Izašli su na binu i raspalili svirku kao da nas je bilo na hiljade a ne samo nekolicina koji su se u prolazu zadržali. Ostao sam sve dok nisu napravili pauzu a onda im prišao, popričao sa bendom i pokupovao CD-e i majice što su imali. Ostao sam i za ceo sledeći set. Ljudi su dolazili i odlazili....
Ponekad pustim te CD-e i setim se svega...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
U kovitlac neostvarivosti
Radost boja se umešala
Mačem sasekla pokušaje uzaludnosti
Osmehom stvarnost prolepšala
Moći vode niko spoznao nije
A meni dodeljene su
Oko srca od igre i čarolije
Sa tla mogu da nas ponesu
Trozubac u rukama Đorđa ostaje
I mračne sile pobeđuje
A ja kao sirena sa pesmom
Pratim Đorđa morskim svetom
Лале
Лале је био сеоско дете. Мада не баш ни то, јер се њихова породична кућа, коју је прадееда подигао од набоја, није налазила у селу, него мало подаље од краја села, на почетку шуме. Заправо баш у шуми, али кад се у њу уђе. Отац је био радан, и вазда отсутан мислима, а често и физички. Рад на земљи трошио га је на сваки начин. Мајка, заузета око стоке, сестре и бриге, готово да га никад није загрлила. А он је био грамзив на нежност и лаком на пажњу. Мора да је Господ за њега ковао неки свој план, кад га је тако плавокосог и плавооког спустио баш у такву породицу. Године су пролазиле, Лале је растао, прегоревао на послу, постајао тврђи и кошчатији и закопавао своје детињство под младалачким акнама. Ђак је био осредњи, али тамо и...
U pubu je bilo zadimljeno i toplo. Do laktova zasukanih rukava, Hamish je spretno brisao čaše i veselo brbljao s jednim zgodnim crnokosim momkom. Ona se ramenom progura pored njega i stavi piće na šank.
-Mesta, gazda!..
Hamish se namršti na nju, glumeći srdžbu.
-Milion sam ti puta rekao da me ne zoveš gazda, nisam li?
Ona se nasmije.
-Možda to navede tvoje instinkte poslodavca na kakav honorar?
On ljubazno odgovori:
-Uvek ti preostaje da se nadaš, naravno.
U mnogo čemu su supružnici McGonagall više nalikovali krvnim srodnicima nego ljudima vezanim pukim bračnim zavetom. Ali to je možda dolazilo od broja zajednički provedenih godina. Kao deca, Hamish i Shannon su bili komšije. Zajedno su išli u školu, igrali se u bašti...
Ova mi je nekako najdraža...
Šarloti Fon Štajn
Što nam dade vid dublji i veći da u sutra zremo slutnjom zlom, da se nikad ljubavi i sreći ne predamo blaženosti snom? Što nam, sudbo, dar duši dosudi jedno drugom da u srce zri, da bismo kroz sviju mena ćudi srž odnosa svog saznali mi? Ah, tma ljudi, trajuć dane sure, ne zna ni svog srca zvuk i kret. Nasumice i beznadno jure s nepredvidnim bolom kroza svet, kliču onda kad im sreće krila iznenadne zore snesu žar. Samo nama nije data bila uzajamna sreća ta na dar, da volimo, da se ne poznamo, da smo jedno drugom ne znam šta, da za srećom iz sna tumaramo i strepimo ispred zla i sna. Blažen koga san prazan zanima, blažen kom su slutnje tašta sen! Snom i slutnjom nas, avaj, prožima svaki...
...kako je tesko biti
sad
kad je sve pusto
i jad
kad je zelja iz kuce izaci
a kamo li nasmijanog
sresti ili naci
...kako je tesko
gledati s prozora
a sve je isto
i ponoc i zora
...kako je tesko kad znas
da te lazu ili cute
Oni kojima si dao
da im vjerujes
da ides putem kojim ti kazu
a i sami znaju
kako je tesko
kad te lazu
...kako je tesko imati nekog
a ne vjerujes mu
jer vjeruje
i s tog korita na tebe
laje...
...kako je tesko biti zatvoren
a vrata nezakljucana
kad nema razlike
izmedju noci i dana...
...kako je tesko kad je
zaista tesko...
Na svetu je sve više stanovništva, a sve manje ljudi/onih koji sa ponosom mogu poneti ime ČOVEKA…Često zapitam sebe: kuda ide ovaj svet? Šta se to oko nas dešava!?Sve je gore i gore.Čovek se odvojio od Boga. Ljudi su se otuđili ne samo od svojih prijatelja, već i od svih ostalih. Postali su imuni i neprobojni za bol, patnju i nevolje koje su zadesile ljude tik pored njih.Okreću glavu, ćute, sebični su i gledaju samo sebe… Živimo u vreme kolektivnog ludila gde je sve normalno pretvoreno u nenormalno i obrnuto. Ono što je nekada bilo dobro, sada je zlo – i obrnuto.Siledžijstvo, razbojništvo, nasilništvo i nemilosrdnost prikazuju se kao vrline koje krase „prave muškarce“, dok se raskalašnost, prostitucija i nezainteresovanost za decu i...
Razmišljam o zadatoj temi i misli me vraćaju najlepšim, bezbrižnim danima osnovne škole i našem iskrenom druženju. Znam da ću ove redove posvetiti tebi, mom najboljem drugu, i našem prijateljstvu čija je vrednost iznad svega.
Ne može se proceniti značaj pravog prijatelja, uz koga ništa nije nedostižno. Iako smo bili različiti, svako od nas je bio svet za sebe, bilo je i sličnosti koje su nas povezale. Prava je sreća imati tebe za prijatelja, veliki oslonac i podršku u teškim i lepim trenucima. Slušao sam od odraslih da se prava prijateljstva ne stiču lako. Predivan je osećaj kad podelim radost sa tobom i onda se još više radujem, ali i tugu, pa onda manje tugujem. Osetili smo da je život kao velika reka, puna opasnosti i lepote...
Krstarica 27/11/2020 “Citati Paola Koelja važna su LEKCIJA za sve nas” od M.P. :
“Veliki pisac imao je poruku, koja nam može pomoći da shvatimo nečije postupke i odluke.
Pre mnogo godina u našoj kući je zazvonio telefon. Mama je podigla slušalicu, a s druge strane je bila njena sestra. Rekla joj je kako je napustio suprug, ostavivši je samu sa dvoje dece. Mama je počela da psuje, govoreći kako je on izdajnik, nesrećnik, kukavica… Kipela je od ogorčenosti.
Sledeće godine isto se desilo i našoj porodici. Tata je otišao kod druge žene. Mama je ponavljala kako su svi muškarci isti i kako će nam biti bolje bez njega. Nismo bili siromašni, ali nismo živeli ni bogato. Štedeli smo od onog za šta je mama vredno radila. Nakon par meseci...
Uzite se u pamet. (Ne, nije pravopisna greška, u pitanju je moj banacki).
Koliko ste spremni da trpite?
Većina će reći, ma ni za jotu, ali većina nas laže. U životu se i svetu volimo predstavljati drugima kao veliki i moćni, i nedodirljivi. Kao, nas ništa ne dotiče. Mi ne odstupamo ni za crtu. Iznad smo takvih stvari.
Postojalo je vreme kad sam i sama to mislila o sebi. Bila sam sigurna da sam dovoljno jaka da se oduprem ma čemu se život na mene bacio. Na kraju se ispostavilo kiselo grožđe, da sam samo mislila da jesam. A misliti i cveće brati… Znate.
Ima toliko sitacija iznad kojih pokušavamo da budemo, i raspolažemo sa hiljade izgovora. Čovek ni u čemu nije bolji nego u nalaženju izgovora. "Ne mogu sad, nije pravo vreme, moglo...
Мислим данас нешто, па не смислих ништа.
Устајем у пола седам, доручкујем, урадим вјежбе за кичму, истуширам се, лицкам се и пицкам, и онда пола сата путујем на посао (није далеко, али ми треба пола сата јер редовно заглавим у јутарњу гужву).
На послу сам од 8 до 16, док дођем кући већ је пола пет. Спреми нешто за ручак, чо'ек дође с посла, ручамо, он стави судове у машину, ја ,,закуцам" пред лаптоп јер ми је остало још посла и док завршим већ је 19. Од 19 до 20 водим Флокија у шетњу, док чо'ек спрема вечеру. Успут купујем јогурт јер ми је чо'ек јавио да спрема нешто љуто.
Флоки управо пи*ки, ја га чекам да заврши и успут пишем ово. Знам да ћу се вратити кући и вечерати топле тортиље (можда и нећу тортиље, али ми то прво пада на памет...
Moja mati
stoji na kućnom pragu
s uprtim pogledom
u magistralu.
Dlanom briše rosu
ispod starih naočara
skupljenu u krajičku oka
od dugih, brižnih čekanja.
A kad čuje autobus
što u dolasku zvizne
malo joj je jedan dlan.
Pomaze Bog!
Na ovom blogu licno cu kaciti samo pametne i probrane stvari koje imaju za cilj da unaprede coveka. Teme su iskljucivo PAMETNE, bez gluposti i debilizma.
Uglavnom informacije ce pokrivati religiju, politiku, nauku, vaspitanje, itd..
Svako je dobrodosao da ARGUMENTOVANO komentarise i napise svoje misljenje, ali neosnovane tvrdnje i uvrede nisu pozeljne!!!
Upravo je ispratila Rory-ja u školu. Shannon je jutros rano odvela blizance na kopno kod doktora. Blizaci su sve bolesti dobijali u paketu, onako nežni i slatki; za razliku od Rory-ja koji nije bio ozbiljnije bolestan ni jednom za tri godine, i obično delovao kao da će izrasti u dripca koji konjima čupa repove. Već je dva dana zanovetao da mu napravi gibanicu; jelo koje je obožavao kao da se radi o kakvom sablažnjivo skupom specijalitetu za retke gastronome. Bila je već debelo u poslu, kad je Hamish viknuo odole iz puba:
-Imaš posetu!..
Ona mahinalno baci pogled na stari sat na zidu. Poseta? Nijednom otkad je došla na ostrvo, nije imala posetu. Ovde je bilo malo devojaka njenih godina, a ni one kojih je bilo, nisu se s njom posećivale...
Energično diže mesnatu ruku,a onda munjevitom brzinom njome zamahnu.Od siline udarca zabridi mi obraz.
Zurim u nju.Bez suza.Po cijenu života,odlučna da ne pokažem bol,u plavoj školskoj kecelji stojim pred svojom učiteljicom i učim svoju prvu lekciju iz života o pravednosti.
Početak časa.Škripa stolica.Učiteljica jednom od učenika daje ispravljene kontrolne radove.S nestrpljenjem iščekujem da dobijem svoj rad.Sa bjeline dvolisnice smiješi se crvena petica.
U klupi ispred mene plavokosa djevojčica.Napadno se okreće i ne zatvara usta. Upoređuje moj rad sa svojim.Dobila je nižu ocjenu i pokušava da pronađe razlog. Tiho joj govorim da prestane sa okretanjm i pričom.Ona ne odustaje.
Učionicom se prolomi učiteljičin glas:
- Dođi ovamo R. ...
Kad svetlost tajanstvena,nevidljiva
Koju zrači naša duša,naša anima
Neki predmet ili pojavu obasja
Ukaže nam se lepota na njima
U kojoj naše čulo tad uživa
Ali odakle potiče svetlost ta
Koja nam lepotu otkriva
Poreklo njeno nije sa ovoga sveta
Ona je sećanje duše na ranije boravište
PS
Kao što je to i znanje o dobru i zlu
Ili osećanje koje zovemo sloboda
( da li ju je iko stvarno iskusio )
I još što šta je u našoj animi
Što isto poreklo kao i lepota ima
Nema čoveka koji nije pomislio bar u tišini svoga doma: "Mogao sam (Mogla sam) da budem"...
U mlađanim godinama nije vreme da se čovek tako zapita, kasnije, pitanje dolazi kada mu se prohte, ne pitajući
za dozvolu.
U svojoj unutrašnjoj tišini, gde je tiho kao u pustinji, često čujemo i onaj do tada nepoznat glas, koji iz dubine progovara uporno, sve dok ne shvatimo da nam govori naš drugi, dobro sakriven deo bića, koji kaže:
"MOGAO SAM (MOGLA SAM) DA BUDEM..."
Postoje trenuci u životu, kad se nalazimo pred suštinskom dilemom, pitamo se čime se mi to zapravo bavimo, kakav to život živimo, da li je to uopšte vredno, suočavamo se sa sobom, pitamo se da li smo promašili, zakasnili...
Већ поодавно се подјела власти одређује сходно резултатима на (кажу) слободним изборима грађана. А на изборима не побјеђују они ваљанији, моралнији, паметнији, са бољим програмом или који ће више марити за тежње грађана, него они који бољу причу продају бирачима. И то је тако. Изборе имамо на локалу или мало шире, за ниво републике.
Када су локални избори у западној српској држави (а и у овој дејтонској долини плача коју неки БиХ зову) у питању, ту у некој перцепцији становника Српске имамо изборе на локалу у највећем граду Српске, Бањој Луци, и изборе у свим осталим општинама Српске ђутуре. И ту ако би ставили на вагу шта је важније, ? је шта би превагнуло, таман да побиједите у свих осталих 60+ општина Српске, "ако изгубите Бању...
Субутај, човјек који је пркосио законима ратовања
Када људи говоре о великим војсковођама, ту се некако подразумијева на владаре војсковође, као рецимо у овом видео прилогу 5 великих владара војсковође (овдје), и ту ће људи у конкуренцију узети Александра Великог, Цезара, Атилу, Џингис Кана или пак Наполеона.
Џингис Кан заслужује посебно мјесто јер је по много чему јединстен, у видео прилогу се помиње и да је иза себе оставио царство које се простирало на 35 мил. км2.
То заправо није тачно, Темуџин (Џингис Кан) јесте за живота постигао велике ствари, његова освајања јесу импресивна
Али то није тај опсег територија у моменту његове смрти 1227-е. То ће се остварити у 15ак година послије, то царство ће се утростручити и овладати...
Svako oblikovanje misli i artikulisanje osećanja koje vodi sintezi spoznaje neke istine ili ideala lekovito je za čoveka jer se time u isto vreme uredjuju i obnavljaju osnovne gradivne jedinice strukture njegovog orzanizma.Otuda isceljujuća moć molitve ili ljubavi napr. kao i zadovoljstva uspelim umetničkim izrazom a to potvrdjuje i vrlo često dug život sveštenih lica ,mudrih ljudi uopšte ,umetnika,naročito slikara i dr.
Današnja nauka ne uzima u obzir sveukupnost odnosa tela i psihe niti njihove medjusubno prožimajuće interakcije koja utiče na svaki delić čoveka ,utiskuje se u gene ili ćelije i čak i prenosi nasledjem.Definitivno,i kultura se prenosi nasledjem i to ne samo predanjem nego i genima.To objašnjava fenomen kome sam se dugo...
Sitna devojčica stajala je uz rub staze.
Ćudljivi vetar s visoravni smakao joj je s glave neonski žutu kapuljaču; otkrivši kosu crvenu poput požara i umrljano lice. Debela crna čarapa bila joj je pocepana na kolenu. Tatjana zastane. Nije bilo nikakve sumnje o tome ko je devojčica. Međutim, njeno uplakano lice, razbijeno koleno i izraz krajnje bespomoćnosti; toliko su nalikovali svoj deci koja su pala i udarila se ikada; da se njeno oklevanje odmah razvejalo u ništa. Rekla je:
-Morag McIntosh! Šta ti se dogodilo?
Devojčica podiže oči na nju i zadrhti. Ona čučne; a kako je to učinila, dete se mahinalno odmače korak nazad. Što je mogla nežnije, Tatjana joj reče:
-To je samo mala posekotina, draga. Da li si pala?
Ali dete je i dalje zurilo...
... Почело је од упознавања, заљубљености и узвишених осећања. То је водило браку. Међутим. Убрзо је та идила та институција звана "брак" показала право лице. Прва свађа јавила се после неколико дана; Чини ми се да сам трећег или четвртог дана затекао жену невеселу. Почнем je питати шта joj je, почнем je грлити, што je, no моме мишљењу, било све што je она могла желети, a она отклони моју руку и заплака. Зашто? Она није умела рећи. Али je била тужна, било joj je тешко. Вероватно су joj њени измучени нерви дошаптавали истину о гадости наших односа; али она то није умела да каже. Стадох je испитивати; a она ми тек онако рече да joj je тешко без матере, Мени се учини да то није истина. Стадох je заговарати, не помињући матер. Нисам схватио...
Једном кад одеш,иди заувек
Пусти да прошлост оперу кише
Сети се само, кратак је људски век
Оно што је прошло не постоји више.
Нек' остане мирис, и понеки звук
Нека срце затрепери кад се сети
Ал' не дозволи да те носи хук
Прошлости што жели будућност да свети.
Избледеће слике, поступци и речи
Родиће се нови дан
Дозволи времену да ти ране лечи
И једном ћеш сањати неки нови сан.
А ја ћу живети, дан за даном, сам
Наставиће срце са закрпом да дише
Проћи ће бол, заборавити знам
Као да је битно, једна бора мање - више...
Da se marketinše agencije, kao i brendovi koji su im klijenti, oslanjaju o moje mišljenje, odavno bi propale. Propaganda ne samo da se ne prima na mene, već je i kontraproduktivna. Kad me neko udara čekićem po glavi moj je prvi (i zadnji) impuls da mu isti taj čekić zabijem tamo gde sunce ne sija. Što mi više neko drži pridike i slovo božije, ja se sve jače gnušam ideje, dok najposle (ako je propaganda naročito istrajna i sveopšte prisutna) ne počnem da je mrzim.
Ne, ne pričam o reklamama, zapravo.
Ili, možda pričam. Nek pametniji zaključe.
Iz razloga što sam cinik i pesimista (i ko zna još koliko drugih razloga koji su ostali zakopani tamo negde u beleškama mojeg zadnjeg psihoterapeuta, a koje mi nikad nije stigao predočiti)...
Последњи Сократови часови у којима је он показао како филозоф треба размишљати о смртности.
Пошто је осуђен на смрт под оптужбом да је кварио омладину Атине и порицао моћ боговима, Сократ је морао да сачека повратак лађе, која би означила крај делске светковине у Атини, а за чијег трајања нико није смео бити погубљен. Чекајући повратак лађе, и своју смрт, уз уплакане ученике око себе, изнео је знање о томе шта је смрт и зашто се филозоф истој радује, уместо да дрхти од ње.
Шта је Сократ рекао и која је знања изнео, сви знају, и сви их могу наћи у Платоновом дијалогу "Федор", али ја ћу издвојити пар његових закључака уз осврт на знања новијих филозофа.
СМЕНА СУПРОТНОСТИ
Супротности се смењују. Једна супротност настаје из друге. Оно што...
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Izgovoreno pitanje „Zašto sam te zaboravio?“ njihalo se između Čoveka bez kože i Kišne poput tanke zavese na povetarcu proteklih decenija koje su nabirale i zamućivale sećanja mešajući ih sa nasumičnim slikama neodigranih događaja i nedokazivom realnošću sadašnjice, praveći da su jedno drugom čas ličili na strance, samo površno nalikujući starom prijatelju, a trenutak kasnije bi iskočilo neprekinuto zajedništvo koje kao da ni na minut nije bilo raskinuto. Ona mu se smešila kao svom davno izgubljenom čedu, a on se jedva zaustavio da ne zaplače videvši je ovako tananu i krhku staricu bele kose istog, pa čak i milijeg, godinama omekšalog lika.
„Da sam te se setio ja bih još mnogo ranije sve...
Od tebe do mene
godine,
a uspomene k'o domine
jedna na drugu
se naslonile.
Od tebe do mene
nabujala rijeka
u vrtloge svoje progutala
komade davno sanjanih snova
neispjevanu pjesmu svatova
zarobljenu u huktanju plahih valova.
Od tebe do mene
stotine behara procvalo
i uvelo
stotine jata ptica na jug
stoput odletjelo
i s proljeća
pod stare strehe se vratilo
Od tebe do mene
godine,
a uspomene k'o domine...
Često smo u situaciji da u nekog posumnjamo ili da nas neko laže. Da li će nas neko prevariti zavisi od toga koliko je vešt, ali i od našeg iskustva i sposobnosti da pročitamo emocije te osobe.
Da li ste u stanju da pročitate ovaj aktuelni događaj:
Videćemo da li će se odgovori u ponuđenoj anketi grupisati oko istog zaključka.
:)