Kažes da ti nedostajem,
A bilo bi mudro prećutati,
Jer nisam ja ta koja je otišla,
A ti ne smeš znati da sam još uvek tu..
Kažeš da ti nedostaju moji stihovi...
Bilo bi mudro prećutati ove,
Jer je očigledno koliko te u njima ima,
A ti ne smeš znati da još pišem o tebi.
Maziš me stihovima,
A bilo bi bolje da si produžio ćutati
Jer zašto bi me tužnim rečima mazio, pored deset prstiju,
A ja ne smem da misllim o tome...
Gledaš me tim staklasto svetlucavim očima,
A bilo bi bolje da si skrenuo pogled
Jer mogla bih pročitati nešto što u njima ne piše,
A ja ne smem da umišljam da me u njima ima.
Kažeš da sam jedina vredela,
A bilo bi bolje prećutati,
Jer mogla bih da poverujem,
A ti ne smeš znati da još verujem u tebe.
Kazeš da još postojim u tebe i ne završavam se,
A bilo bi bolje prećutati,
Jer moglo bi ovo nejako srce, opet oživeti,
A ti ne smeš znati
da sam bez tebe postala tačno ono što si govorio da jesam,
prozračna iluzija...
A bilo bi mudro prećutati,
Jer nisam ja ta koja je otišla,
A ti ne smeš znati da sam još uvek tu..
Kažeš da ti nedostaju moji stihovi...
Bilo bi mudro prećutati ove,
Jer je očigledno koliko te u njima ima,
A ti ne smeš znati da još pišem o tebi.
Maziš me stihovima,
A bilo bi bolje da si produžio ćutati
Jer zašto bi me tužnim rečima mazio, pored deset prstiju,
A ja ne smem da misllim o tome...
Gledaš me tim staklasto svetlucavim očima,
A bilo bi bolje da si skrenuo pogled
Jer mogla bih pročitati nešto što u njima ne piše,
A ja ne smem da umišljam da me u njima ima.
Kažeš da sam jedina vredela,
A bilo bi bolje prećutati,
Jer mogla bih da poverujem,
A ti ne smeš znati da još verujem u tebe.
Kazeš da još postojim u tebe i ne završavam se,
A bilo bi bolje prećutati,
Jer moglo bi ovo nejako srce, opet oživeti,
A ti ne smeš znati
da sam bez tebe postala tačno ono što si govorio da jesam,
prozračna iluzija...
