Stvar koja me je pogodila ko maljem pre više od deset dana kada su mi se oči otvorile i kad sam shvatila šta osećam i želim i šta mi jedino treba ceo moj život - a to je moj suprug. U tom trenutku, kada sam sve shvatila; kada sam shvatila ko je osoba koju volim i koju trebam zauvek; nisam imala više nikakve nade. Verovala sam da je to zauvek izgubljeno.
Ali, ni najcrnje beznađe u koje sam u tom trenutku potonula, do dna; nije bilo u stanju da negira i poništi to što sam shvatila da za njeg osećam, i od njega želim.
Ništa nije moglo da utiče na to. Nikada ništa i neće moći.
Žao mi je što ti nisam rekla još onda, ljubavi. Još više mi je žao kad pomislim koliko je malo falilo u tom trenutku da ostanem u najcrnjem beznađu zauvek. Bez tebe.
Najviše od svega mi je žao.
Više od najvišeg te volim.
Since you've been gone...
I opened my eyes
And I realize
What we had together