Anonimni obožavatelj

U osnovnoj, od dvije osobe.
Prva je bila jedna prekrasna, mala, vragolasta, plavooka, plavokosa, samo je ja idiot nisam doživljavao.
Mislio sam da je taj papirić koji je presreo učitelj iz engleskog i naglas pročitao, zafrkancija.
U životu si neću oprostiti što je nisam poljubio.

Drugo je bilo opširnije pismo obožavateljice koje me dočekalo nakon velikog odmora.
Kasnije sam saznao da je bilo od ciganke iz paralelnog razreda.

😡

Ali OK, još sam dobro i prošao, imali smo i jednu koja se zvala Jutta, to bi tek bilo za iskočiti kroz prozor.

Najgore od svega je što mi je u to vrijeme um bio totalno zatrovan, osobe tamnije boje kože i Židovi bili su mi jednako dragi kao i bijela rasa.
Kada samo pomislim kakva sam budaletina bio, dođe mi da od sramote propadnem u zemlju.

brukava.gif
brukica.gif
 
Bilo je toga, pisamca, slatko. 🙂 Čak nedavno dobih ružu kupljenu od cigana. Da li je mnogo romantičan ili darežljiv, ne znam. Bilo me malo blam, ko još kupuje ružu od cigana, al ajd 🙃 Mene nikada poklanjanje cveća nije očaravalo, više nešto lično. Kada te neko prepozna, neki poklon te prirode. Ovo mi je kliše i klasik.
 

Back
Top