Da li možemo da prevaziđemo formu kontakta ovde tako što poništimo
sopstvenu neiskrenost dok tvrdimo da smo lepi, sposobni, postojani,
pametni i vešti?
Da li deluje nemoguće da govorimo o onome što se ne može, što se ne
zna?
Da li je nemoguće ogoliti svoje emocije, priznati da nešto ne znamo, ne
umemo, pokazati svoju nesavršenost, svoju ranjivost?
Da li je nemoguće da priznamo koliko se loše osećamo u raskinutoj vezi,
kako ne možemo da prihvatimo smrt roditelja, kako se osećamo bez dobrog
posla i bez para u ovoj sveopštoj nesigurnosti i koliko strahujemo od budućnosti?
Da li je nemoguće da razbijemo zid ekrana u etru i da se dodirnemo sopstvenim
nesigurnostima i razumevanjem?
Postoje ljudi koji ni u životu, ni ovde, mislim na sve društvene mreže, ne mogu da govore ili da pišu iskreno, otvoreno. I van ovog foruma i neta, oni sebe predstavljaju onako kako žele. Pametni su, lepi su, nemaju problema, nikada nisu tužni, nikada nisu neraspoloženi.
Sa druge strane su ljudi koji nemaju lepo mišljenje o sebi, nedostaje im samopoštovanje i samopouzdanje. Takvi su i u stvarnosti i na netu.
Verujem da nisu svi srećni ljuti stalno, bez prestanka srećni, niti su nesrećni ljudi uvek nesrećni.
Postoji sredina, jer život nije ni potpuno crn ni potpuno beo...već je spektar i sive boje i ostalih boja.
Moguće je da pokažemo ranjivost, tugu, bol kao i da pokažemo sreću, radost. Ne znam da li su takve osobe "lude" ili hrabre zato što otvoreno, bez straha pišu o svojim željama, nadanjima, smehu, radosti ili o tome kako su nekada tužni, razočarani.
Ovde sam prilično otvorena. Takva sam i u stvarnosti. Masku stalno dobrog raspoloženja morala sam da nosim samo na poslu. Rad sa građanima, pored dobre koncentracije traži i dobro raspoloženje.
Ne znam za ovaj forum jer sam kratko vreme aktivna, ali imam dugogodišnje iskustvo na forumima. Jednog momenta mora da se spašava integritet ličnosti.
Mislim da su ljudi u velikoj apatiji, naravno ima i oni kojima sve ide i cvetaju ruze ili to barem tako predstavljaju ali nebitno
Da, ljudi su u velikoj apatiji. Svi. I oni kojima "cvetaju ruže" često razmišljaju da odu iz ove zemlje. Ne žele da žive ovde. Zašto?
To pitanje ima direktnu vezu sa politikom, ali ova tema treba da ostane čista i da se na njoj ne piše o politici.
***
Veoma mi je drago što u komentarima svi pišu iskreno, otvoreno, bez foliranja.
Postoji jedna izreka koja glasi otprilike ovako " Lakše je pred strancima otvoriti dušu nego pred nekim bliskim ljudima".
Zato pišem otvoreno o sebi, o svojim problemima ali i lepim trenucima. To mi je navika sa bloga.
**
Nastaviću, tokom dana...
