Laži, laži , laži...
Male, velike,
bele, crne,
laži iz gneva,
iz suosečanja,
iz navike,
laži da ne bi bolelo.
Vetar je počeo da svlači noć,
a mi trčamo kao ludi
oštrom linijom laži,
da bi se sakrili od istine
koja maštovito graniči sa
gotovo nepostojećom sferom.
Zbog toliko laži
postala sam prazna i inertna.
A rekla sam ti
- Ne govori mi laži.
One ostaju da lutaju
kroz dubine misli
bez krila, teraju nas da posumnjamo u apsurdnost ljubavi,
one nisu gladne snova,
one su samo sidra koja se talože na mojim zenicama,
i vuku me ka oskudici života.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Toliko zagrljaja
je u džepovima,.
Toliko se misli
zaplelo u paučinu.
Toliko bitnih reči
zastalo u grlu.
Toliko otrova
stvorilo gorčinu.
Izbledeli u svojim pokušajima
Nemoćni da prekinemo tišinu,
tiho smo plakali
bez suza.
Bez pozdrava
izabrali skretanje,
dane bez nade,
noći bez snova,
bez radosti
svako novo svitanje.
Gasile su se oči
a palile sveće,
za živim sahranjenim dušama.
Polovna tela odradjuju svoj vek,
oči odaju,
ničega nema u nama.
Kad prsti zgrčeni
kamen postanu,
od paučine zamka se isplete,
reči u grlu,
kao žive kosti ostanu
a otrovi u venama
srcu zaprete.
Tada ćemo saznati
što znali nismo.
Da bilo je ljubavi,
želje i volje,
Da oproštaj nam i ne treba
Mi...samo nismo umeli bolje.
Marjana L.: "Samo se naivnost u životu skupo plaća. Dobrota je nešto drugo. Ona se ne plaća, ne kupuje i ne otima. Dobrota je dar za čovjeka. I nagrada. Ne žali ako si dobar. Žali ako si naivan."
- Pronicljivo zapažanje, jer se napravila razlika izmedju dobrote i naivnosti. Ako je neko dobar, ne znači da je glup, da svakom veruje i da se ne zna zaštiti. Ipak, mislim da bi reč lakomislenost bila adekvatnija. Naivnost je nedostatak iskustva. Svi smo naivni u detinjstvu. Iskustvom se stiče oprez. Shvati se da stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju na prvi pogled i da ne treba biti lakoveran.
Pre nego što se nešto prihvati dobro je istražiti, ispitati, promisliti bez obzira ko je rekao. Nijedan čovek ne zna sve niti je nepogrešiv...
Život se ofuc’o toliko
da ga ni humor više ne pokriva
ali većina nas menščini
u tome baš uživa
Uskoro, kažu,da ćemo biti
žigosani svi,ko što nam i priliči
Promeniće nam stanje stvari
obećavaju;nećemo imati ništa
a bićemo srećni
Ja im verujem,oni su ozbiljni,
a vi ?
Bez ljubavi šta smo mi ?
Čovek bez ljubavi
Može doduše postojati
Ali ustvari ne živi..
Bez ljubavi se ne može
Ni lepota da oseti
Čovek može da radi bilo šta
I da u tome ima i uspeha
Ali bez ljubavi je ...ništa.
"Ako u srcu ljubavi nemaš ništa si“
"Ako u srcu ljubavi nemaš ništa si“
Jedan dubok udah.
Zatvori oči,
čvrsto stisni usne.
Zaroni.
Duboko, zaroni
koliko god možeš
dok ne osetiš mulj pod nogama.
lepljivu travu koja se obavija
oko tvojih listova.
Ledena voda ohladiće čelo i lice,
Telo će izgubiti težinu,
Ramena se opustiti.
Nikakvi zvuci ni glasovi,
ne dopiru do tebe
i svoje misli utišaj,
da ne remete mir.
Potmulo u ušima
čuju se udarci,
dal srca ili sata
Nebitno!
Pokušaj da ih ne čuješ.
Ne moraš da znaš koliko je
vremena prošlo,
Ni koliko si duboko potonula.
Samo lagano, iz svojih grudi
Jedan po jedan mehur vazduha
izbaci i u svaki stavi,
Po jednu svoju tugu,
Po jednu suzu
i deo bola.
Za one što si rodila
Za one koje su te stvorili
One koji su te voleli
Stavi,
prevare, izdaje, lomove,
poraze i...
Da papige mogu sanjati uvjerio sam se tako što noću iznenada polude i razlete se po kavezu. Ova moja je tako slomila krila pa više ne može letjeti. Slomila je i dva prsta desne nožice pa se s teškom mukom može verati po prečkama. Nisu to sigurno neki lucidni snovi jer nije inteligentnija od ribica za prženje, ali da nešto sanja u to nema sumnje. S njom spavam u istoj prostoriji i jedina je koja može tolerirati moje strašno hrkanje. Žena me je odavno istjerala iz kreveta. Za papigu smo se odlučili jer su djeca željela neku životinju. Pas ili mačka nisu dolazili u obzir. Psi stalno kenjaju pa ti šupkom nasjednu na kauč, a o dlakama da i ne govorim. Mačke su dozlaboga pokvarena stvorenja. Ne znam zašto se ljudi toliko dive lavovima i...
I takav je bio moj brat - veliki Sokrat
----------------------------------------
Sokrat je poznat po svom, veoma bogatom, načinu izražavanja. Njegove ironije su i danas biseri, naročito za one malobrojne kojima filozofija u srcu i duši nadima, da im se od velumlja iz ušiju puši. Zato su ga jedni, oni maloumniji i bedni, nazivali čudakom i ludakom, a drugi, oni koji su ga razumeli, genijem. Zbog toga je, još uvek, omiljen lik anegdota koje se o njemu prepričavaju i prenose s kolena na koleno. Nije nužno da to ima istorijsko utemeljenje i filozofsku vrednost – bitnije je da se shvati smisao njegovih poruka i pouka. U vezi sa tim želim da vam prepričam i ovu anegdotu o mom velikom bratu Sokratu …
Jednom prilikom, šetajući, kao što je to...
BI NEKADA - TUGA MUČI SADA
--------------------------------------------
Slatko-boleći nezaboravu, biseru mog detinjstva !
Sećam se, kao da juče bi, mada od toga prođe više od tri duge decenije, kada smo, zajedno sa Tvojim rođakom i mojim sadašnjim kumom Čedom, blatnjavim sokacima trampuzali do naše, veoma daleke, škole u cik zore. Vreme je učinulo svoje, nestalo je čak i tih blatnjavih sokaka, ali u duši su ostali ti osećaji koji odolevaju vremenu i stalno podsećaju na to što nam se tada čini nevažnim mrvicama u životu. Pitam se, što sam stariji sve češće svojoj savesti postavljam to pitanje, da li tada drugačije trebasmo da gledamo na tu milinu kojom nas Gospod nesebično obdari i da li trebasmo nešto drugačije da (u)činimo, no...
Pokušavam da se setim kada sam prestao da se radujem snegu. Da li je to bilo one godine kada sam počeo da pušim i bio duboko uveren da me od oca ukradena cigara uvodi u svet odraslih? Ipak, priznaćete, odrasli se ne grudvaju. Da li je to bilo one zime koju sam proveo na relaciji Banovo brdo-Grocka, više hodajući, nego vozeći se? Mladost nije bila dovoljna da ubije vonj sirotinje u prepunim autobusima, koji je nagoveštavao današnje dane. Možda one zime u Sloveniji, pod šatorom na završnom terenu puka veze, ili one slavonske, koju sam proveo u besmislenom ratu bez pobednika? Tranzicione zime su sa sobom nosile odgovornost oca porodice da obezbedi hranu i ogrev za svoj porod, po svaku cenu. Onda...onda mi više nije bilo bitno. Deca su...
Sada vidim,
Bilo je lepo
Dok je trajala laž.
Nekada sam videla lepotu ovog sveta,
sada vidim istinu.
Znam šta me čeka,
već sam bila tamo,
videla sam više nego što sam mogla da podnesem,
zlo je ušlo
kroz pukotine na vratima
u najčistijem obliku nevinosti
u sećanju koje ne mogu da izbrišem
nespremna,
neodlučna,
ne znam gde
ovaj put
nova rana;
i opet se osećam izgubljeno,
pokupi tragove koje si ostavio,
I ne okreći se,
ne želim da te zarazim ovim osećanjem
koje se stapa sa razređenim i bolesnim vazduhom,
bilo je bolje kad sam se pravila da ne vidim,
Sad vidim,
Bilo je lepo
Dok je trajala laž.
Udaram u staklene zidove
u nadi da će se slomiti,
nastavljam da trčim, ostavljajući ovo ludilo iza sebe.
"Ako mislite da živite u prošlosti, u pravu ste – i nauka vam može reći koliko ste daleko za vremenom. Prema novoj studiji Salka, to je najmanje 80 milisekundi, samo nešto duže od treptaja oka.
"Ono što mislite da vidite u bilo kom trenutku zapravo je pod uticajem budućnosti.", rekao je Dejvid Iglman, vodeći autor studije u aktuelnom broju časopisa Science. "Međutim, to ne znači da je mozak vidovit."
On je uporedio vreme svesne percepcije sa emitovanjem televizijske emisije uživo, „koja zapravo nije uživo. Emisija kasni oko tri sekunde, pa se može urediti ako se nešto desi. Mozak radi istu stvar."
Koristeći vizuelnu iluziju poznatu kao fenomen fleš-lag-a, profesor Iglman i Salk Terens Sejnovski su pokazali da se čini da ljudski...
Mala,tiha,asfaltirana sa drvoredom, lepim kucama i bastama.U jednoj od tih kuca sam se rodila a u toj ulici se igrala.Pravila kucice za patuljke i crtala im putokaze do njih.U krosnjama hortenzija trazila vile i vilenjake.Naucila da vozim bicikl,okrecem hulahop,igram skolice,zmurke i preskacem lastis.Sa osmehom sam nosila modrice i odrana kolena, ali i gorke suze zbog nepravde.Sticala drugarstva uverena da su za ceo zivot.U njoj sam jedne letnje veceri saznala sta je prvi poljubac.Moja ulica je bila moje odrastanje,kao i moje dvoriste sa šimširima ,jorgovanom i cvecem koje se u slapovima spustalo niz kameni zid.Sitne roze i bele ruze na ogradi od kamena i gvozdja.Takve ruze ne vidjam vise.I sada kad zatvorim oci vidim klupu ispod velike...
Nakon predstavljanja dokaznog materijala ovde ćemo prikazati godišnji tabelarni prikaz naziva jezika za period do 1991. godine.
Razlog za to je osdudtvo radova i izveštaja na ovu temu, kao da se radi o svojevrnoj tabu-temi.
Zahvaljujem svim korisnicima koji imaju skenirana ili telefonom slikana svoja svedočanstva ili knjižice u kojima se vidi naziv jezika na prostoru današnje Hrvatske, a žele da ih pošalju. Mogu to učiniti preko privatne poruke ili direktno na ovu temu.
Ostaviću prazmnim prostor za godine za koja mi nedostaju svedočanstva, sa namerom da se po pronalaženju takvih dokumenata prazne poruke na blogu popune.
Da počnemo.
Mesto za završnu tabelu:
Objavljen novi izvještaj o stanju klimatskih promjena i zdravlja
Sve više smrtnih slučajeva od vrućine, nove i sve češće zarazne bolesti, povećano opterećenje alergijama, povećanje otpornosti na antibiotike, sve više plućnih bolesti kao posljedica sve većeg zagađenja finom prašinom, više raka kože zbog pojačanog UV zračenja – neke su od negativnih posljedica klimatskih promjena promjena za zdravlje stanovništva.
Novi izvještaj, koji je nastao pod vodstvom Instituta Robert Koch (RKI), daje pregled zdravstvenih posljedica klimatskih promjena i mogućnosti za njihovo suzbijanje. Izdavanje se koordinira u sklopu projekta "KlimGesundAkt", koji finansira Federalno ministarstvo zdravstva.
"Klimatske promjene su najveći izazov za...
Sadašnji trenutak se obično povezuje sa imenom Ekarta Tola. Medjutim, termin “ovde i sada” je prvi upotrebio Oto Rank još 1929 god. u knjizi “Terapija volje”. Oto je bio austrijski psihoanalitičar i bliski Frojdov saradnik 20 godina, ali su se razišli po tumačenju uzroka neuroze.
Frojd je smatrao da, pored ostalih faktora, proizilazi i iz Edipovog i Elektrinog kompleksa i sputavanja seksualnosti, a Oto je povezao sa separacionom anksioznošću još od samog rodjenja i presecanjem pupčane vrpce od majke, kao i neuspelom i zapostavljenom kreativnošću.
Dok Ekart mistifikuje sadašnji moment i potencira pasivnost, odnosno prestanak ili “iskoračavanje/izlazak iz mišljenja” da bi se taj moment u potpunosti shvatio, Oto je praktičniji. Uvidio...
Beše pak čovek među farisejima, po imenu Nikodim, knez jevrejski.
Ovaj dođe k Isusu noću i reče Mu: Ravi! Znamo da si ti učitelj od Boga došao; jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako nije Bog s njim.
Odgovori Isus i reče mu: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije.
Reče Nikodim Njemu: Kako se može čovek roditi kad je star? Eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?
Odgovori Isus: Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je. Po Jovanu 3 . 1-6.
U ovim stihovima je odgovor da li je Marija Bogorodica ili ne.
Naime Hristos govori da ko se ne rodi od...
I stotinu sunaca
u njenim očima zasija
kad me dočeka
na kućnom pragu
i rukama koje na hljeb mirišu
zagrli me da izgubim na tren dah
dok me obasipa sa milion pitanja
između suza radosnica,
a onda naoko strogo
kao da sam još uvijek mala djevojčica
odmjeri me od glave do pete
i obavezno nađe da sam mršava
da ne jedem dovoljno
i ono njeno čuveno :
" Te tvoje cigarete".
Eh, ta moja dobra starica,
a u vitrini , na starom mjestu
čeka me moja paklica,
al' to je već tatina zavjera.
Eckhart Tolle: "Umesto da budete vaše misli i osećanja budite svesnost iza njih."
-Pitanje je kako nastaje svesnost ili bilo koje razumevanje? Misli i osećanja se ne mogu odvojiti od svesnosti, isto kao ni koka od jaja, jer su transformacije iste svesti u istom biću. Jedno bez drugog ne može postojati. Medjusobno se stvaraju i uslovljavaju. Ako nema misli i osećanja neće biti ni svesnosti. Svako od tih elemenata ima svrhu i funkciju u procesu osvešćivanja.
Osvešćivanje se postiže uskladjivanjem i razumevanjem različitih nagona. Cilj je jedinstvo ili integracija, a ne razdvajanje bića. Preko misli i osećanja se dobija uvid u drugačije potrebe tela i psihe. Ako se padne pod uticaj sebičnih nagona/osećanja dolazi do razjedinjavanja...
Poeta - anđeo s` dušicom deteta
----------------------------------------------
Pesnici - ma, to su ti, rode plemeniti, leptiravo-titrave sanjalice, ljubozovne smejuljčice, večite lutalice, vrludalice, žudljivice, čežnjalice, nadalice, čekalice, al` i `tice trnuljčice, koje imaju vragolasto-detinje dušice - ne slušaju "Grand paradu", a znadu, naravski da znadu, i bez Cece i bez Karleuše svojom kiticom ženskadiji telašcad, kao Indijanac onu vatricu tinjalicu, da zapuše …
Vole te cvetke-zanovetke da njuše i mamljivo opijeni tom neopisivom miomilinom nebeskom pevuše, pevuše, pevuše i boli ih uvce za sve, naročito za to što godine u nepovratiju odlaze, jer te, od samog Boga nadahnute maze, životnim bespućima, bosonogi, al` uvek uzdignute...
DUGO SAM JE PISALA. ZATIM SAM VRŠILA ODABIR PJESAMA. NEKAKO SAM ODRASTALA SA OVOM ZBIRKOM .
KAD SAM SLOŽILA PJESME PREŠLA SAM NA UREĐENJE KORICA. RADILA SAM I NA BIOGRAFIJI, SVE U POSEBNOM STILU SVOG VIĐENJA CIJELE KNJIGE.
DAN KAD SAM JE UZELA U RUKE NIKAD NEĆU ZABORAVITI. TOLIKU KOLIČINU SREĆE POSLALA SAM U KOSMOS I ON MI JE BIO MALI.
SAD SAM DOŠLA DA MOJU RADOST PODIJELIM SA VAMA .
U INAT SVIMA. NAROČITO DUŠMANIMA
---------------------------------------------------------
U inat svima, naročito američkim krvoločnim zločincima, germanskim nacistima, vatikanskim pederima i »domaćim«, od Amera antisrpski izdresiranim, izdajnicima, hoću da živim … Hoću da živim mirno, najsmirenije, a ne kao bušna barka na razburkanom moru, bez kormilara, prepuštena na milost i nemilost vihoru života…
Tražim li previše, dragi Bože ? Želim li to, usuđujem li se da to poželim, da okusim i sam slasne plodove životne ? Imam li pravo da još uvek sanjam takve snove u kojima nema laži i gde istina kao jedini zakon važi ? Da li pre toga moram još jedanput da prođem sve te svoje golgote životne, prebauljam sve krugove paklene i izdržim sve te...
Idemo dalje...
Možda sam samo misao
Što pada sa visine
K'o kruška kad sazri
Možda pčela što cvijet traži
Možda sve to u trenu
Ostavljena za uspomenu
Vrapcima cvrkutavim
Na Suncu i ciči zimi
Lastama kad se posvađaju
Ulicama bez reda i broja
I onda de mi recite od svih
Koja je duša moja
Ja more imam
Luku sto hodim
Ja imam razlog
Da se ponovo rodim!
Kupit ću sebi dvogled
da uvijek
vidim tvoj pogled.
I busolu jednu staru
da odredim svijeta stranu
da u osmijehu ne izgubim se tvom.
I jedan ranac veći
trebat ću kupiti sebi
pa u njeg' staviti sve tople riječi
što smo ih izrekli o sreći.
I trebam učiniti još nešto
sjećanjem na poljupce vrele
logorsku vatru raspaliti vješto.
A onda na postelju od lišća leći
ranac pod glavu staviti
i slatkim snom zaspati.
Ja više ne umijem pjesme pisati
u kitnjaste rime odijevati stih
ja živim sada svoje pjesme
a vazduh što dišem si ti.
Ja više ne umijem slušati šapat vjetra
tumačit mu riječi što nosi ih noć
ja skromni sužanj sam čekanja svitanja
kad začut' ću korak što će mi doć'.
I žubor potoka za me je sada nijem,
i lišće što u krošnjama sneno šapće
ne čujem više ja ,
dok zora polako rudi od čekanja sam sva.
Ne znam kada je iskoristio priliku i sa prostrane terase ušao u kuću, tek u trenutku kad sam pripremala vodu za kafu, iznenada, kao munja pored mojih nogu proleti mali zeleni gušter i nestade pod štednjakom. Uplašeno sam vrisnula i instinktivno povukla nogu. Iako sam znala da mi od njega ne prijeti nikakva opasnost, nisam se baš osjećala prijatno.
Dok sam razmišljala o načinu kako da se riješim neželjenog gosta, nijedna ideja mi nije dolazila na pamet. Pomisao na pomicanje štednjaka kako bih ga izmamila nije bila realna jer je bio pretežak za mene. Čak i da sam uspjela to izvesti, bila sam svjesna da bi gušter vjerojatno samo pobjegao pod drugi komad namještaja. Ovo me još više frustriralo jer sam željela pronaći rješenje koje bi bilo...
Počnimo sa srpskim arhaizmima:
tko - Venclović, prve decenije 18. veka: "Tko te hrani? Ne orač li i kopač? Da ih nije, kako bi ti, gospodičiću, živio? Ko koga hrani ono mu je i gospodar". Oblika sa suglasnikom t ispred ko srećemo i u jeziku Vuka Karadžića i njegovih savremenika: prota Mateje Nenadovića, J. St. Popovića i dr. srpskih pisaca njihova vremena. Njega ima i u pokojeg Vukova sledbenika. A čuvao se u narodnim govorima i na srpskoj strani. To izričito kaže St. Novaković u svojoj Gramatici (str. 131) i potvrđuje primerom: Tko ima ne kazuje, tko dobije ne pozna, tko pozna neće da ima. On se sreće kod Srba i u XX veku u pojedinim zvaničnim aktima, u zakonodavstvu, npr., i drugde.
tisuća -
- Povelja Kulina Bana...
Benjamin Disraeli: "Nikad se ne izvinjavaj za pokazivanje osećaja, moj prijatelju. Seti se da kad to radiš, izvinjavaš se za istinu.”
- Zavisi kakva su i šta se njima čini. Naravno da niko nije odgovoran za ono što oseća, ali je odgovoran za svoj odnos prema osećanjima. Ako su humana i plemenita nema se zašto izvinjavati. Njima se neće niko povrediti.
Ali, kada su u pitanju niski nagoni i strasti, kao npr. bes, zavist, pakost, ljubomora, pohlepa itd., treba zastati i razmisliti. Izdignuti se iznad toga. Takva osećanja se kontrolišu i kultivišu razumom. U protivnom nanesu štetu i onome ko ih ima i onome na koga su usmerena.
-----------
Mario Žuvela: "Život se na kraju svede na to da samo potražimo i nadjemo nekoga s kime ćemo moći...