Pomislim na tebe, znaš..
Onako setim te se
Bez razloga
Samo jedno ne shvatam
Zašto mi nepozvan u misli dođeš
Da, ti što ovo čitaš
Nee ne, izvini.. ne taj ti..
Tu jedan, drugi.. Hej?
Da, glupo je ovo
Ali ako ti kažem..
Nećeš biti tajna misao
Neka te ovako
Čudno, a slatko
Prijaš
Ako osetiš blagu jezu
kičmom što ti prostruji
To sam te mislima obgrlila
Nekako si mi drag
Ne znam..
Ništa mi nije jasno
ni ne treba da bude
Zar ne
Učini mi nešto, hoćeš?
Ako i ja tebi u misli svratim
Samo se nasmeši
Jer dozvao si me
A da nisi ni znao da dozivaš me
Ja sam osetila
Ne pitaj me kako
Ne znam ni sama
Pružiću ti ruku
Povedi me u neku pesmu
Samo našu
I zadrži misao
Zadrži me tu pored sebe
Samo još malo
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ne gnjavi svoju mudru glavu
pitajući se zašto,
samo zatvori oči
i slušaj reči koji ćute..
Po ko zna koji put
Pokušavam i ne uspevam
da te dodirnem
i usnama da zašijem
ivice tvoje duše
da te ne zaboli
ova pesma koja danima sazreva u meni,
hraneći se rečima bolnim i nežnim
probuđeni u ovo srce
koje si posle hiljadu praznih života oživeo.
Tvoje odsustvo boli,
Uzdišem, ali nemam vazduha,
reci mi, dragi
kako da ti pišem o ljubavi
kada si to zaista ti
kako da dođem do tebe
kad sam zaglavljena
u metežu tvojih snova?
Potraži me u paukovoj mreži
neslivene suze,
u daljini noć sa čežnjom koja je boji,
potražiti me u grehu
koji jutro natopi,
da bi me pronašao u tišini,
i razumeo
reči koje bolno ćute o tebi.
Mihail Litvak: "Razgovor sa prijateljima je dobra stvar bez sumnje. Ali kad razgovarate s onima koji su vam neprijatelji, naučićete mnogo novih stvari. Vaši nedostaci su samo neke od stvari. Bolje je slušati svoje neprijatelje nego prijatelje."
- Iskreni i pošteni ljudi reše konflikt razjašnjavanjem i kompromisom. Ali, ako je neko neiskren, nepošten i bezobziran s njim je teško naći sporazum i okončati sukob. Isto kao i s nerazumnim ljudima koji se povode iracionalnim osećanjima ljubomore, mržnje, zavisti i pakosti. Takvi i postanu neprijatelji i nastoje da nanesu štetu. S njima je najbolje prekinuti odnos i komunikaciju pošto nisu dobronamerni.
Pre će reći laž nego istinu. Jedino nam naša reakcija na njihove provokacije može...
Povukla sam se.. 🙄 Od informacija, tumačenja...ljudi...Mada savršeno (a to je jedino u čemu sam savršena) znam gde živim i s kim delim geografsku širinu (bez širine) i dužinu (bez dubine) i dalje ne znam kako ( a možda i ne želim da znam)...🙄 Zašto čestita bića biraju da se sklone?...🤔 Pobegnu u sivu zonu ( koja je u stvari bela...čista, svetla, ali to ova zemlja ne želi da vidi)? I postanu gradjani drugog reda ? Logično.
Kao ljudsko biće, kao gradjanka, kao žena odbijam da živim na margini. Odbijam da je moj glas nevažan. Odbijam da mi neznalice objašnjavaju šta je nacionalni identitet. Da mi manifestacioni sveštenopoklonici pokazuju šta je vera. Da mi doučeni, kupljenodiplomaši uče mlade po isečcima iz tabloida. Da mi mediji truju...
Vi divni ljudi koji sipate prijatne,smirene i duhovite reči sa usana - vama hvala, bilo je lepo ćaskati sa vama.
Vi neotesani napaćeni ljudi,neispunjenih života - hvala vam što ste mi pomogli u istraživanju društva u malom.
Vi kojima je možda neka moja reč pomogla - drago mi je da je tako. Želim vam sve dobro u životu.
Vi koji ste meni pomogli da shvatim neke stvari - hvala i vama.
Vi žene koje mislite da vas ugrožavam - ne brinite, vaš je,nastavite da trčite za njim,pa koja uspe neka joj je sa srećom.
Ja sam samo slovoslagač. Nekad ispadne pesma nekad priča nekad rasprava sa zlom babuškom na nekom forumu. Nije uvek lako sačuvati svoj unutrašnji mir u prisustvu osoba koje zrače zlobom i pokušavaju da te na svaki način omalovaže. Takve osobe su kao baloni koji bi da zauzmu sav prostor i istisnu sve druge ili bar sve one koji su se zamerili njihovoj sujeti na bilo koji način. Nada kažu umire poslednja. Nada da ćeš u nekom ko to ne razume i ne želi da razume probuditi plamičak ljubavi prema drugima. Šta je uopšte smisao propovedanja na forumu? Ionako skoro niko ne čita šta pišeš nego čita ono što je u njegovoj glavi i samo traži u tvojim rečima nešto za šta bi se zakačio da izrekne svoje misli. Ima li nade u pokušaju da nekoga popraviš...
Ja se na primer nadam da će ta serija From biti kombinacija horora sa motivima iz Heroes 3.
One sličice koje crta Viktor me navode na to i naravno ti vampiri.
Očekujem neki Epic Fantasy Walking Dead horor samo sa dosta više mističnih momenata ofc.
Jer mislim ako bar neki od junaka u From ne postanu heroji koji će čarobnim mačevima i vatrenim loptama rokati one vampire what's the point?
Ceo život će se kriti po podrumima ambara i zavlačiti u kuće čim padne mrak?
Ne rade pištolji na vampirima? Okej, onda mora svemirska sablja izvučena iz qurca :lol:
Ako pogledaš Lost koji je po svemu plitkopametna serijica ona je zapravo kombinacija 2 od najpopularnijih serija 90-tih, a to su Baywatch i The X Files.
Koliko god sumanut bio takav spoj...
Dremam ko senka
na naboranim belim čaršavima.
Naučila sam cenu praznih reči,
i ko je stranac, a ko domaćin,
Žalbe su završene,
tvoj osmeh je znak,
rascvetali vrba oblak
a plava vena bije,
potoci ispod ledene kore.
Kišna noć šušti
a snovi - pocepani komadi,
proklinješ nesanicu...
Žalbe su završene,
Tvoj osmeh je znak,
Diši,
Udahni duboko
i živi punim plućima,
Ljubav i sećanje su sveti
za naš kratki život...
Vreme otkucava
a ja još trajem,
puna bola.
Nisam voljna da priznam...
Ubija me, prodaju komad po komad...
Niko ne želi da sluša kako se zaista osećate.
Ako ne bude izgovoreno naglas
biće lišen od onoga što jeste,
uginuće...
Možda...
Možda mi je previše stalo,
nisam sigurna gde počinje
a gde se završava..
Bol nad bolom,
to je ono što mi treba,
ostaje samo da kazem
Da boli,
pa da boje izblede,
sve postane sivo...
Не знам да ли да дефинишем себе као кафољупца јер, иако кавопија јесам, свако мало је (безуспјешно) батаљујем, све могуће (или бар скоро све) врсте кафе сам пробала (укључујући и италијанске бућкурише), али не знам да ли је пијем зато што је волим или зато што ми је прешло у навику јер ми диже адреналин и ,,гура" ме кад више немам снаге.
Елем, данас сам пијуцкала кафу у свом омиљеном кафеу и размишљала о кафи као пићу.
Закључила сам да једна иста шољица кафе може имати милион различитих намјена.
За почетак, може бити сама и друштвена. Саму пијете сами (ма је ли, Бога ти?), а друштвену у друштву. Друштвена је најчешће разговоруша (филозофуша или оговаруша, зависи ко је пије), али може да буде и швалеруша, сиктеруша, послијеручкуша...била...
Njeni nokti su bili duboko zariveni u abažur hotelske lampe. To je prvo napipala. Oči su joj bile vezne. Osim tajanstvenosti koje ju je uzbuđivalo sputavanje jednog čula oštrilo je druga. Nije marila za stvari oko sebe. Njena percepcija je bila savršena. On je bio savršen. U ritmu allegro. Ona se uvijala.. u ritmu aldente. Dok je tonuo u nju osećala ga je isprepletano sa iskonskom sobom.. kao jedno biće.. oni su bili pre početka svega.. iz čega je sve izniklo - pradrvo! Jedno telo pokršteno u ukrštenim virovima sekundi, u bezvremenskom zanosu dvoje ljubavnika koji je trajao koliko lepet krila golubice, koliko dah na prozoru.. koliko dim cigarete. Samo još jednom da pomiriše njegov dlan na njenom licu.. njegove prste zarobljene na njenim...
Reći ću ti .. (Molitva)
(dani bez datuma)
Reći ću ti već jednom
odgovoriti na pitanje
kojeg ne postavljaš
vrištećim delovima
tvojih ruku
kojima ćeš i večeras
ugasiti lampu
sa prašnjeve police ormana
u kojoj je ostalo
jos petroleuma i krvi
za igru redova i slova
za knjigu dve
život il dva.
Reći ću ti već jednom
da me ne gledaš tako
i ne skrivaš se od mene
kao od nevremena
kad zakuca na tvoj prozor
gromovima od čistog srebra
kao stražari u najavi
dolazeceg pljuska
loših dana
manjka svilenog konca
za tvoje haljine reči
i zakrpa zgrčenog srca
Reći ću ti već jednom
da me ne mučiš, nemušti
i ne vezuješ u lance
sopstvenih besmisla
hiljadama raskršća
i neodređenostima
po kojima
otvaram i zatvaram oči
u nedorečenoj i
ravnodušnoj nadi
bistre i...
Desilo secproletos ali sad je isplivalo na u razmišljane i treba obraditi i svariti.
Zadnji put kada sam sa bivšlim "jela govna" bilo je leto pre korone. Nesto smo se slučajno sreli i izglupirali se skoro 3 nedelje. Meni je tada to bilo za tolerisanje jer mi je veza sa mojim dragim malo zabagovala a on nije bio u gradu zbog posla. Razmisljala sam i oprekidu.
Kada je bivsi otputovao a moj dragi se vratio nekako su se izdešavale neke stvari i sve se posložilo i nekako smo prevazisli i resili sve ono što nas je žuljalo. Naravno nisam rekla dragom za moje "lutanje".
Međutim proletos (kao na filmu) stuze mi pp na fb od bivšeg da ćectog i tog dana dolaziti iz inostranstva da resi neke papire da će me zvati.
Zvonio je nepoznat broj i...
-Hej!
-Wauu.... vidim da si me pronašao.
-To i nije teško, uvek si tu.
-Polaskana sam... Paa, jesam, ali si ti zaboravio.
-Ne zezaj, pričaj, kako si?
-Dobro sam, a sad me zaobiđi.
-Neću! Nemoj da si takva. Verujem da bi želela da s nekim podeliš to vino.
-A da o tome odlučim sama?
-Šta imaš u toj kutiji?
-Moje srce...
-A zasto je u kutiji, i kakve su te brojke?
-Sad kad su mu odredili rok trajanja, zgodno je da bude u kutiji, mozda potraje malo duže.
Jeste puno korišćeno, rasklapano, pa ponovo sastavljano, neke deliće nedostaju, poklonjene su, ima i po koji ožiljak, malo je izgubilo na sjaju....ali još uvek radi, u određenim situacijama dostiže čak i dvesta otkucaja u minuti. Pokazalo se da je pravljeno od veoma kvalitetnog...
Gore-dole,dole-gore. Linija pulsira,igra se,nekad brže,nekad sporije. To je njeno prirodno stanje - da skakuće,da leti u vis i pada,iznova i iznova. Njeni skokovi i padovi su strmi. Možda je to drži budnom. Ta njena igra je potvrda njenog trajanja. Znamo da kad padne,sledi veliki odskok. Leprša, igra balet. Ponosno se vine,pa skrušeno pogne telo. Vredi svaki njen pokret. Dobro je dok igra. Jer ako se umiri i postane ravna,igri je došao kraj.
Ћао људови :)
Брзинско обавјештење. Ензими јетре добри. Д витамин још није дошао гдје треба, али расте, пишите ми оцјену више за труд. Жељезо је ту негдје, није ни било претјерано снижено, али још ћу га мало поправити. Пуно меса једем, ићи ће то. Одговара ми нови режим исхране, имам чак и нову омиљену пјесму. ,,Витамини, протеини, само да је..." ако знате даље супер, ако не знате укуцајте на уt. Бит је добар, и скроз је океј за вјежбање. Осим тога није баш тип музике који волим. Шта сам оно хтјела да... Аааа да, од ове протеинске квази дијете сам чак и смршала 3 кг. Јуху. Још три и онда сам свој на свом. Даље, кортизол је још увијек негдје горе близу изласка из атмосфере, али спушта се полако. И ту хоћу неке бодове за труд. Е сад, белај...
...za dva broja veci dzemper
rukavi pokrivaju saku do nokata
rol_kragna krije grlo
kojim se
labud krasi
sminka
od majke traje
pogleda me
bolje da nije
i,
tako to traje i traje
po ulicama i plazama
povredjujem ozljede
ponekad zaspim
s njom u ocima
samo da bih imao razlog
da budem
...da li ce prvi snijeg
opet setati oknom
ili kisa obavezno padati
kada
kisobran zaboravim
znam
da je bore i sijedost
nijesu napali
jer sam je smjestio
u galeriji Dorjana Greja...
Ovo mesto je prazno skin sam obojio u crno tebe nema ni pod kojim nikom cak ni da nagadjam dal si to ti... A bilo je zabavno... I nezaboravno... Na temama smo se jurili i ljubav izjavljivali... Skriveno I neskriveno a nekad I banalno... Datumi urezani po secanju, pa i ovaj.... Ne bih se zadrzavao ovde... U nocima I danima lucidnih poruka sam ostao... Mozda da se opet potrazimo...da iscekujem susret kao ranije... Moja ljutnja na tvoje nepojavljivanje... Sada sam shvatio....bila si sprecena.... A ja te docekao...nemoj zameriti sto me nema odma.... Al dolazim svakako.... Vecnost je pred nama....
Večeras ko da je sve stalo.
Prikupljam ostatke sećanja na davno prohujala vremena.
Vremena dok si bio ovde.
Prisećam se svih onih ludosti što sam radila kao dete.
Vremena izlazaka i tvojih čekanja.
Koliko puta jutrima sam zaticala upaljen tv i tebe u fotelji....
Nižu se uspomene neke gorke kao čemer neke medene
Vreme odrastanja i tebe pored mene
Bio si uvek tu, da me izgrdiš, da me podržiš, daš savet, proveseliš sa mnom, obrišeš suze......
Daš savet......
I za onaj ruž, hvala ti, zaista je bio grozan..
Tata, tvoja podrška mi je uvek značila...
Borim se sa sećanjima
Želim samo lepe uspomene ali dolaze i one manje lepe, bolne....
Vremena kad nisi znao za sebe kad nikog nisi prepoznavao
Kako si samo znao uspavanke unuki da pevaš, sa...
Jede mi se burek. Kad bolje razmislim burek jedna od malo konstanti u mom zivotu.Burek sa ocem,burek za dorucak,burek za veceru,burek protiv mamurluka,hladan burek od juce,prazan burek,burek sa sirom,burek sa jabukama,burek na brzinu.....Godinama sam merio kvalitet gradova u kojima sam bio po kvalitetu bureka koji sam tamo jeo.Ucio sam moje klince da ga vole ali nisu bas nesto odusevljeni. Da li ja nisam dobar ucitelj ili je burek pregazilo vreme.Ko ce ga znati?
...
Tezina mojeg stanja je u neznanju i nepoznavanju puteva kojim se moze ici bezbjedno. Pod ovim ’’bezbjedno’’, mislim na mogucnost putovanja bez ometanja i nepotrebnog rasipanja.Mozda bi bilo najbolje , ne putovati i ne dati sansu da ti neko put omete i razgovor ode tamo gdje se tebi ne ide ili ne bi smio ici .Potaje i nasamo napravljene kucice su vilajeti koji cuvaju stanare samo dok na vjetrometinu ne izadju , a onda kako kome sta slijedi .
Zar treba ostati u kucama kao kuce i cvileci moliti da svane dan , a dan sledeci opet u cviljenju i cekanju .U cekanju da, ali u cviljenju je zalosno trositi sebe .
Mozda je lako naci puteve ili staze koje su osigurane od roda ljudskoga ali je tesko naci ih kad se traze jer ih nalaze samo oni...
...tezak ispit
i siguran pad
kao svjedok
da padaju samo najcvrsci
jer,
kako bi podigli
vec popadale...
„Tanki smo poput papira.
Živimo od sreće izražene u postocima, privremeno.
To je ono što je istodobno i najbolje i najgore, vremenski faktor.
I ništa ne možeš promijeniti u vezi s time. Možeš sjediti na
vrhu planine i desetljećima meditirati, i ništa se neće promijeniti.
Možeš promijeniti sebe, tako da te lakše prihvaćaju, ali možda je
i to pogrešno. Možda previše razmišljamo.
Trebali bismo više osjećati, a manje misliti…“
– Mešavina smisla i apsurda zbuni, pa se lako prihvati nešto protivno zdravom razumu.
Sedenjem i meditiranjem se sigurno neće ništa promeniti. Za to treba „zasukati rukave“.
Ko se menja zbog drugih uzalud se menja. Nema sreće onom ko sam sebe ne prihvati.
Najbolje i najgore u vremenu je što traje i...
...nemam vise prava
da se ispravljam
a ni prva ispravka
nije bila sretna
jer setnja
kroz kordone ljepote
mora da spali
da vara i trazi naprijed
a svako naprijed
sve vece i vece muke
po oci znojem pokapane
kroz izmaglice blijesti zelenilo
tvojih pogleda
tebe koju vise i ne pamtim
pamtim samo oluje i kosave
upletene kose
i pogresno zakopcana dugmad
a ispravke
na nove sakralnosti traze
jer sve je svetinja
ako se muti u glavi prvo
a drugo
kad te korak nece
a rijec svakako i ne postoji
i ,
kad to sve odstoji
kao vjecna straza
u glavi zatecena si
okamenjeno trajes
kroz moje vjekove...
...danas sam miran i sanjam
hocu da mi dolaze
oni koji nikad
ni otisli nijesu
samo da ih
bar u glavi imam
tu useljeni
i nema odlaska
molim njihove andjele
da te moje andjele
cuvaju
sad ne grijesim vise
sve su isprale
zivotne kise
ne varaju me aprilski jorgovani
sa Vracara
sum kestena
sa Kalemegdana
visnje s Tasmajdana
tisine senjacke
noci poslednjesanske
momacke
ne molim telefon
pored glave
da mi objasni
pored koga se bude
njene oci plave
pored koga
guste je kose rasprela
da Bog da
na ludi kamen sjela
ko bure da bude debela
devet kceri da dobije
a mene da vaja i takvog sina da sanja
a da ne dobije
tu i jesam zloca
ali s razlogom
za sve sebe krivim
ali znam
zbog koga zivim
koga jos trazim
i cime teske noci
blazim...
...kad zadje violina duboko
tada moras naci nekog sebi
ili si duboko u opasnosti
posebno ako ti blizu pridje
onda te zaista
nema nigdje
violinski kljuc
zna za samo svoje bolove
potrazi tada sve sto si izgubio
i ako neces nista naci
nemoj uzmaci
zamoli duboko u madjarske sirine
da se okupe cikosi
najbolje je u predvecerje
jer su puni gorcine
nadji nekako Tokajca
od suvog grozdja
i opet ces uci u svoju dimenziju i,
ne izlazi vise
...nemoj moje greske ponavljati
nemoj,
zbog mene...
...ako volis
ne daj da ti voljenje
razvodnjavaju
ni oni
koje volis
ako se mijenja tvoje voljenje
stidi se i nemoj reci
nemoj nikud zuriti
vec si zakasnio...
...lelujas kao neodlucni vjetar
mrsteci svoje malo jezero u planini
sta
ako te Dijana opomene
i Zevsa prizove
neces valjda u ljubicaste visine otici
i poglede osiromasiti moje
jos ako i kradje postoje
smrtne oci
htjele ili ne
besmrtnost ce pozvati
ne znam te
ali prizivi i snovi
nadogradjuju moje moci
i ako nemocno se blize
ali
blize se
i time hrane
zaboli to
kao Prometeja
njegove rane
kad mu Orao prilazi
a mene odlasci nenajavljeni
i pune oci
sto ni mrakom se
ne prazne...olaksavaju...
...
volio bih da ostanes
tu gdje si lelujas
svjetiljkom
tvoga hoda
pogledom koji samo
mene promasuje
i budi dubine vulkanske
koje bi Okeanu
provalom kroz
prostore Otrantske...
...
Oni koji me bole
Mole me grane
a i potoci
da se manem
pognute setnje
da se manem svega
sto me u nista posla
Mole me vrhovi jela
vrhovi brda
mole me
zaostale pjesme ptica
da ne idem
kuda idem
Trazi od mene
slavuj i frula
da ne idem i ne
odem
samo sam ih ja
slusao
i neodlazio
Ali samo Oni
me ne mole
Oni koji me ovdje
otjerase
Oni koji me
B O L E
...nalazim sebe
tamo
gdje nijesam bio
gdje bivam
zvjezdano nebo
me gleda i ceka
a bezdan neka
trazi od mene
da krenem putem svojim
za sebe da se ne plasim
bojim
ko je sa mnom
on ostaje
ili nije ni bio
ovoga puta
nesto bih skrio
ali unutrasnje vedrine i
i izvori
mole me
da ucutanost prozbori
ne krije
jer hladnoca samo
zmije grije...savije,
i evo me samog kao nekad
na klupi pored tvoga lika
sto sigurno cuti i opominje
da se cuvam rijeci izrecene
a ako jest
drzi se Nje
kao svetinje...