Pomamno proljeće plesač poletni
paperjem posulo proplanke
pčelice,podstanari propupalih pupoljaka
piju prvo proljetno piće
prvo proljetno pijanstvo
Priroda pleše
Pauci pletu prostirače
povjetarcim protkan
plesni podij proljeću
Pjevice ptice poje
proljetna pjesma poskakuje
Priroda pršti
Pomamno proljeće
pleše prvi proljetni ples
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ne lomite granu jorgovana
nek miriše na ljubav me sjeća
pod njom jednom mi smo bili sretni
ostadoše samo dani sjetni.
Nekom drugom u proljeća rana
sad miriše grana jorgovana
razišli se davno naši puti
uspomena na njih sad blijedi i žuti.
Eh ,mladosti naša luda
što razdvoji naše pute
osta samo grana jorgovana
da nas sjeća naših lijepih dana.
Ne lomite granu jorgovana
nek me sjeća na te divne dane
kad smo ljubav jedno drugom dali
al je nismo sačuvati znali.
Dokle će mnogobrojni psi biti u paklu lanca i kaveza po odobrenju tužilaštva Sombora?
Ima li kraja paklu nevinih bića koja ne mogu da se brane od monstruma???
https://www.youtube.com/watch?v=LIxEBGdP1Dc&t=28s
Nebojša(Rade Marković) je stasao i vidimo ga kako ašikuje sa devojkom Vidom. Ponovni susret sa Animom. U njenoj kući zakon da se uda za onoga ko ujutro pokuca na 18ti rođendan. Razgovor sluša mladić Gricko(Bata Paskaljević), Nebojšina tamna strana(arhetip senke). Nebojša i Gricko se pojavljuju ujutro na 18ti rođendan. Nebojša nosi živu jabuku, Gricko Zlatnu. Vida odabira živu jabuku i time imamo pozitivnu animu koja podupire żivot. Da je kojim slučajem preovladala zlatna jabuka, sve dalje bilo samo maštarija. Scena venčanja Nebojše i Vide, svi su tu osim Gricka koji se osamio u šumi i tamo sreće BašČelika sa družinom. Ovo je logičan razvoj događaja arhetip senke se nalazi u ličnom nesvesnom i prvi uspostavlja kontakt sa egom(ili ego s...
Priča počinje obredom inicijacije dečaka Nebojše. U lovu je sa svojim dedom.Deda odapinje strelu na košutu ali je promaši no to ne priznaje nego šalje Nebojšu da donese lovinu. Deda neće da uskrati inicijaciju unuku nego ga šalje na put heroja.Nebojša juri košutu(animu) ali mu izmiče. Nebojša se izgubijo. Na praznoj poljani pokrivenoj snegom čuje glas. To je prvo javljanje simbola sopstva(selfa). Nebojša misli da ga doziva deda i kreće u potragu, nabasa na napušten zamak i u zamku nađe da glas dolazi iz bureta. Glas mu kaže da sipa vode u bure, jer je žedan. Kako Nebojša uspe koju čašu vode tako puca po jedan obruč na buretu.BašČelik je oslobođen. Nebojša je oslobodio svoj ego. Nebojša ovaj susret čuva kao tajnu.
Volela sam,
I voleli su me, voleli kao nikad...
Ali ti...
Ti žnaš sve moje ožiljke
na koži, i unutar,
Znaš... sve moje poraze,
dodirnuo si me i nasmejao,
znaš moje bolove,
dozvolila sam da dodirneš moje ožiljke...
i nijedan ožiljak se ne zove kao ti...
Želim da pričam, da misli ne čujem,
Da ne mislim reči, setu i nedostajanje,
Bukom bez smisla da dalje putujem,
Da zaboravim dosadašnje putovanje.
Hoću da se budim, a da ostanem u snu,
Da brata vratim, ali drugi da bude tu,
Zagrljajem da stvorim blizinu časnu,
A ne da se krijem u prevelikom kaputu...
Ali neću, neću i neću,
Ne želim, nemam, ne mogu
I neću, neću, neću...
René Descartes: "Pretpostavimo da neko ima punu korpu jabuka i brine ga što su neke jabuke trule, pa želi izvaditi trule kako bi sprečio širenje truleži. Kako bi postupio?
Zar ne bi počeo tako što će sve izbaciti iz korpe? I zar sledeći korak ne bi bio da pregleda svaku jabuku redom i da pokupi i vrati u korpu samo one za koje se uverio da su zdrave, ostavljajući ostale?
Na isti način, oni koji nikada nisu pravilno filozofirali imaju u svojim glavama različita verovanja koja su počeli akumulirati od detinjstva tako da se s razlogom može smatrati, da u nekim slučajevima ima i netačnih. Zato će ih pokušati odvojiti kako bi sprečili da zagade ostatak i ne učine čitav niz neispravnim.
Najbolji način, na koji to mogu postići, je da...
Ne ostavljaj me noćas samu
mogle bi mi se neke obične oči
u ovoj mirisnoj proljetnoj noći
učiniti tople i drage.
Ne ostavljaj me noćas samu
jer noć je puna mjesečine
i u daljini muzika svira
a srce je puno nemira.
Ne ostavljaj me noćas samu
ostani uz mene
toplim riječima me umiri
kako znas samo ti.
Baruch Spinoza: "U praktičnom životu prisiljeni smo slijediti ono što je najvjerovatnije; dok u spekulativnoj misli prisiljeni smo slijediti isključivo istinu. Čovjek bi umro od gladi i žeđi ukoliko bi odbijao jesti i piti sve dok ne dobije nepobitan dokaz da su hrana i piće dobri za njega.
Ali u filozofskom razmišljanju to nije tako. Naprotiv - moramo paziti da ništa što se temelji na vjerovatnoći ne priznajemo kao istinito, jer kada se jedna laž pusti unutra - slijedi i beskonačan broj drugih."
- Ne znam da li je izjava autentična, ali je dobar primer kako se ne treba povoditi imenom autora, već treba razmisliti o onome što je rečeno.
Pre će čovek koji traži dokaz samo u umnom, a ne i u praktičnom umreti od gladi.
Dalje, sam...
- Napredak se ne može postići umrtvljivanjem uma, već njegovom pravilnom upotrebom. Ima dosta korisnih tehnika i metoda za prepoznavanje i eliminisanje disfunkcionalnog i podsticanje funkcionalnog mišljenja.
Što je veća sposobnost da se jasno i razborito misli "svojom glavom" biće manja podložnost nekritičkom prihvatanju ideja koje se nastoje predstaviti kao mudrost mada za cilj imaju kontrolu i vešto prikrivenu manipulaciju.
Hitlerov režim je nabolji dokaz kako propaganda i nepromišljeno prihvatanja takvih ideja može imati katastrofalne posledice. Nije naodmet razmotriti gledišta na tu temu.
Noam Chomsky: "Niko ti neće uliti istinu u mozak. Moraš je sam pronaći."
Noam Chomsky: "Godišnje se troši stotine biliona dalara da se...
...Велика су дјеца. Напатило се више кроз живот и не памти колико. Жалосна му мајка, живот прође кроз прсте као пијесак. Да бар види Алексу, лоше су се растали. Јесу били у контакту писмима, друго је то а фали му. Навикао на њега скоро као на друга а не сина. И њега нека судбина милује, ђаво је такву понио. Перуника о' Перуника, зна да га чује а прави се глува. Доста је и њој свега. Шта је, шта вичеш ђе гори? Ма не гори, него на врх језика ми, а не могу се сјетити. На Бјеласици, не овој нашој Колашинској, него некој тамо. И још једна има ђе су наши пострадали од Бугара прошли пут. Кајма... не могу ја то ни изговорити. Опет ти о Алекси, дослутићеш му нешто. Иди и доћерај те десетак оваца да помузем, лаје пас као махнит, можда је вук...
...други су кидисали на њих двојицу, схватили су да им је једина шанса да преживе бар неко вријеме, ако се боре заједно. Милионити дио секунде је трајао разговор очима као бљесак и тандем је направио брисани простор око себе. Група стријелаца је већ одапињала стријеле а тијела се у грчу припремала да приме уједе стотина стријела а нека чудна сила их је вратила у њихове собе. Следеће слике које су их прогањале и нова сјећања су подједнако дјеловала на њих двојицу. Вјекови су изгледа прошли од првобитних догађаја, сада су знали како изгледа ватрено оружје и да противник може бити убијен а да га честито и не виде. Суровост и погибија голобрадих младића и нејачи и даље је ту, крв јауци и гађење на такве сцене није се ваљда изгубило у томе...
Da mi je da sam vjetar
pa da ti milujem čelo
da razvedri se ono cijelo
pa da se u krošnje vinem
behar da im ukradem
pa da te kitim njime
dok njezno ti sapucem ime.
Da mi je da sam vjetar
pa da se skrijem pod strehe stare
gdje laste cuvaju svoje spomenare
i zaljubljene da ti pjevam pjesme
što iz duše mi teku kao sa česme.
Da mi je da sam vjetar
u djul bastu da se skrijem
kad ruzu za mene budes brao
ljubavlju svojom da te opijem.
Sanjam tvoje tople ruke
u zagrljaj da me skriju
od radoznalih ljudi i njihovih očiju
što pitaju.
kome ja to pišem pjesme
a ne znaju
da ja te ljubim samo
u snovima
da ti si od mene stvorio pjesnika
što na dlanovima nosi srce
i mojih dana da si sunce.
I ne znaju da vidim te gdje god da pogledam
na svim stranama svijeta
u zlatnom polju suncokreta
u modroj rijeci što poljem hita
u vjetru što medj krošnjama skita.
Vidim te i u ovim stihovima ako neko pita.
Satira je žanr koji najlakše može da se objasni ovako. Mi mravi se satiremo od posla. Radimo ko mravi. Znam to jer sam u prošlom životu bio mrav. Doduše ne običan mrav. Mrav aristokrata. Mravi aristokrate obično ne rade ali svi ostali rade za njih. Bio sam jako cenjen zbog mog poznavanja nauke, umetnosti i filozofije tako da nisam morao da radim ništa. Sve je počelo iznenadnim biblijskim potopom. Deo po deo mravinjaka je bio potopljen i hiljade mrava se davilo a građevine rušile tako da od njih nije ostajalo ništa. Panika je usledila u carstvu. Niko nije znao uzrok potopa. Bio sam pozvan na skup u kojem su sudelovali svi značajniji umovi povodom ove teme.
- Veliki potop je kosmički fenomen koji se dešava svakih 150 godina na ovom...
Kad se ti smiješ
zažubore potoci
za brijeg se otkotrljaju oblaci
a obraze mi zarumene sunčevi zraci.
Kad se ti smiješ
kao polen lak
po duši se prospe glas ti zvonak
pa iz njeg nikne crven cvijet
kad se ti smiješ divan je svijet.
Kad se ti smiješ
milujem ti bore smijalice
i ljubim ti čelo bijelo
dok mi srce od radosti poskakuje cijelo.
Ko bršljan zeleni
ljubav tkam
da te viticama mladim zagrlim
ko potak ustreptali
tečem tvojim damarima
hitajuć ti usnama da ih poljubim.
U slavuja poj
uplićem ljubavni stih
mošusom ga mirišem
u krošnju vrbe skrivam dah
da čežnjom mojom diše.
I slušam kako vjetar mlad
zaljubljeno šapuće proljeću
dok ja se mislim
najljepšu ljubavnu pjesmu
da ti napišem kako ću.
Udahni ljepotu
u običnom danu aprila
kreni za jednim očima
u kojim ona se skrila.
Obećaj ludom srcu
da poći ces stazama leptira
i prevrnut sve planete svemira
da utišaš u duši buku nemira
i mir da nađeš u tim očima.
Poslušaj pjesnika mahnita
što na javi snovima luta
osjetices kako se u tvom srcu
rađa pjesma na kraju dugog puta.
Bila jednom jedna reka.
Kad sam je prvi put video, prilično bistru i čistu, pomislio sam : "To je to! Fino mesto, odmorićemo malo ovde i napuniti baterije".
Raznih riba beše u reci, i somova i grgeča i štuke i babuške.
Nisu se previše ujedale međusobno, više su se igrale preskačući jedna drugu ili prelazeći jedna drugoj preko puta.
Poneka zmijica bi doplivala, ali nije dugo opstajala u toj igri velikih riba.
Zmijice su se uglavnom posle nekog vremena, kratkog, povlačile u neki ćošak ili odlazile dalje.
I ne samo da su ribe uživale, i druge živuljke su dolazile do reke i posmatrale tu igru sa obale.
Poneka bi se odlučila da uskoči i da se malo igra.
Poneka bi se toliko uživela u vodu da bi postala vodozemac a onda, i prava riba...
Гледа ме очима срне,
Крупно, питомо око,
Тако невино, а страсти пуно
Зове ме, недостојног
Усна се шири у осмех
Сочна, најслађа,
Знам, пио сам са ње
Капљицу медене росе
Док смо ноћ пратили
Желим је, опет
Коса мирише на полен
Мека, мирисна,
Милује ми лице
Голица ноздрве
Нежна линија врата
Млечна белина рамена
И груди...
Скривене танком тканином
Оку недоступне
А тако знане
Пружам руку
Све се расплињава, нестаје
Отварам очи
Око мене је мрак, ништавило
И усплахирен откуцај срца
Сном превареног...
Једног лета, на службеном путу кроз јужну Србију.
Испред саме Куршумлије, у углу гробља, налази се мала оронула радња која продаје посмртне ковчеге и опрему за сахране. Избор скучен, никакав. Кућица у коју је радња смештена, оронула, са многобројним пукотинама. Некад црвена тенда. која прави малу ладовину, постала је временом испрано-светло розе боје, и сва је прошарана ољуштеним деловима. Испод малтера на стотину места вире цигле из неког од предходних векова. И ту, испред радње, на великој столици за заваљеним наслоним седи девојка невероватне лепоте, у врућим, преврућим, врелим панталоницама, и мајци на брателе, чудесно добро умешена на сваки начин. Сва умотана у неку несвакидашњу еротику, сексипил и магнетизам. Права објава...
Postoji jedna divna duša,u moru divnih duša,ali nekako baš posebna. Njena životna priča je takođe posebna. Možda bi,iako često korišćeno,najbolje poređenje bilo ono sa razvijanjem leptira iz čaure. Kao beba,imala je nesreću da gori u požaru. U toj nesreći,ostala je bez majke. Ubrzo potom ostala je i bez oca. Ostala je takođe i bez nekih prstiju na rukama. Koža lica i dalje nosi tragove tog događaja. I kao da to sve nije bilo dovoljno,kao dete bez roditelja smeštena je u dom za decu bez roditeljskog staranja,u kome je odrastala i dočekala punoletstvo. Život je,znači,BAŠ nije mazio. Očekivalo bi se da svi ti uslovi zajedno stvore od nje jednu ogorčenu,emotivno zatvorenu i nepristupačnu osobu. U velikom broju slučajeva ljudi se zbog takve...
Praznik žena. Okupili smo se u dnevnom boravku,da proslavimo. Na žalost,kavaljera malo,samo jedan dekica parkinsonac, i naš fizioterapeut. Bakice sede u kolicima,na trosedu,prekrivene ćebadima preko nogu. Lj. je stavila crveni kačket i okrenula ga naopačke,očekivali smo da krene da bitboksuje. N. je došla u pidžami,sa držanjem jedne kraljice - nos podignut visoko,zamalo da omaši stepenik dok se kretala uz pomoć hodalice. C.,njena cimerka,stavila je nove šnalice za kosu,iako joj nije jasan lični poriv za tim činom,deluje nekako zbunjeno. M.K. je došla sa džemperom oko struka,ubedili smo je da tako treba,da bi grejala bubrege (nikako nismo hteli da je uvredimo istinom da je džemper drži za stolicu,da ne sklizne). M.P. je sišla sa...
– Ја нисам сујетна – каже моја шефица.
И она стварно то и мисли. Рекли су стари писци да је моћ самообмане огромна. Казали су још и да су најсујетнији људи обично најмање свесни своје сујете.
Kада неко има упалу плућа, најчешће је свестан тога. А овде, што си болеснији, мање су шансе да ћеш то и знати.
U džepove krijem tople dlanove
da ne odaju moje tajne planove
da skrijem te u stih
pa po njemu behar prospem
da miris na njemu ostane blag
da zavaram trag
da u stihu mi je neko drag.
A onda još da nanižem
običnih stihova cijelu vreću
da se ne sjete
oni sto ne vole tuđu sreću.
Pretnje "tebe bi te ja vezao umesto kera, tebe" zamenik tužioca SO - Jelena Milić tumači kao "ponižavajući akt". Dokazni snimak, posle 27 sekunde počinje razgovor:
У смирај дана
Док сутон хладни
Закаснеле сенке пребира
А улична светиљка
Стидљиво намигује
Пахуља нежна
Ниоткуда стиже
Пируету направи
Балерини слична
На тло ледено слети
Смири се на тренутак
Време престаде
Ступи тишина
А онда из даљине
Зазвони црквено звоно
Разби тишину на парчад
Ветар северни
Пахуљу вину у небо
Око је више не виде
Остаде само фотографија
У дубини ума усликана
За споменар живота
Wayne Dyer: "Sve što radite zasniva se na izborima koje donosite. Nisu krivi vaši roditelji, vaše prošle veze, vaš posao, ekonomija, vreme, vaše godine. Vi i samo vi ste odgovorni za svaku odluku i izbor koji donesete."
- Apsolutno! Medjutim, niko ne raste u vakumu. Sva ta dešavanja i odnosi vrše uticaj na naše formiranje, način mišljenja i interpretaciju života. Dok ne shvatimo njihov štetan uticaj ne možemo ga se ni osloboditi, već nastavljamo činiti iste greške. Da bi bili u stanju da napravimo svestan i odgovoran izbor u sadašnjosti moramo razumeti propuste koje smo pravili u prošlosti.
--------
Gustave Flaubert: "Kao i kod drugih ljudi, u sebi nailazite na provalije i močvare koje onemogućavaju da se ide dalje; u svakom...
Kako je par zasadio 2,7 miliona stabala i stvorio raj od prašine i otpada
Početkom 1990-ih, brazilski fotoreporter Sebastião Ribeiro Salgado bio je stacioniran u Ruandi da izvještava o tamošnjem genocidu. Ovo iskustvo ga je veoma traumatiziralo.
Kada se 1994. vratio svojoj kući u Minas Gerais, Brazil, Sebastião se nadao da će pronaći utjehu u bujnoj zelenoj šumi svog djetinjstva. Umjesto toga, otkrio je da su se kilometri od kuće pretvorili u prašnjavu, neplodnu zemlju, lišenu ikakvih divljih životinja.
„Država je bila bolesna kao i ja. Samo oko 0,5% zemlje bilo je pokriveno drvećem”, rekao je on
U to vrijeme, njegova supruga Lélia Deluiz Wanick Salgado predložila je ponovno zasađivanje cijele šume. Sebastião je podržao ideju i...