Bila sam radoholičar. Za razliku od definicije radoholizma "niskog zadovoljstva u radu", ja sam bukvalno obožavala svoj posao.
Sve što sam mogla da radim od kuće, radila sam. Brinula sam kako se snalaze koleginice koje rade umesto mene.
Ne znam šta je uticalo na moju želju da menjam posao ( nije kriv kolega čije se radno mesto tek formiralo ).
Posle promene posla, više nisam bila radoholičar.
Sa ove vremenske distance mislim da radoholičari greše. Dok ogromnu pažnju posvećuju poslu, njihov organizam trpi, njihova porodica trpi. Nemaju vremena za druženje, šetnju, čitanje knjige, gledanje filmova.
Novac jeste pokretač da neko postane radoholičar, i meni je prijala veća plata, bonusi za prekovremeni rad..a onda sam shvatila da novac nije toliko važan i da posao nije najvažniji u životu.
Da li ćete postati radoholičar zavisi i od radnog okruženja...da li grešim?