-Hej!
-Wauu.... vidim da si me pronašao.
-To i nije teško, uvek si tu.
-Polaskana sam... Paa, jesam, ali si ti zaboravio.
-Ne zezaj, pričaj, kako si?
-Dobro sam, a sad me zaobiđi.
-Neću! Nemoj da si takva. Verujem da bi želela da s nekim podeliš to vino.
-A da o tome odlučim sama?
-Šta imaš u toj kutiji?
-Moje srce...
-A zasto je u kutiji, i kakve su te brojke?
-Sad kad su mu odredili rok trajanja, zgodno je da bude u kutiji, mozda potraje malo duže.
Jeste puno korišćeno, rasklapano, pa ponovo sastavljano, neke deliće nedostaju, poklonjene su, ima i po koji ožiljak, malo je izgubilo na sjaju....ali još uvek radi, u određenim situacijama dostiže čak i dvesta otkucaja u minuti. Pokazalo se da je pravljeno od veoma kvalitetnog materijala, i prilagodljivo u svakoj situaciji, čvrsto kao čelik i meko kao pamuk, pa kome kako odgovara.
Ostalo još malo da se pokloni.
-Znam ja tvoje srce. Reci mi, do kada ovako?
-Misliš da ga znaš? Do kada kako?
-Prestani da budeš ironična, naravno da ga znam. Do kada ćeš raditi ovo sebi?
I znaš, nekad treba samo da dovoljno želiš, i da se usudiš.
-Pa vidi, ne znam nikog hrabrijeg od sebe. Da, ja još verujem u čuda, iako se ona događaju drugima. Ja još verujem da če mi kiša šapnuti da ću još jednom biti voljena i da ću voleti jače nego ikad do sad.
Ja još verujem da postoji neko, ko če kroz zid smeha, dok šalama obešmišljavam komplimente, videti strah i nesigurnost.
-Ali, ja te v....
-Psssttt...ti voliš samo pomisao na to. Voliš da si bio hrabriji.
Sama sam ti dala oružje, mogao si da biraš, hoćeš li me ubiti, ili braniti.
Znaš, neko koga ja volim i kome neizmerno verujem (sad mozda i jedino) , jednom mi je prilikom rekao:
"Ljubav jeste najbolji lek za sve, ali najpre čovek mora da ojača jer samo jak može da oceni šta je ljubav a šta samo želja za istom."
I bio je u pravu.
Ja sam sad u fazi ozdravljenja, sama ližem svoje rane. Znam zašto mi se desilo sve loše kroz šta sam prošla, ali i zašto mi se dešavaju dobre stvari.
Platila sam svoju naivnost, ali ako treba, platiću još. Ne odričem je se.
Do kad ću verovati? Dok kuca srce u kutiji.
-Wauu.... vidim da si me pronašao.
-To i nije teško, uvek si tu.
-Polaskana sam... Paa, jesam, ali si ti zaboravio.
-Ne zezaj, pričaj, kako si?
-Dobro sam, a sad me zaobiđi.
-Neću! Nemoj da si takva. Verujem da bi želela da s nekim podeliš to vino.
-A da o tome odlučim sama?
-Šta imaš u toj kutiji?
-Moje srce...
-A zasto je u kutiji, i kakve su te brojke?
-Sad kad su mu odredili rok trajanja, zgodno je da bude u kutiji, mozda potraje malo duže.
Jeste puno korišćeno, rasklapano, pa ponovo sastavljano, neke deliće nedostaju, poklonjene su, ima i po koji ožiljak, malo je izgubilo na sjaju....ali još uvek radi, u određenim situacijama dostiže čak i dvesta otkucaja u minuti. Pokazalo se da je pravljeno od veoma kvalitetnog materijala, i prilagodljivo u svakoj situaciji, čvrsto kao čelik i meko kao pamuk, pa kome kako odgovara.
Ostalo još malo da se pokloni.
-Znam ja tvoje srce. Reci mi, do kada ovako?
-Misliš da ga znaš? Do kada kako?
-Prestani da budeš ironična, naravno da ga znam. Do kada ćeš raditi ovo sebi?
I znaš, nekad treba samo da dovoljno želiš, i da se usudiš.
-Pa vidi, ne znam nikog hrabrijeg od sebe. Da, ja još verujem u čuda, iako se ona događaju drugima. Ja još verujem da če mi kiša šapnuti da ću još jednom biti voljena i da ću voleti jače nego ikad do sad.
Ja još verujem da postoji neko, ko če kroz zid smeha, dok šalama obešmišljavam komplimente, videti strah i nesigurnost.
-Ali, ja te v....
-Psssttt...ti voliš samo pomisao na to. Voliš da si bio hrabriji.
Sama sam ti dala oružje, mogao si da biraš, hoćeš li me ubiti, ili braniti.
Znaš, neko koga ja volim i kome neizmerno verujem (sad mozda i jedino) , jednom mi je prilikom rekao:
"Ljubav jeste najbolji lek za sve, ali najpre čovek mora da ojača jer samo jak može da oceni šta je ljubav a šta samo želja za istom."
I bio je u pravu.
Ja sam sad u fazi ozdravljenja, sama ližem svoje rane. Znam zašto mi se desilo sve loše kroz šta sam prošla, ali i zašto mi se dešavaju dobre stvari.
Platila sam svoju naivnost, ali ako treba, platiću još. Ne odričem je se.
Do kad ću verovati? Dok kuca srce u kutiji.
Poslednja izmena:
