Муж моје пријатељице је имао мождани удар. Дуго је био на интензивној, прије 10 дана изашао на ,,регуларно" лијечење, а прије неколико дана премјештен у рехабилитациони центар.
Данас сам се први пут од 2013. године одлучила на корак који ми много, али баш много утиче на квалитет живота. Скупила сам храброст да то урадим. Коначно сам се ријешила једног од два техничка помагала, назовимо то тако.
Николин опоравак не иде брзином којом би он хтио и он се због тога нервира. Нина сама са двоје мале дјеце води рачуна о њиховом заједничком послу, а он цитирам ,,лежи у болници и једва мрда рукама".
Мој корак је мени дефинитивно донио бенефите који су мени огромни, а од њих нико други нема користи.
Никола полако овладава вјештинама ходања, може да, уз техничко помагало друге врсте пређе 10 метара.
Јуче то није могао. Није могао ни да устане. А није задовољан.
Ја сам ријешила проблем у глави, за чије ми је рјешавање требало више од 5 година.
Брзина није важна. Напријед је напријед. И шта је ту велика, а шта мала побједа? Његових видљивих десет метара или моје невидљиво некориштење таблета за стабилизацију функције уринарног тракта? И зашто Никола жури и зашто ја нисам журила? Можда Никола жури зато што од његовог бољитка зависи и бољитак других људи, а ја нисам журила јер од мог бољитка није зависио ничији бољитак осим мог?
Данас сам се први пут од 2013. године одлучила на корак који ми много, али баш много утиче на квалитет живота. Скупила сам храброст да то урадим. Коначно сам се ријешила једног од два техничка помагала, назовимо то тако.
Николин опоравак не иде брзином којом би он хтио и он се због тога нервира. Нина сама са двоје мале дјеце води рачуна о њиховом заједничком послу, а он цитирам ,,лежи у болници и једва мрда рукама".
Мој корак је мени дефинитивно донио бенефите који су мени огромни, а од њих нико други нема користи.
Никола полако овладава вјештинама ходања, може да, уз техничко помагало друге врсте пређе 10 метара.
Јуче то није могао. Није могао ни да устане. А није задовољан.
Ја сам ријешила проблем у глави, за чије ми је рјешавање требало више од 5 година.
Брзина није важна. Напријед је напријед. И шта је ту велика, а шта мала побједа? Његових видљивих десет метара или моје невидљиво некориштење таблета за стабилизацију функције уринарног тракта? И зашто Никола жури и зашто ја нисам журила? Можда Никола жури зато што од његовог бољитка зависи и бољитак других људи, а ја нисам журила јер од мог бољитка није зависио ничији бољитак осим мог?
