„Tanki smo poput papira.
Živimo od sreće izražene u postocima, privremeno.
To je ono što je istodobno i najbolje i najgore, vremenski faktor.
I ništa ne možeš promijeniti u vezi s time. Možeš sjediti na
vrhu planine i desetljećima meditirati, i ništa se neće promijeniti.
Možeš promijeniti sebe, tako da te lakše prihvaćaju, ali možda je
i to pogrešno. Možda previše razmišljamo.
Trebali bismo više osjećati, a manje misliti…“
– Mešavina smisla i apsurda zbuni, pa se lako prihvati nešto protivno zdravom razumu.
Sedenjem i meditiranjem se sigurno neće ništa promeniti. Za to treba „zasukati rukave“.
Ko se menja zbog drugih uzalud se menja. Nema sreće onom ko sam sebe ne prihvati.
Najbolje i najgore u vremenu je što traje i prolazi.
Problem i jeste u tome što se manje razmišlja, a više povodi haotičnim nagonima i plitkim osećanjima.
——
John Galsworthy: „Ako ne misliš na budućnost, ne možeš je ni imati.“
——–
„Ne volim povremene ljude,
oni koji su danas tu a sutra ne,
oni koji stalno menjaju mišljenje s brzinom kojom se menja odeća.
Volim koherentne ljude.
One koji mogu biti uz vas ili protiv vas,
oni koji imaju hrabrosti da uvek govore istinu i da je takodje zahtevaju od drugih.“
C. Bukowski
– Još jedan „udrobljeni“, dvosmisleni biser koji se može interpretirati na različite načine i uticati na nekritičko prihvatanje informacija, jer se ne primećuje nelogičnost. Naročito kada je izjava potpisana imenom poznatog pisca.
Ljudi koji si uz vas ili protiv vas ne mogu istovremeno biti iskreni i koherentni. Ako voliš oboje onda si ambivalentan, jer voliš iskrenost i neiskrenost. S obzirom da se za koherentne ljude navelo da imaju hrabrosti da kažu istinu i da je zahtevaju od drugih. To znači da protiv vas mogu biti samo ako ne govorite istinu.
Istina se može zahtevati. Medjutim, pitanje je da li će se dobiti? Imamo kontrolu samo nad sobom, ne i nad drugima. Ne treba ništa olako i brzopleto okarakterisati istinom dok se bolje ne razmisli ili detaljnije ne ispita i proveri.
Živimo od sreće izražene u postocima, privremeno.
To je ono što je istodobno i najbolje i najgore, vremenski faktor.
I ništa ne možeš promijeniti u vezi s time. Možeš sjediti na
vrhu planine i desetljećima meditirati, i ništa se neće promijeniti.
Možeš promijeniti sebe, tako da te lakše prihvaćaju, ali možda je
i to pogrešno. Možda previše razmišljamo.
Trebali bismo više osjećati, a manje misliti…“
– Mešavina smisla i apsurda zbuni, pa se lako prihvati nešto protivno zdravom razumu.
Sedenjem i meditiranjem se sigurno neće ništa promeniti. Za to treba „zasukati rukave“.
Ko se menja zbog drugih uzalud se menja. Nema sreće onom ko sam sebe ne prihvati.
Najbolje i najgore u vremenu je što traje i prolazi.
Problem i jeste u tome što se manje razmišlja, a više povodi haotičnim nagonima i plitkim osećanjima.
——
John Galsworthy: „Ako ne misliš na budućnost, ne možeš je ni imati.“
——–
„Ne volim povremene ljude,
oni koji su danas tu a sutra ne,
oni koji stalno menjaju mišljenje s brzinom kojom se menja odeća.
Volim koherentne ljude.
One koji mogu biti uz vas ili protiv vas,
oni koji imaju hrabrosti da uvek govore istinu i da je takodje zahtevaju od drugih.“
C. Bukowski
– Još jedan „udrobljeni“, dvosmisleni biser koji se može interpretirati na različite načine i uticati na nekritičko prihvatanje informacija, jer se ne primećuje nelogičnost. Naročito kada je izjava potpisana imenom poznatog pisca.
Ljudi koji si uz vas ili protiv vas ne mogu istovremeno biti iskreni i koherentni. Ako voliš oboje onda si ambivalentan, jer voliš iskrenost i neiskrenost. S obzirom da se za koherentne ljude navelo da imaju hrabrosti da kažu istinu i da je zahtevaju od drugih. To znači da protiv vas mogu biti samo ako ne govorite istinu.
Istina se može zahtevati. Medjutim, pitanje je da li će se dobiti? Imamo kontrolu samo nad sobom, ne i nad drugima. Ne treba ništa olako i brzopleto okarakterisati istinom dok se bolje ne razmisli ili detaljnije ne ispita i proveri.
Poslednja izmena: