(Не)здрав однос према храни

Прије него што почнем писанију, хтјела бих свима вама да захвалим. Волим што могу да вам пишем о свему што на ову моју луду памет падне (и разбије ми главу приликом пада), волим и што ми најчешће отпишете, а и што ће блог убрзо да почети да врши улогу мог психомајстора, тако ми се чини.

Углавном, виртуелни другари хвала вам.

Елем, оно о чему сам хтјела да пишем је храна, заправо, мој однос према храни. Дакле, занемарићу што у црвеним данима једем ко ала, за то постоји научно објашњење, али храна је... Не знам. Нешто што је објективно неопходно. У нормалним количинама. Трик је у томе што ја тај моменат нормалне количине и немам баш. Док радим, вазда су неке грицкалице (и лонац кафе) поред мене, и ја ту нешто као једем, а заправо нутритивна вриједност не да је 0, него је у минусу. Кад сам нервозна, опција а) је да не једем апсолутно ништа, опција б) је да једем ко термит. Е сад, ако је опција а) у питању онда завршетак стресног периода прославим тако што схватим колико сам заправо гладна и наједем се ко три прасета (да, она из бајке). Опција б) је углавном изазвана жељом да проблем који ме стресира закопам, па онда почнем да замишљам како ћу и проблем да поједем. Само што бих послије од њега највјероватније три дана имала киселину и смрдјело би ми из уста.
Вољела бих да научим да контролишем периоде кад сам термит и периоде кад једем колико и канаринац на дијети. А опет, ако икс дана једем као термит, па након тога будем канаринац дијеталац, то се изнивелише. Или не?
 
Pa, za početak možeš da grickalice koje inače jedeš zameniš zdravijim, a hiljadu puta ukusnijim potpuno PRIRODNIM proizvodima.
Možeš da grickaš lešnik, kikiriki (bez soli), orah, indijski orah, bademe. Preporučujem jer ti oni sami kažu kad više ne možeš, a i ako preteraš... efekat će biti ''Zapamti, granica je ovde pređena!''
Bukvalno ne možeš da zineš za jedno zrnce više čak i ako jedeš po automatizmu, telo zapamti.
Drugo, npr. čitavu sezonu uzmem i iseckam fensi krastavac i šargarepu, a ima ih i van sezone. (I oni imaju običaj da ti poruče kad je dosta, i posle njih nemaš želju dugo da jedeš bilo šta.)
 
Meni su prognozirali da kad ostavim cigarete neću moći na vrata da izađem, da ću stalno nešto jesti.
Ne znam, ja se svakodnevno nalivam vodom toliko da imam utisak da sam zavisnik, a slabost prema soli regulišem tako što je se aktivno pazim, razmišljam.
Nemam naviku da kupujem grickalice, gledam da imam striktno tri tj. češće dva obroka dnevno, a između može da prođe samo nešto najmanje zlo.
Dakle, nemamo izgovor da se prema svojim telima ponašamo iracionalno jer nismo iracionalna bića. Nemoj da se okružuješ grickalicama.
Ne troši novac na gluposti, na kraju krajeva.
Ako već grickaš, gricni voćkicu, gricni i dobar sir, nešto što znaš da će tvom telu dati dobre izvore energije, ali ne pribegavaj kesicama iz marketa.
 

Back
Top