Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Tree of Patience
Poput hiljadugodišnjeg drveta
puštah korenje duboko u zemlju.
I bio sam zadovoljan.
Iz zemlje sam napravljen..
(govorio sam)
U zemlju ću se i vratiti..
I nisam razmišljao mnogo..
Za mene - bilo je dosta
da ponekad sleti neka ptica na mene..
i ispriča mi o svojim utiscima van šume..
No nikada nisam poželeo da se pomerim
Ovde sam imao sve što sam hteo..
Kroz moje vene tekli su najfiniji čajevi
a godine nizale sloj po sloj moje raspucale kore
pretvarajući ih u neprobojni oklop optočen
godovima moje duboko ukopane sigurnosti.
Bio sam zadovoljan..
Ni najteža zima nije mi mogla ništa..
jer sam znao da posle nje dolazi proleće
i da ću opet moći da opustim svoje lišće
da treperi na mlakom povetarcu..
Priznajem, oduvek...
DRAGI BLOGERI, FORUMAŠI, PUTNICI KRSTARICE...
ŽELIM NAM SVIMA SRETNU 2021. GODINU,
ZDRAVLJE SVIMA, PUNO LJUBAVI I PAŽNJE U PORODICAMA,
MEĐU PRIJATELJIMA, POŠTOVANJE I MIR MEĐU SVIM LJUDIMA...
:vzagrljaj: :heart2::obozavam::zjelka:z:kiss::snesko3:z:dm:z:bv::poklon::zmeda::jelka::veseljaci::carapa::ukras6:
Данас је изузетан дан у мом животу...(сузе)
Мхх ахх...( сузе )....
Ето...хтела .. сам ..( сузе )....
Хвала ( пије воду ) ..
Да ,добро сам,све је у реду..Могу, могу...да.
Данас сам достигла невероватну цифру од 20000 реакција на моје пажљиво промишљене и мудро одабране речи овде написане.
За непуних 8 месеци достигла сам вртоглаву цифру од 20.000 реакција и то сам морала са вама да обележим.
Хвала вам свима који сте ми пружили подршку,волели ме,смејали ми се или се са мном запањивали и плакали а посебно хвала онима који су се љутили.
Они који су се љутили давали су ми потстрек да пишем паметније ,лепше и шареније.
А некад сам просто мислила да је то црвено срце.
Посебно морам...
Sedim ti ja tako u dubokoj meditaciji na sredini sobe, upaljeni mirišljavi štapići, Ravi Šankar vaja sitar.. u stanju proširene svesnosti do nivoa ravne površine mora kad odjednom osetim nečije prisustvo. Ćuti taj tu i jednostavno iritirajuće biva. Pošto sam se osećao prilično nelagodno i imao osećaj kao da me neko gleda u najintimnijim radnjama nisam mogao da izdržim i upitah:
- Ko si ti?
- Ja imam mnogo imena i ona nisu bitna.. bitno je to da sam došao nešto važno da ti kažem.
- Ako imaš nešto da mi kažeš pojavi se da mogu da te vidim.. - nastavih ja uporno - želim da vidim s kim razgovaram.
- Kako god.. - reče taj entitet i odjednom se u mom umu rasplinu ogromna jarka svetlost ali nekako za promenu nije bila oštra i nije mi smetala...
Kažu kad se dete rodi sa sve košuljicom.. to je neko posebno dete...
Oduvek sam znao da nešto nije bilo u redu samnom. Još od malih nogu primetio sam da sam "drugačiji" od drugih. Oni koji su drugačiji znaju odmah da su drugačiji i uvek su pomalo sakriveni i neupadljivi a opet su nekako sveprisutni.
Elem dok su se druga deca igrala lopte i klikere.. ja sam bio osuđen da stojim po strani jer sam video neke pojave koje drugi nisu mogli da vide.. U početku sam bio prilično zbunjen tim dešavanjima ali sada taj "nevidiljivi" svet mu dođe kao nekakvo prirodno okruženje i ja sam se totalno srodio sa njim.
Da ne dužim.. priča počinje ovako.
Jedne večeri kad sam pravio neku klopu u kuhinji sa namerom da je izgustiram na poslužavniku uz dignute...
HRISTOS SE RODI, DRAGI MOJI!
:jelka:z:kiss::vzagrljaj::heart2::drugari::snesko3:z:bv::ukras4::vzagrljaj::heart2::zmeda:z:gs::ukras6::vzagrljaj:
GRLIM VAS SVE REDOM...
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Čak i dok ropće pod ularom skazaljki ili stisnuto između listova rokovnika poput zgnječene biljke u herbarijumu, vreme ipak zadržava nepredvidivi i žilavo neukrotivi karakter kojim izluči velike lokve prividno stajaćih voda neminovne prolaznosti u okviru pojedinih minuta, a zatim zadigne suknje i nogama džina ispreskače sabrane sate poput planinskog masiva jednim korakom. Zato se ljudi navikli na život u komodi sa hiljadu fioka civilizacije i plaše odlaska u divljinu gde ono caruje nezauzdano. Jer šta bi mogli očekivati, kakav besni ples neumerenosti u zemljama gde sem smenjivanja svetla i tame kroz kruženje godišnjih doba nema ni pokušaja da se izvrši nekakva prisila koja bi bila nametnuta...
Ne samo prošla godina, ali naročito prošla je otvorila pitanje ko je zaslužio, a ko ne da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. I, mnogi naši sugrađani su nas zauvek napustili... Gradonačelnik Beograda je mahom za sve upokojene, a javne ličnosti prošle godine izdao odobrenje da budu sahranjeni u pomenutoj Aleji.
Ne želim da navodim imena doskorašnjih skoro anonimusa i nevažnih sugrađana koji imadoše neviđenu sreću da im naš vrli gradonačelnik odobri večni san prema novom, nižem standardu, pa su tako u društvu akademika, naučnika, umetnika okićenih ordenjem sveta, ali danas imam razlog da se upitam da li će pravi heroji, a naši sugrađani biti sahranjeni u Aleji zaslužnih građana, jer su to zaista zaslužili...
10 MESECI...
Sta je teokratija?
Teokratija je kada direktno vlada Bog.
Ne covek.
Teokratija je bila kada je Bog stvorio zemlju.
Tada je postojala i smrtna kazna u slucaju da neko stvorenje postane zlo i bude pretnja svim drugim stvorenjimai svakom dobru.
1. Mojsijeva 2,17
Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.
Stvorenja nisu ucinejna poslusna nekim pravilima, ona su unutar teokratije, priznavsi izvor sa kojeg primaju silu da budu u skladu sa bozjim zakonom, bila poslusna.
Stvorena su dobra, bez mane.
Stvorenja nisu ni znala za zlo dok se nije desio pad sotone i nase zemlje, pad coveka.
Zakoni teokratije nisu tu da nateraju nekoga da bude poslusan.
Kako?
Dakle kao danas, zla osoba se...
Друштвену класу дефинишемо преко парадигме власништва субјекта над субјектом.
Дакле појам субјекта је у основи класног друштва.
Субјекат је поједнац и огранизација.
Класно друштво је пре свега економска категорија, јер је економски аспект његова суштина, и разлог постојања.
Доказ за то је политички систем, који се такође, као и економски, састоји од (политичких) субјеката, али политичке организације као што је држава немају власнике, а организације у оквиру државе нису у власништву државе него се дефинишу као органи државе, дакле и они су политички субјекти, али нису на тржишту, него су искључиво везани за државу, и немају власника.
Једине политичке организације које су на (политичком) тржишту су политичке партије, али оне такође...
Na današnji dan, pre nekoliko decenija, rodio se moj divan prijatelj, Papa Nik...
Nadam se da je i danas bio na Adi u čarobnoj šumi, koju je svojim rukama stvorio...
Papa, srećan ti rojze!
Na današnji dan, pre 129 dosina, rodio se najveći čarobnjak među piscima, Dž. R. R. Tolkin...
Čarobnjakove reči i životni saveti i danas važe...
:ukras6::ukras6::ukras6::ukras6::ukras6:
Vraćajući se danas sa posla,ugledala sam nešto što me je zaista nateralo da se zamislim..
Dečačić,10-ak godina starosti,prođe pored mene jedući pizzu,i posle par koraka je bacio kartončić na kom je bila..
i salvet,naravno..ne osvrnuvši se...bez trunke stida...
Pokupila sam to i bacila u kantu pored koje je i on prošao...
Dok sam to uradila,on je iz torbe izvadio "Fantu",ispio i bacio i flašicu dole..
Gledala sam ga onako u neverici,pa da li je moguće?!
Čemu to učimo svoju decu?!Čemu će tek oni učiti svoju???!!!
Čak sam se i ja na momenat razmišljala da li da podignem i flašicu ili ne..
jer,zaboga,šta ako me neko vidi..ali podigla sam i ubacila u kantu...
Ne pomažu ni spotovi sa glumcima,dirigentima,pevačima,koji nam govore gde treba...
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Veliki čovek je zaista vredan tog zvanja
ako svojom veličinom
ne procenjuje tuđe raspone
ni svojim blagom
plemenitost sveta.
Ali to važi i obratno.
Ako zarad zadovoljenja taštine masa
gleda na sebe kao njima ravnog
nije ih uzdigao, niti se vrlinom okitio
već se sapleo preko sopstvene nepripitomljene sujete
iskoračivši iz skromnosti
koja zahteva istinu brutalno razgolićenu.
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Niko ne zna tačno kad se dogodilo nešto vrlo pogrešno,
ali svi znaju da jeste.
Čuda i dalje postepeno zru
šireći opojan miris naslućenog preporoda
koji se ne događa.
Nema ko da ih ubere sa grane.
Niko ih čak ni ne vidi.
Njihov svet više nije ogroman i pun neistraženih nabora
gde u grozdovima nicahu deca sirovih tajni,
male otrovne panaceje koje su same birale
kome će se dati na dar.
Smanjen je, sav sparušen i suv, jesenji list na pločniku,
samo jedna od strana neke velike, stare knjige.
Voće je izgubilo semenje i ne zna čemu bi trebalo da služi.
Svetlo je surovo nepristrasno u razotkrivanju
bez nagdašnjeg blagoslova,
mrak plitak i šupalj,
nesposoban da se otrgne sa lanca.
Nada pulsira...
Ko da me zatvori u mojim odajama .
Da mi diktira nemoc uvlaci u strah .
Sad kad konacno osjecam da sam slobodan covjek .Da mogu sve sto hocu i da sve od mene zavisi .Cekala sam trpjela i nadala se nikad me nada nije napustila samo me po nekad boljela troseci godine sa sve manjim ostatkom da docekam slobodu tijela i uma da pocnem da volim drzavu u kojoj zivim .Molebani Litije nas DJEDO hod jaci od vijeka.Biti u toj rijeci ljudi isti do poslednje kapi rijeke koja tece taj uzviseni hod i sad hodam sve bliza istini pravdi covjekoljublju i ljubavi.
Zagrliti to budjenje te uzdignute glave sto streme istom Bozijom iskricom koju nose u sebi .Koliko je lijepo vidjeti svjetlost jedinstvo promjene oslobodjenje.
Nisam uzalud cekala i nadala se da...
Годино 2020.,
била си грозна и нећеш ми недостајати.
Била си грознија од менструалних грчева након операције.
Била си грознија од цугопола који смо нас 5 играли на невиђено шта нам се сипа.
Била си грознија од све оне силне Драганове ракије ацетонке која је (између осталог) попијена том приликом.
Била си грознија од мамурлука јутро након цугопола.
Била си грознија од повраћке послије тог истог мамурлука.
Била си грознија и од Драганове ракије коју смо СВИ ОПЕТ пили да се ,,поправимо".
Била си грознија од свих грозота које сам у животу доживјела, а био их је приличан број.
Оке, било је и лијепих ствари, да се не лажемо, али непропорционално броју грозота.
Ником нећеш недостајати, одмах да ти кажем. Имаш 12 сати и 11 минута да скупиш...
Evo pre nego što siđem sa broda Krstarica kojim plovih nekad mirnim, nekad uzburkanim vodama, želim da nešto lepo i poučno ostavim za sećanje ❤️
(Nažalost, ne znam ko je autor)
🔽🔽🔽🔽⬇️⬇️⬇️⬇️
"Rabin Harold Kushner gledao je djecu, koja su na obali zidala kulu iz pijeska.
Kada su upravo završili zamišljenu kulu, za koju su potrošili puno vremena
i strpljenja, došao je val i izravnao kulu sa zemljom. Rabin je očekivao suze i
bijes. No, djeca su sjela, primila se za ruke i počela se smijati.
Malo zatim, započela su graditi novu kulu.
Rekao je:
Ova djeca su me naučila veoma važnu lekciju.
Sve stvari u našem životu, koje stvaramo dugo vremena i s mnogo energije,
stvorene su u pijesku. Trajni su samo naši odnosi s ljudima. Prije ili...
Decembar je
i studen ledi dah
kroz magle snop
ulične svjetiljke
probija blijedi sjaj
u studen utonuo kraj.
Lavež psa
prolomi se kroz noć
mjesec skri labrnju
i povika: "U pomoć!",
a ne zna da ovaj laje
samo dok je na lancu,
a ti nemoj odat'
ovu tajnu strancu.
Dok sam dirala najvoljenije ruke na svijetu, ljubila i govorila -ovo je samo moje, imala sam osjećaj da mi niko ništa ne može.
Od -nisi normalan, vidjeće nas neko, do -radi (mi) šta hoćeš i gdje hoćeš.
Od - ne moramo ozbiljno do - umrijeću ako me ostaviš.
Od- zar moramo tamo, tamo je mnogo ljudi, do -vodi me u najveću gužvu - nek svi vide da sam tvoja.
Ja sam bila stub, ali bih bez tebe i na najmanji dašak vjetra pala.
Ja sam bila vatra, ti voda.
Ja sam bila glina, ti ruke.
Ja sam bila dijete ti roditelj.
Ja sam tebe trebala iako sam bila dovoljno jaka da okean preplivam.
Ti si mene trebao iako ti je cijeli svijet bio pod nogama.
Znaš, ti si bio moja vanvremenska ljubav, moj kiseonik, moj pogled u svijet, moj dan i moja...
...
...sjedim na tronosci
stolici
oci ostavio kroz prozor
na osvijetljenu livadu prosaranu
tu je juce snijeg vladao
danas
u susretu sa suncem
skoro postradao
trazim po zidovima poznatim
poglede djeteta
da li su negdje ostali
zamirise samo duh sto ce takav uci u vjekove
sam i tvrdo siguran u sebe
ne poznajemo se ali smo
tako dragi jedan drugome
otvaram poznate prostorije
sve me sreta i voli sto sam tu
ali
ne voli me ovakvog
ne pravdam se
a i ne traze
tu sam na svome i radim sto hocu
kako stanem
tako i bude ispred mene
sve kako i jeste
ne mogu nista uznemiriti
sve me zna i sve me poznaje
ovdje sam uvijek bio
odlazili su samo djelovi pokretni
i blijedi
oni koji i nijesu za nesto veliko
osim za promjene koje ne mogu promijeniti
nista...
KOŠMAR
Sanjam da stojim pored mora
Noć je pri kraju, sviće zora
Ili baš obratno, da tek pada mrak
I da je zašao zadnji sunčev zrak.
Odjednom, mornarsko uže mi oko vrata
S' užasom ugledam da me vuče tata
A majka mi se na leđa popela
I oko vrata čvrsto ruke splela.
Otimam se i gledam u more modro
S'užasom čujem: To je za tvoje dobro!
Što se više otimam stežu sve jače
Otac se smeje a majka plače.
Odjednom uže ne drži sad tata
Već mi je betonski blok oko vrata
Majka me i dalje jaše i bije
A otac sad se iza nje krije.
Snage mi nestaje, već spadam s'nogu
Da zbacim s'leđa majku ne mogu
A onda prestanem da histerišem
Počnem da razmišljam i manipulišem.
Gledam u kamen pa u more nemirno
Sudbinu slutim dok stojim mirno
Opet je otac ispred...
STA BI BILO DA JE IZRAILJ PRIHVATIO MESIJU ISUSA PRE 2000 god? GRADJENJE TRECEG HRAMA ZRTVE I RPAZNICI, DISPENZACIONALIZAM ?
Pre nego dodjemo do tog dogadjaja, moramo da se vratimo malo unazad.
Vecini je poznat dogadjaj Boravka Izrailja u Egiptu.
2.Mo 1:1 Ovo su imena sinova Izrailjevih koji dodjoše u Misir, dodjoše s Jakovom, svaki sa svojom porodicom:
2.Mo 1:2 Ruvim, Simeun, Levije i Juda,
2.Mo 1:3 Isahar, Zavulon i Venijamin,
2.Mo 1:4 Dan i Neftalim, Gad i Asir.
2.Mo 1:5 A svega beše ih od bedara Jakovljevih sedamdeset duša s Josifom, koji beše u Misiru.
Pre toga Bog ich je preko Josifa koga su braca prodala, cudom odveo tamo i sacuvao od suse i gladi, blagoslovio , da su se namnozili i napredovali.
1.Mo 37:18 A oni ga...
Pao je prvi snijeg
srce mi puno sjete
zašto me pahulje bijele
uvijek na tebe podsjete
Padaju pahulje bijele
daljine puste nas dijele
i ko zna koja je zima
kako te ona ima
Zauvijek
nekome drugom sam žena
a i i ti imaš drugu
al' znam da kao i ja
u srcu nosiš tugu
Koliko se gubi u prevodu i koliko je ponekad nešto virtuozno prevedeno vidi se na Poovom "Gavranu" i ovde.
Deo iz "Fausta"
Vladimir Nazor, prva verzija prevoda:
KRALJ U TULI
Bi kralj u Tuli. – Vjernost
do groba: sav mu mar.
U smrtni čas mu ljuba
dà pehar, zlatan dar.
Kralj, voleć ga nad svime,
dok moro suze lit,
iz njega samo htio
na svakoj gozbi pit.
Kad smrt mu priđe, doznav
gradova svojih broj,
sve nasljeniku dade;
al’ ne da pehar svoj.
S vitezim uz sto sjedne
veseo slavit zbor,
u dvornici kraj mora
gdje njegov stoji dvor.
Još jednom vatren gutljaj
tu popi stari kralj,
pa s visa pehar sveti
u morski baci val.
Gledo ga padat, tonut
do mračna hladna dna.
Pa oči sklopi. – Zadnja
bi njemu kaplja ta.
Johan Volfgang Gete
(Prevod...
Прво, мотивација, сама по себи није лоша. Покреће нас да почнемо. И то је супер.
Мада се јако често понаша као особа којој сте пролазна станица. Оно, било ми је супер с тобом ових неколико дана, али си ми сад досадио/ла и идем. Можда ти некад дођем поново, вјероватно и хоћу, али ми се сад не буде са тобом. И остави вас, без објашњења. Само оде и остави вас са кућним љубимцем којег сте заједно купили. Покупи прњице и оде.
У таквој ситуацији, потребна нам је нека помоћ за коју треба да се ухватимо. Одлазак мотивације је, као и раскид сваке везе, кад сам већ почела да правим ту паралелу, болест коју треба прележати, јелте. Е сад, стара љубав се најбоље прележи на новој (или под новом, зависно од тога шта вам више одговара), па, у складу с...
Вријеме је такво какво јесте, и док многи кукају како су много тога изгубили, ја сабирам позитивне стране свега овога. Јесте да ми недостају недјеље кафе с мамом у ,,нашој" кафани, и јесте да је јако мали број кафана у граду којима нисам попила кафу/чај/нешто тог типа, јесте и да ми фали да се виђам са људима са којима сам се виђала и да ми се излази из куће чешће него два пута дневно, од тога једном да купим хљеб, млијеко и новине, други пут да изведем Флокија да пишки, и што суботом са М идем у набавку за наредну недјељу и што нам недељом моја мама долази кући.
Е углавном, без обзира на чињеницу да из куће излазимо и М и ја под пуном ратном опремом (читај антивирусне маске, рукавице, да добро сте прочитали, рукавице, објаснићу у...
U prozoru, međ' okna dva
žmirka
i zlatan sipa sjaj
zalutalom prolazniku
da osvijetli korak
u noći
u kojoj su se ljudi izgubili
meki plamičak sja.
Od Drugog svetskog rata sistematski se radi na uništavanju srpskog sela.Od bogatog i nezavisnog seljaka napravili su siromašnog radnika, zavisnog po svakom osnovu.Srpskog seljaka seti se svaka vlada na početku svog mandata. A onda ubrzo nastave da ga tretiraju kao marginalnu društvenu grupu koja je ionako u izumiranju.Danas u gradoviam Srbije nema šta da se radi, dok u selima nema ko da radi!Otuđeni smo od boga, tradiciju preziremo, siromaštva se ne stidimo, kukanje nam je jedina radna navika.Recept da se pobedi kriza je – povratak na sela.Selo je važno resursno i tržišno područje koje obuhvata oko 80 odsto teritorije Srbije u kome živi oko 45 procenata stanovništva zemlje.Povratak u ruralna područja ne znači i poseljačenje radnika i...