Subjekat i objekat

"To da je objektivno postojanje stvari uslovljeno jednim predstavljajućim subjektom, i da, prema tome, objektivni svet postoji samo kao predstava, nije nikakva hipoteza, a još manje odluka bez opoziva, ili čak nekakav paradokson uzet radi diskusije, već je to najsigurnija i nejednostavnija istina, čije je saznanje otežano samo time što je ona čak i suviše jednostavna, a svi ljudi nisu dovoljno razboriti da bi pošli od prvih elemenata svoje svesti o stvarima."

Шопенхауер

Свет је представа. То је најосновнија чињеница свести на коју, ваљда због те њене једноставности, многи никада не обрате пажњу у животу.

Ради се о основној шеми субјекта и објекта испред њега. До те поделе долазимо непосредним искуством а не закључивањем из премиса. Немамо аналогију те поделе у просторном појавном свету. Немамо нешто у појави што би личило на тај однос ЈА и појаве. Та подела на субјекат и објекат је својеврсна јер у себе укључује нешто метафизичко "ЈА" и објективан свет наспрам њега. Само ту је таква подела могућа и нигде више.

Да ту поделу на субјекат и објекат илуструјем:

Када кажем да су појава слике око мене које ме окружују и које се мењају обликом и величином како се померим мислим на овако нешто.

Ово је илустрација ситуације у којој сте ето управо сада. Имате дакле субјекат кога не можете сазнати, и имате ИСПРЕД њега скуп слика уоквирен једном сфером која чини ваше видно поље.
Слике у тој сфери се мењају обликом и величином кад год се померите.

То показује да се ту ради о сликама у вашој свести. И да се НЕШТО као те слике у тој вашој свести на тај начин појављује и да то што се тако појављује само по себи није такво какво се појављује. Није слика, није објекат.

И ради се о буквално испред. Само испред вас може егзистирати објективан просторни свет. Док, на пример одмах ту иза вас нема просторног света. Нема простора и времена иза вас. Већ ствари по себи.

Како каже Шопенхауер:

"Не морате да ствар по себи тражите у кулама у облацима, него у стварима овог света, дакле у столу на коме пишете, у столици испод Ваше поштоване позадине."

Шопенхауер

Ако апстрахујемо ИСПРЕД апстраховали смо све. Остала је ствар по себи.
У том смислу не постоји ИЗА сазнајућег субјекта. Само испред мене налази се просторни свет. Појам "Иза" је реч попут оне речи "ништа", квазипојам који нема значења. Нико никада није нешто сазнао а да је то било иза њега. Увек је морао имати посла са сликом испред сазнајућег субјекта. Са својом представом. То је основна форма поделе на субјекат и објекат, форма чисте чулности. Где год је сазнања, она мора бити.

 

[123loncar]

...ako u nekoj svesti pojavni svet postoji na osnovu memorisanih slika ( memorijska kartoteka ) , onda je svedenna prostu mehaničku mašinu , usput treba znati da davno pohranjene slike u memorijskoj kartoteci blede , pa je svest na osnovu njih lao i one bleda , rekao bih fajšna....no nije to samo problem....problem je što tako pojednostavljena ljudska svest , mnoge ljudske moći izbaca iz igre pa čoveka čini blago rečeno idiotom operisana mozga....
.....ako se čovek osloni samo na vid i slike o svetu memoriše tako kako ih vidi , ne samo što mu je suženo vidno polje , on ne percipira kako se ovde kaže svet izvan vidnog polja , pa nema ni predstavu o njemu .....
....kako kažu , fala bogu da nije dako...čovek ima na raspolaganju pet čula , no može da prima jošte bezbroj informacija iz spoljašnjeg sveta , samo ako ne dozvoli da ga visoko umni muljatori ne obrade i zaglupe , uništemu moći i svedu na memorijsku kartoteku....

...dakle , ako stanete na jedno polje , i blenete u jedno drvo , potrebno je da se skoncentrišete i kako to kažu šamani svim bićem oslušnete svet.....naučićete da vidite tabanima , kožom leđima , ušima , nosom , i mnogobrojnim senzorima svoga tela , vrlo često zatvorićete oči i kao skot počećete da opažate svet - čak i energije raznoraznih talasnih dužina...hoću da kažem , ako vas zlotvori ne rasčoveče , videće te taj čudni svet ispred , iza , gore , dole , levo , desno...imaće te takozvano prostorno svernu trodimenzionalnu sliku - proširenu i sa tremičko , biološkim stanjima tog sveta.... zahvaljujući vašim istraživačkim moćima , moćima promišljanja i saznavanja , znaćete mnogo štošta o svetu u kome ste i bez te kartoteke - slikovnice koja iz sekundu u sekundu bledi....
...čovek nema nikakve slike u glavi - ako je čovek , već znanja i saznanja....možemo od čoveka do čoveka da istražujemo volimen njegovih znanja i potencijale njegovih saznanja , ali kad čoveku ugrdimo samo slike u glavi , pomalo smo previše destruktivno uredili tog čoveka , tasčovečili smo ga i spremili za zlo....

 

[zxy]

Ma koliko da si jasan da jasnije ne može da bude nekima ni to ne pomaže.Utešno je da dosta ljudi tvoje postove čita što znači da ih ipak metafizika zanima i zato nastavi samo tako na korist svima.Kad tad suoče se svi sa suštinskim pitanjima ,kakvog smisla i vrednosti naš život uopšte ima

 

[oziman]

"Svet kao predstava, objektivni svet ima dakle u neku ruku dva pola, prvo, čisti saznajući subjekat, bez oblika svog saznanja, a onda i sirovu materiju bez oblika i kvaliteta. Oboje su skroz naskroz nesaznatljivi: subjekat, zato što je saznajući; materija, zato što ona, bez oblika i kvaliteta, ne može biti opažena. Pa ipak su oboje osnovni uslovi svake empirijske spoznaje. Tako prema sirovoj, bezobličnoj, sasvim mrtvoj materiji, to jest bez volje, koja nije data ni u jednom iskustvu ali je u svakome pretpostavljena, stoji kao čista naspramnost saznajući subjekat, čisto kao takav, koji je isto tako pretpostavka svakog iskustva. Taj subjekat nije u vremenu, jer je vreme tek samo bliži oblik svakog njegovog predstavljanja; materija koja stoji nasuprot njemu jeste, shodno tome, večno neprolazna, postojana kroz sve vreme, ali u stvari ona čak nije ni prostorna, jer prostornost daje oblik. Sve ostalo se nalazi u stalnom nastajanju i nestajanju, dok ovo dvoje, materija i subjekat, predstavljaju nepomične polove sveta kao predstave."

Шопенхауер "Свет као воља и представа 2"