Da li su Rumuni romanizovani Bugari?

Prvo nema dokaza za tako nešto, to su samo dakoromanske pretpostavke.
Sigurno da je bilo Slovena u današnjoj Rumuniji ali nisu sigurno bili većina. Zašto bi se inače većina asimilovala pred manjinom? Tendencija je obično da se Vlasi asimiluju čak i kad su relativno veliki deo populacije. Danas Vlahe ispod Dunava imaš jedino u Timoku i u Vidinskom kraju, a nekad su Vlasi naseljavali i Dalmaciju, Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju...bukvalno ne znam za slučaj da su Sloveni prešli u Vlahe, dok za suprotno ima milion primera.
 
Makedoniju...bukvalno ne znam za slučaj da su Sloveni prešli u Vlahe, dok za suprotno ima milion primera.
Zašto se kao liturgijski jezik i jezik diplomatije koristio u Vlaškoj koristio crkvenoslovesnki a ne na primer grčki jezik?
Slavic_tribes_in_the_7th_to_9th_century.jpg
 
Zašto se kao liturgijski jezik i jezik diplomatije koristio u Vlaškoj koristio crkvenoslovesnki a ne na primer grčki jezik?
Pogledajte prilog 1554019
Ова мапа се оснива на историјским изворима који говоре о војној и политичкој надмоћи неких војних елита, а не о етничком саставу становништва. Исто као што за време Римског Царства становници града Рима нису се сви одселили из Рима да би населили Балкан тако ни за време Аварског Каганата Авари нису били већина у Панонији или Трансилванији. Прича је слична и за Јужне Словене. Кад су тамо стигли Словени у шестом и седмом веку наишли су на мање или више романизоване становнике. Њима су се касније придружили и изворни несловенски Бугари који су створили Прво Бугарско Царство. Не у малој мери због превода Библије на словенски језик у Бугарској, Србији, Хрватској, итд словенски језик је преовладао. А на територији данашње Румуније румунски је преовладао.
 
Ова мапа се оснива на историјским изворима који говоре о војној и политичкој надмоћи неких војних елита, а не о етничком саставу становништва. Исто као што за време Римског Царства становници града Рима нису се сви одселили из Рима да би населили Балкан тако ни за време Аварског Каганата Авари нису били већина у Панонији или Трансилванији. Прича је слична и за Јужне Словене. Кад су тамо стигли Словени у шестом и седмом веку наишли су на мање или више романизоване становнике. Њима су се касније придружили и изворни несловенски Бугари који су створили Прво Бугарско Царство. Не у малој мери због превода Библије на словенски језик у Бугарској, Србији, Хрватској, итд словенски језик је преовладао. А на територији данашње Румуније румунски је преовладао.
Nema logike da se crkvenoslovenski koristio kao jezik diplomatije i kao liturgijski jezik u Vlaškoj a da je bilo jako malo Slovena. Mogao je da se koristi grčki ili dakoromanski, pa čak i latinski. Crkvenoslovenski nije liturgijski jezik pravoslavlja, već se posmatra kao neka vrsta jedinstvenog narodnog jezika Slovena.
 
Nema logike da se crkvenoslovenski koristio kao jezik diplomatije i kao liturgijski jezik u Vlaškoj a da je bilo jako malo Slovena. Mogao je da se koristi grčki ili dakoromanski, pa čak i latinski. Crkvenoslovenski nije liturgijski jezik pravoslavlja, već se posmatra kao neka vrsta jedinstvenog narodnog jezika Slovena.
У Влашкој и Молдавији црквенословенски се користио у државној делатности од четрнаестог до седамнаестог века. У државној преписци користио се и латински. Трансилванија и румунски Банат, у саставу Угарске и Аустроугарске, биле се под Српском Православном Црквом до друге половине деветнаестог века. Црквенословенски се користио у богослужју у Влашкој, Молдавији, Трансилванији и румунском Банату до деветнаестог века.

Црквенословенски је имао статус светог језика, као грчки, латински, јеврејски. Веровало се да прилаз Богу мора да се врши на светом језику. Тако су Мађари, Немци, Пољаци и разни други Европејци користили латински језик у државној и црквеној делатности. Као последица Првог и Другог Бугарског Царства, у Румунским Земаљама користио се црквенословенски. То ништа не говори о језику ни становништва ни властеле. За Влада Цепеша забележено је да је говорио мађарски и влашки. Није знао словенски. За Штефана Великог, кнеза Молдавије, забележено је да је одржавао говоре на влашком.
 
У Влашкој и Молдавији црквенословенски се користио у државној делатности од четрнаестог до седамнаестог века. У државној преписци користио се и латински. Трансилванија и румунски Банат, у саставу Угарске и Аустроугарске, биле се под Српском Православном Црквом до друге половине деветнаестог века. Црквенословенски се користио у богослужју у Влашкој, Молдавији, Трансилванији и румунском Банату до деветнаестог века.

Црквенословенски је имао статус светог језика, као грчки, латински, јеврејски. Веровало се да прилаз Богу мора да се врши на светом језику. Тако су Мађари, Немци, Пољаци и разни други Европејци користили латински језик у државној и црквеној делатности. Као последица Првог и Другог Бугарског Царства, у Румунским Земаљама користио се црквенословенски. То ништа не говори о језику ни становништва ни властеле. За Влада Цепеша забележено је да је говорио мађарски и влашки. Није знао словенски. За Штефана Великог, кнеза Молдавије, забележено је да је одржавао говоре на влашком.
Sve je lepo napisano ali mi ti nisi odgovorio zašto je baš izabran crkvenoslovenski da liturgijski jezik a ne na primer grčki jezik na kome je napisano Sveto pismo? Ili čak latinski jer su Dakoroani navodno koristili neku svoju varijantu latinskog jezika?
 
Sve je lepo napisano ali mi ti nisi odgovorio zašto je baš izabran crkvenoslovenski da liturgijski jezik a ne na primer grčki jezik na kome je napisano Sveto pismo? Ili čak latinski jer su Dakoroani navodno koristili neku svoju varijantu latinskog jezika?
Рекао сам да су будуће Румунске Земље биле неколико векова у саставу Првог и Другог Бугарског Царства у којим се користио црквенословенски језик за богослужје и државну делатност. То не значи да је током тих векова становништво Румунских Земаља било бугарско.
 
Рекао сам да су будуће Румунске Земље биле неколико векова у саставу Првог и Другог Бугарског Царства у којим се користио црквенословенски језик за богослужје и државну делатност. То не значи да је током тих векова становништво Румунских Земаља било бугарско.
I teritorija nekadašnje Dakije je bila preplavljena slovenskim plemenima koja su sa svih strana nadirale preko Save i Dunava i naseljavala teritoriju Vizantijskog carstva. Ne želiš to da kažeš pa ja moram umesto tebe.
 
I teritorija nekadašnje Dakije je bila preplavljena slovenskim plemenima koja su sa svih strana nadirale preko Save i Dunava i naseljavala teritoriju Vizantijskog carstva. Ne želiš to da kažeš pa ja moram umesto tebe.
Дакија није била препљавена Словенима негу су туда они прошли на путу ка Солуну и другим градовима Источног Римског Сарства.
 
Дакија није била препљавена Словенима негу су туда они прошли на путу ка Солуну и другим градовима Источног Римског Сарства.
"Prohujali sa vihorom" kroz Dakiju i prešli Savu iDunav gde ih je čekala najorganizovanija vojska svog vremena. Dakija kao da je Grenland pa je svi živi izbegavaju da setu nastane.
 
Рекао сам да су будуће Румунске Земље биле неколико векова у саставу Првог и Другог Бугарског Царства у којим се користио црквенословенски језик за богослужје и државну делатност. То не значи да је током тих векова становништво Румунских Земаља било бугарско.
Ne znači, ali je sasvim moguće da je u tom periodu u značajnoj mjeri slovenizirano.
 
"Prohujali sa vihorom" kroz Dakiju i prešli Savu iDunav gde ih je čekala najorganizovanija vojska svog vremena. Dakija kao da je Grenland pa je svi živi izbegavaju da setu nastane.
Лоше си обавештен. У шестом, седмом и осмом веку војне снаге Источног Римског Царства имале се пуне руке са Вандалима, Готима, Перзијанцима и Арапима који су угрожавали само царство. Авари и Словени су наишли на слабо чувани лимес на Дунаву. У шестом веку уништили су Сирмиум (Сремска Митровица), Сингидунум (Београд), Салону у Далмацији, и напали Солун на Егејско Море. Продрили су до Пелопонеза.

Ако верујеш да је Словенима Дакија била привлачна у упоређењу са Украјином, објасни зашто? Свидели су им се Карпати? Копали су злато у рудницима? Боља клима? Лепше жене?

Не, Словенима је било до пљачкања Римског Царства и поробљавања становништва. Ниси чуо?
 

Back
Top