Ovo mi je treci blog post u protekla 2 dana. Dodje nesto kao triBlogija. Ovo nije nova zamisao, stara je barem 15tak godina, iz nikad objavljene knjige 'kratkih misli koje dugačko znače'.
Tako jedno jutro se probudim, lep suncan dan, izadjem na terasu, pogledam u nebo i u more, i dodjem do sledeceg zakljucka:
Sreća nema razlog!
(ambijent apsolutno nema veze sa izjavom, ono što mnogo više ima veze sa izjavom je neko duže samoposmatranje)
Mnogo kasnije, prica mi jedan drugar koji je jedno vreme radio u Africi. Kaze - 'Šetam ja tako putem, i u sred ničega i nedođije, sretnem nekog lokalnog lika. Ja u teškim mislima, zabrinut, treba svašta nešto da uradim na nekom projektu, i sve mi je životno potaman, sve imam što mi treba, ali svejedno, dan lep - a ja mracan. A on ide lagano i neopterećeno, očigledno puka sirotinja, a bezobrazno srećan.'
Ako tražite sreću, najverovatnije ćete je teško naći, ali ako dopustite sreći da nađe vas, imate veliku šansu da je sretnete.
I treći momenat o sreći je, da mi najčeće zapravo i ne primećujemo koliko smo srećni. Često, nam više prija da kukamo kako smo nesrećni. Valjda nismo naučili da cenimo svoju sreću, pa ona onda počne pomalo i da nas zaobilazi.
Tako jedno jutro se probudim, lep suncan dan, izadjem na terasu, pogledam u nebo i u more, i dodjem do sledeceg zakljucka:
Sreća nema razlog!
(ambijent apsolutno nema veze sa izjavom, ono što mnogo više ima veze sa izjavom je neko duže samoposmatranje)
Mnogo kasnije, prica mi jedan drugar koji je jedno vreme radio u Africi. Kaze - 'Šetam ja tako putem, i u sred ničega i nedođije, sretnem nekog lokalnog lika. Ja u teškim mislima, zabrinut, treba svašta nešto da uradim na nekom projektu, i sve mi je životno potaman, sve imam što mi treba, ali svejedno, dan lep - a ja mracan. A on ide lagano i neopterećeno, očigledno puka sirotinja, a bezobrazno srećan.'
Ako tražite sreću, najverovatnije ćete je teško naći, ali ako dopustite sreći da nađe vas, imate veliku šansu da je sretnete.
I treći momenat o sreći je, da mi najčeće zapravo i ne primećujemo koliko smo srećni. Često, nam više prija da kukamo kako smo nesrećni. Valjda nismo naučili da cenimo svoju sreću, pa ona onda počne pomalo i da nas zaobilazi.
Poslednja izmena:
