Malo po malo
kap po kap
nestaje moja snaga
lome se nade
snovi isparavaju
i ostaje
samo praznina
zaglušujuće tiha
gusta
kao mastilo crna
i ja se davim u njoj
Eho neke bledunjave svetlosti
koje se idalje držim
i on se gubi
ni to nema smisla
neće me spasiti
ne može
uzalud je sve
I moje sulude ideje
ti glupi trenutci
samozavaravanje
da mogu pomoći nekom
ja koji ni sebi ne mogu
suludo je
besmisleno
Odavno sam prazan
istrošen
i uzalud tražim nešto
da popunim prazninu
a ona zjapi
kao crna rupa
traži još
traži sve
dok ne isuši
dok ne iscrpi
i ostavi ljušturu
praznu
kakav sam i ja
Hladna entropija
to je trag
koji za sobom ostavljam
jedno veliko ništa
koje guta
i proždire sve
što dotaknem
što požlim
Zato su moji snovi prazni
znato ja ne sanjam
jer više nema ništa u meni
što može da sanja
tu je samo zjapeća rupa
hladna entrolija
željna da proždere
sve
svaki atom energije
koju iko ima
ko mi se približi
ko se prevari da priđe
dovoljno blizu
Spasi se
molim te
spasi se
