Размишљао сам како да почнем, како год оно о чему мислим да пишем није за фине породичне људе. У сваком од нас има материјала и за комплетног скота, и за неко друго боље издање. Шта ће превагнути зависи од сијасет чуда. Ја сам испао нешто између, нијесам у стању да видим себе са стране, али оно што ме покреће у животу нијесу баш увијек племените работе. Понекад ме пробуди потпуни странац, чију њушку у огледалу тешко варим али и то сам ја таман толико колико онај други, наводно бољи. Мислим се да је то неки поремећај у глави, мада ми се чини да нас таквих има доста. Тај попис се сигурно неће никад радити, а требао би, да људи знају са киме имају посла.
Некад у неким другим годинама, није нам било страно да кажемо за неку дјевојку да је „*****“, и не само дјевојка и понека госпођа би понијела титулу *****. ***** тога времена, још ако је стварно и била „слободнијег“ друштвенога усмјерења, била је својеврсна институција о којој су испредане урбане легенде. Она ту и ту са тим и тим, ма немогуће , ма није ваљда; Онда оштроумно запажање не без дозе дивљења „*****“ је то. Том реченицом би јој присутно друштво одало својеврсно признање. Сваки крај града је имао „своје“ *****, које су биле боље и способније од оних из другог кварта. Не баш тако ријетко сијевнуле би и песнице око тога. Не улазећи у тај дио приче а у жељи да не будем личан овдје ћу завршити увод, у оно о чему вам вечерас говорим.
Та времена и те године однијела је Морача давно, одавно се такви разговори не воде бар не на мјестима која ја обилазим. *****, Курвин син, више нијесу модерни појмови, и богами ме страх да ће нестати, не забога ***** него објашњења као “курвин син“, некадшњи синоним за човјека сваке власти и политике и идеологије, човјека за све врсте послова и марифетлука. У наше животе уселили су се прво термини; Он је „намазан“, она је “способна“, “зна“ тај или зна „та“, она је „опасан““играч“ . Транзиција нам је и те крилатице обрисала из свакодневнице и донијела нове. Он или она, *****, сад су „окретни“(чуш „окретни“). Дало би се ту набрајати до иза поноћи а мени се у то доба обично спава. Кад смо помислили да је тема исцрпљена, гле чуда, почесмо да користимо нове и опасно јаке форе, она је „прагматична“. “Прагматична“ је жена која остави пристојног и поштеног мушкарца са којим има и дјецу, због тога што са неким другим има бољи секс или више пара. “Прагматична „ је дјевојка од двадесет година којој чича, очев друг из школе или рата купи ауто и стан.
Пролеће ми кроз главу рефрен, јак, народњачки „пожељећеш бијелих стада ђевојака и ливада“, а ми, ми већ можемо запјевати
„пожељећеш земљо курви, ал их више бити неће“
Е па никад мање курви, а никад више проституције, пршти од прагматизма и проституције на сваку банду, прагматично ђеље ђе ко кога уфати, само је важно да то буде јели валоризовано на прави начин, и наравно у складу са фискалном дисциплином, транспарентно.
Е сад кад је то већ тако, а јесте, ваља и нама „поштоваоцима“ најстаријег заната и врсних занатлија, заузети став ,не онај дали је занат добар или лош за туризам, привреду уопште итд... Па ни онај наш обавезан, колико је моралан или није. Став друге врсте, ђе смо ми у читавој причи, ко смо ми, ко смо и шта били и ко ћемо бити кроз десет година?
Можда смо и ми „*****“ или не дај боже „прагматични“, јесмо ли то на путу да постанемо и ми. Јесмо ли за тај „вакат“ окаснили, или за нас има још наде. Кажем да смо од два свијета ђеца, па се поједосмо као Хамлет, ’оли тамо, ‘оли вамо.Да бар нијесмо лармали ***** па *****, сад би нам било лакше.
Poslednja izmena: