Kao što ljudi čeznu za slobodom, a kad je dobiju ne znaju šta bi s njom, pa je se dobrovoljno odriču, shvatajuci da im je tako lakše nego da budu odgovorni za nju,
tako, i kad nadjemo dobre ljude, ne preostaje nam ništa drugo nego da ih javno optužimo za neko naše zlo, svhatajuci da je lakše da svoj problem damo njima nego da se sami nosimo s njim, a sve u nadi da ce nam ga oni rešiti.
Kad se sledeći put zapitamo zašto ne živimo u boljem svetu i medju boljim ljudima, treba samo da se pogledamo u ogledalo, i budemo iskreni prema sebi samima, u pokušaju da razumemo zlo koje svesno, a posebno nesvesno činimo drugima.
Mi znamo da je svako zlo za neko dobro, jedino što najčesce na to gledamo samo iz sopstvenog ugla, čineci zlo, a opravdajući se sebi za ono dobro.
tako, i kad nadjemo dobre ljude, ne preostaje nam ništa drugo nego da ih javno optužimo za neko naše zlo, svhatajuci da je lakše da svoj problem damo njima nego da se sami nosimo s njim, a sve u nadi da ce nam ga oni rešiti.
Kad se sledeći put zapitamo zašto ne živimo u boljem svetu i medju boljim ljudima, treba samo da se pogledamo u ogledalo, i budemo iskreni prema sebi samima, u pokušaju da razumemo zlo koje svesno, a posebno nesvesno činimo drugima.
Mi znamo da je svako zlo za neko dobro, jedino što najčesce na to gledamo samo iz sopstvenog ugla, čineci zlo, a opravdajući se sebi za ono dobro.
