima, posebno po pitanjima imigracije, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.
Možda je najintrigantnija uloga genetike. Studijama nad blizancima je utvrđeno da je ideologija nasledna s 40 odsto. To ne znači da je 40 odsto političkih uverenja oblikovano genetikom, a 60 odsto spoljašnjim faktorima.
"To vam zapravo govori u kojoj meri su razlike među ljudima oblikovane genetskim faktorima", ukazao je politikolog Aron Vejnšenk, profesor na Univerzitetu Viskonsin.
Naime, istraživači nisu mogli da pronađu "konzervativni" ili "liberalni" gen. Umesto toga, kako je istakao Tobajas Edvards s Univerziteta "Minnesota Twin Cities", geni deluju indirektno i ulogu ima to koliko je neko školovan, koliko zarađuje i inteligencija.
"Ne treba očekivati da postoji neki specifičan gen za liberalizam ili konzervativizam, već genetika indirektno utiče na druge osobine", objasnio je Edvards.
On i njegove kolege su ranije ove godine objavili da bi se genetika mogla koristiti za predviđanja političkih sklonosti, napomenuvši da je pitanje stranačke pripadnosti daleko složenije pitanje. Napomenuo je da među izvanredno inteligentima postoje i desničari i levičari.
Druga greška bi bila izjednačavanje inteligencije s racionalnim vrednostima i razmišljanjem.
"Kada se osvrnemo na prošlost, možemo videti da su inteligentne pojedince privukle različite i često kontradiktorne ideje. Intelektualci su flertovali s opasnim ideologijama i tiranskim režimima i bili su zavedeni. Mnogi pametni ljudi su verovali u ideje koje su potpuno glupe", podsetio je Edvards.
https://www.021.rs/story/Info/Zanim...politicka-uverenja-odredjena-i-genetikom.html
Znači nekog uticaja ima, ali koliko sam ja uspeo da zaključim ipak neke stvari nisu toliko očigledne da bi se mogle primeniti na svaku situaciju, odnosno pojedinca.
Kako vi sve ovo cenite?
Istraživanje se bavilo pitanjem: Da li su politička uverenja određena i genetikom
Kako se formiraju lična politička uverenja? Da li su posledica detinjstva, već postojećih uverenja ili okolnosti u kojima smo odgajani?
Da li je sve stvar socijalizacije ili priroda ima ulogu kroz DNK? Gde je u svemu tome mozak?
Istraživači u Grčkoj i Holandiji su magnetnom rezonancom pregledali skoro 1.000 Holanđana, koji su odgovorili na pitanja o svojim političkim uverenjima.
Studija je usledila kako bi se proverili rezultati male studije iz 2011. godine, a koju je naručio glumac Kolin Firt. Istraživanjem iz 2011. je utvrđeno da postoje strukturne razlike između mozga konzervativne i mozga liberalne osobe. Preciznije, utvrđeno je da konzervativci u proseku imaju veću amigdalu, deo mozga povezan s percepcijom pretnje, a da liberali u proseku imaju veći prednji cingularni korteks, deo mozga povezan s donošenjem odluka.
Međutim, poslednjim istraživanjem, kojim su bili obuhvaćeni Holanđani, nije primećeno da su liberalne osobe imale veći prednji cingularni korteks. Ipak, primećeno je da su konzervativne osobe imale malo veću amigdalu.
Važno je obratiti pažnju na uočene razlike. Koautor studije Stiven Šolte s Univerziteta u Amsterdamu otkrio je da je amigdala konzervativaca u proseku veća od amigdale liberala za jednu semenku susama. Ta razlika je tri puta manja od one koja je konstatovana istraživanjem iz 2011. Istraživači su ukazali da je rezultatima studije potrebno krajnje oprezno pristupiti kako bi se izbeglo podsticanje zabluda i stereotipa.
Šta onda to znači? Da li se oni s većom amigdalom osećaju ugroženije i zbog toga teže konzervativizmu ili se konzervativci osećaju ugroženije, pa zbog toga imaju malo veću amigdalu? Vodeći autor studije Dijamantis Petropoulos Petalas je naglasio da je nemoguće znati šta je uzrok, a šta posledica.
Jasno je da društveno okruženje najviše oblikuje politička uverenja. Ta uverenja se mogu pojaviti u detinjstvu, posebno kada deca imaju politički angažovane roditelje ili staratelje. Ideologija pojedinca nastavlja da se oblikuje sa školovanjem i sazrevanjem. Visoko obrazovanje je, kako piše list "Gardijan", dosledno povezano s liberalnijim uverenjima, posebno po pitanjima imigracije, ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.
Možda je najintrigantnija uloga genetike. Studijama nad blizancima je utvrđeno da je ideologija nasledna s 40 odsto. To ne znači da je 40 odsto političkih uverenja oblikovano genetikom, a 60 odsto spoljašnjim faktorima.
"To vam zapravo govori u kojoj meri su razlike među ljudima oblikovane genetskim faktorima", ukazao je politikolog Aron Vejnšenk, profesor na Univerzitetu Viskonsin.
Naime, istraživači nisu mogli da pronađu "konzervativni" ili "liberalni" gen. Umesto toga, kako je istakao Tobajas Edvards s Univerziteta "Minnesota Twin Cities", geni deluju indirektno i ulogu ima to koliko je neko školovan, koliko zarađuje i inteligencija.
"Ne treba očekivati da postoji neki specifičan gen za liberalizam ili konzervativizam, već genetika indirektno utiče na druge osobine", objasnio je Edvards.
On i njegove kolege su ranije ove godine objavili da bi se genetika mogla koristiti za predviđanja političkih sklonosti, napomenuvši da je pitanje stranačke pripadnosti daleko složenije pitanje. Napomenuo je da među izvanredno inteligentima postoje i desničari i levičari.
Druga greška bi bila izjednačavanje inteligencije s racionalnim vrednostima i razmišljanjem.
"Kada se osvrnemo na prošlost, možemo videti da su inteligentne pojedince privukle različite i često kontradiktorne ideje. Intelektualci su flertovali s opasnim ideologijama i tiranskim režimima i bili su zavedeni. Mnogi pametni ljudi su verovali u ideje koje su potpuno glupe", podsetio je Edvards.
https://www.021.rs/story/Info/Zanim...politicka-uverenja-odredjena-i-genetikom.html
Znači nekog uticaja ima, ali koliko sam ja uspeo da zaključim ipak neke stvari nisu toliko očigledne da bi se mogle primeniti na svaku situaciju, odnosno pojedinca.
Kako vi sve ovo cenite?
