Quantcast

Скок

tirano

Zainteresovan član
Poruka
223
Испричаћу вам причу о једном посебном пријатељу. Да о пријатељу. Нијесам сигуран да ће се њему свидјети, него дуго се чекало па.....Таман неђе кад дјечацима друштво родитеља почне да смета. Кад нам фали ваздуха. Кад се питамо чиме смо их такве заслужили. Упознао сам њега. Ауторитет у сваком погледу. Импоновао ми је својом снагом. Дивио сам му се. Били смо сушта супротност један другом. Он стамен, бучан и хладан, сигуран у себе.А ја сам тек откривао ко сам. Не навикао на њега и његове хирове, често сам га из прикрајка гледао.
FB_IMG_1613584133447.jpg

Одлазак љети на село, у мојој породици је био обавезан.Таман да се небо сруши, три мјесеца на планини било ми је писано. Много ли сам суза пустио на јастук. Баш ме чуди како се није удавио. Планирао сам да побјегнем од куће. Само да не идем са родитељима на село. Те године више сам батина добио на поклон од оца и мајке него читав Голи Оток у пуноме сазиву. Али знате ви то, родитељи тих времена имали су „аргумент“ више. Са пуним ранцем књига и лектира, свесака, наравно уредно проклињаним током паковања, стигосмо у очев и мајчин завичај. Дивота, све ми је ишло на живце. И кокошке и пси и то што је све врлетно. Недостатак буке био је посебна казна. Разговори о стварима о којима благе везе немам.А сад је ред и да вас упознам са њим.
sova.jpg

Јулске врелине почеле су да се пењу уз планину. Убрзо је било паклено вруће, чак и ноћу.Неко од старије браће од стричева, а било их је тада, свих узраста и годишта предложи одлазак на ријеку. Омален поток, узимајући залет низводно је био кудикамо снажнији. Не знам зашто, чак без превише мољакања, добио сам дозволу да идем са њима. На крају колоне. Гледао сам пун сумње око себе. Путељак је вијугао страном, низбрдо. Једино су врбе наговјештавале речицу испод себе. Онда крупна букова шума, па оштар спуст и онда испред нас..
Прасак, бука водопада, гласно пљускање и ударање, свом силином у равну површину вира. Безброј капљица ледене воде у ваздуху. Усјечен тридесетак метара, у јаругу, и широк око тридесет метара. Био је испред мене. Наредних десет година, мој најбољи и највјернији „Скок“. То име је добио ко зна кад. И пристајало му је. Остао сам без даха. Сва чула заузета. Био сам тако сићушан испред њега. А он као да је то осјећао. Чувао је моје тајне као нико после њега. Прву цигарету, прву симпатију. Ту сам први пут запливао. Више вам нећу рећи. Треба и ја понешто да оставим. Сакривено између нас. Мора да је љут на мене, али знам га опростиће. Живот ме одвео на другу страну. Он је требао и још неком другоме да буде друг. На крају крајева, то је његов ресор, да буде пријатељ.
Још пар година, одлазак на село био је све само не тужан, захваљујући њему.Можда право одрастање дугујем баш њему.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.