Moja komšinica je mnogo dobra žena. Korektna, pametna, medjutim jako voli da provodi vreme kod mene. I to puno vremena. Trudim se da moje mišljenje o njoj ostane isto mada joj vrlo često kažem "sada moram ići" ili nagovestim da volim popodnevni odmor , u principu sasvim sam kontra tip, volim svoje vreme da iskoristim onako kako ja hoću, da čitam, odmaram ali ona bane ujutru, u podne, u rano popodne a najmanje uveče kada mi to i ne bi smetalo. Jer, iako sam društvena , hajde da popijemo kafu , čaj...sat vremena s vremena na vreme ...
Razmišljam tako o njoj i njenom ponašanju i pokušavam da bez loših namera shvatim sve to.
I dodjoh do jedne teorije, koja bi mogla da pije vodu...
Ona je žena koja ima dosta starijeg supruga od sebe, pretpostavljam da se uz njega ubija od dosade i kuća joj se pretvara u tamnicu, život u robiju, a pošto nemaju decu znači ni unučadi nemaju previše tema za razgovor.
Pa dobro...
Ali bilo je sasvim različitih dana, suprug je bio vredan, bavio se svojim poslom a u satima kada je slobodan pravio joj je društvo, ugadjao joj a to je složićete se poklon koji se rado podnosi.
Ko je tu pogrešno uradio?
On kada su ga savladale godine najradije ostaje kod kuće, da bi počeo nekako sve da izbegava, uključujući tu i suprugu koja mu je bila voljena žena uvek je to isticao, i koja mu sada više liči na smetnju nego na vernog druga.
I mislim, tako izgleda vreme predvečerja, vreme kada žena više ne oseti i moli za nekadašnju pažnju, i kada se najbolje oseća van kuće.
Da...to predvečerje polako juri i drugu stranu...
I puno, puno razmišljam o tome...
Razmišljam tako o njoj i njenom ponašanju i pokušavam da bez loših namera shvatim sve to.
I dodjoh do jedne teorije, koja bi mogla da pije vodu...
Ona je žena koja ima dosta starijeg supruga od sebe, pretpostavljam da se uz njega ubija od dosade i kuća joj se pretvara u tamnicu, život u robiju, a pošto nemaju decu znači ni unučadi nemaju previše tema za razgovor.
Pa dobro...
Ali bilo je sasvim različitih dana, suprug je bio vredan, bavio se svojim poslom a u satima kada je slobodan pravio joj je društvo, ugadjao joj a to je složićete se poklon koji se rado podnosi.
Ko je tu pogrešno uradio?
On kada su ga savladale godine najradije ostaje kod kuće, da bi počeo nekako sve da izbegava, uključujući tu i suprugu koja mu je bila voljena žena uvek je to isticao, i koja mu sada više liči na smetnju nego na vernog druga.
I mislim, tako izgleda vreme predvečerja, vreme kada žena više ne oseti i moli za nekadašnju pažnju, i kada se najbolje oseća van kuće.
Da...to predvečerje polako juri i drugu stranu...
I puno, puno razmišljam o tome...
