Погледао је шертеским погледом, несташног дечака. Смишљао је нови марифетлук.
- Лепо је време, прошапута јој тик потред ува.
- Где скитамо данас?, упита она не часећи ни часа.
- Ја бих данас негде поред воде. Треба ми опуштање уз шум таласа.
- Мммм, одлична идеја. Уморна сам од гужве и непрестане јурњаве. Устај, идемо одмах!
- Да сам рекао да идемо на Марс ти би и тада одмах скочила...
- Наравно. Са тобом и с оне стране дуге...
Утрчала је у собу, пресвукла се брзином светлости, покупила немирне локне у реп и ставила мало ружа на усне. Погледала се у огледалу и задовољно насмешила.
- Изгледаш тако секси. Нећу моћи да те одбраним од насртљивих погледа, говорио је гледајући нетремице у њену заводљиву фигуру.
- Како да не. Сви ће...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ako imaš kome
lako je napisati pjesmu neku
lagano otvoriš česmu
i pustiš stihova rijeku.
Pa onda koritom svojim
riječi munjevito teku.
dok slušaš sićušnih slova
lomljavu,vrisku, dreku.
Od riječi možeš da načiniš
šta ti je volja
po sto puta maštom ih pišeš i brišeš
il' zgužvaš pa od njih napraviš golemu loptu
stihom zaživiš , maštaš i dišeš.
Ako imaš kome
lako je napisati pjesmu neku
uzdah ispustiš dok pero duše
neumorno piše
jer pjesma je trenutak
i mnogo, mnogo više.
Obožavam da vozim Beogradom u predvečerje.
Saobraćajna gužva na tren utihne.
Oni koji se vraćaju sa posla već su u svojim stanovima
a oni koji idu u provod tek su počeli da se spremaju.
Društvo mi prave zakasneli taksisti koji jedva čekaju da parkiraju
i umorni vozači GSB-a koji dremljivo broje stanice do zavrsetka smene.
Svetla na prozorima se pale i iza njih počinje život.
Radosti,tuge,razočarenja,strasti,mržnje...svaka sudbina za sebe.
Tako blizu a opet tako daleko.
Uvek sam se pitao sta žele svi ti ljudi.
O čemu sanjaju? Čemu se nadaju i koga vole?
Možda bas u soliteru preko puta ljubav njihovog života provodi jos jedno dosadno veče gledajući turske serije a oni to ni ne slute odlazeći da uplate tiket u obliznju kladionicu.
Nadam se...
Gledaš me odozgo
stišćeš konopac među prstima
smeješ se,
poslednji krik u grlu,
a ti samo gledaš odozgo.
Posalji mi Boze najzgodniju zenu..
Zar ne vidis koliko sam sam?
Hocu da me neko voli!
Tako mi treba. Zasto me kaznjavas?
Plakao sam duboko u sebi znajuci da me cuje.
Nadah se uslisenju molitve.
I zaista, Bog je mislostiv..
Nedugo zatim... pojavi se prelepa devojka
i prosaputa nesto mojoj dusi
na nekom jeziku kojeg prvi put cujem
a opet sve sam razumeo.
Hvala ti Boze sto me slusas
i kad ne zelim da budem sam
i kad sam sam.
Jer si ti u oba slucaja uz mene.
Da mi pokazes kako izgleda
uslisenje mojih molitvi
i koliko sam zrno peska
koje nikad nije samo..
udavljeno u moru tvoje ljubavi.
Ово је универзална дефиниција стваралаштва и рада:
Стваралаштво је стварање квалитативне стране субјекта.
Рад је стварање квалитативне стране објекта.
У пракси свако стваралаштво подразумева и неки рад,
и обратно сваки рад подразумева и неко стваралаштво.
То се најбоље види у економији:
- стваралаштво(у економији) представља стварање квалитативне стране економског субјекта,
а то је стварање: имена, жига, патента, пројекта, дизајна, софтвера..итд.
- рад(у економији) представља стварање квалитативне стране економског објекта,
а то је стварање: робе и услуга.
Могуће је да ће рада бити све мање, а стваралаштва све више..
Исти принцип може да постоји у политици:
Стваралаштво(у политици) је стварање квалитативне стране политичког...
Aldous Huxley: "Ako većina nas ne zna sebe, to je zato što je samospoznaja bolna i što više volimo zadovoljstvo iluzije."
-Nema konačne samospoznaje. Razlog tome je što je naš duhovni potencijal bezgraničan. Zato kroz različite životne okolnosti otkrivamo drugačije aspekte svoje ličnosti. Većina ljudi ima lepo mišljenje o sebi. Medjutim, njihov stvarni karakter se najbolje ispolji u teškim situacijama i iskušenjima.
Ko u takvim momentima nadvlada sebične interese i ostane dosledan najvišim principima pokaže visoki stepen samosvesti, snagu i rešenost da napreduje u duhovnom rastu i razvoju. Takvom čoveku je lako biti iskren, jer nema šta da krije.
Ali, ako popusti pred iskušenjem i postupi nepošteno, a i dalje želi zadržati lepo...
Znaš ono
kad sam fol bila ljuta
dok si iz džepa svog kaputa
do ljubavi na pola puta
milion malih vragova vadio
na račun moj milion šala radio
mojom se tobožnjom ljutnjom sladio
a onda se opet spretno vadio.
Znaš ono
kad sam ti rekla da je dosta toga
da ne prestaneš u sebi molila Boga
znaš da mi sad sve to fali
jer ozbiljno si me shvatio.
Znaš ono
a znaš ako si ikad od ljubavi patio.
(narsvno sadržaj trećeg dela se naslućuje)
... u tom periodu sam bila sama. Raskid se desio u februaru. Nije mi nesto nedostajao muskarac. Uzbuđenja sam uspevala da zataskam svojim prstićima i eventualno uz malu pomoć ručke od četke za kosu...
Toga jutra me je probudilo zvono na vratima. To staro drndavo zvono probudilo bi i mrtvog čoveka.
Zvoni već dva puta a maoja mama ne otvara. Znaci nije tu. Ne bi dozvolila da neko probudi njenu umornu mezimicu.
Sigurno je poštar. Rećiću mu da nemam ključ i da dođe sutra ili nek ostavi ispod otirača.
Zvirnula sam kroz spijunku. Joooj to je Marko. I bre klinac je stvarno dosao na kafu. Uff.
-Cao Marko.
-Probudio sam te. Izvini.
Razmišljam kako sam rasčupana od spavanka i poguzvana i nije tesko...
Čujem se sa mamom. Ona i dalje živi u malom gradiću odakle sam ja davno otišla. Kaze mi da je dolazio Marko iz Australije. Došao sa ženom i dva deteta, dečak i devojcica. Kaze mama malecni jedno drugom do uveta. Kaze mama onako su čokoladni, a i žena mu je tamnoputa.
Kaze mi mama ostavio ti Marko neki poklon. Lepa kutija baš. Hoćeš da otvorim da vidiš šta je?
-Ne. Nemoj otvarati hoću da se iznenadim kad dođem da otvorim.
Marko je bio beba kad sam ja polazila u drugi razred osnovne. Živeli su na sprstu preko puta. Možda godinu dve pa su kupili stan sprat ispod nas. Moja mama i Markova mama su pile kafu zajedno. Spremale zimnicu zajedno. Razmenjivali recepte... Bile su dobre i bliske komsinice. Nisu nešto bile bliske ali su se družile...
Cvjetovi crveni
poljem duše iznikli,
uzmirisali,
dušu omamili,
opili,
suzom radosnicom
zaliveni,
toplim uzdahom ogrijani.
Nježnim korakom
međ' njih
zalazim
da ih ne pogazim,
ljepotu da ne uništim.
Cvjetovi crveni
poljem duše procvali.
Posle dva dan Marko je opet bio u dvorištu kada sam polazila na posao. Nisam žurila.
-Hajde da te povezem.
-Imama vrmena. Hvala ti Marko. Neću da te cimam.
-Ne cimaš me uopšte. I onako ću da se provozam.
- Ok. Hvala ti. Samo da vežem kosu. Prošli put mi se razletela kosa na sve strane.
Sedam. Nekako po automatizmu, kao da sam se vozila stotinu puta, stavljam ruke oko vozačevog struka. Naslanjam se na leđa vozača. Osećam njegov miris. I ovog puta osećam butinama vibracije koje proizvodi motor. Te vibracije nisam primetila prošli put.
Brzo smo stigli. Pokazao mi je prstom ka auspuhu.
-Vruć je.
-Pazim. Hvala ti puno Marko. Svrati sutra pre podne da pijemo kafu.
-Hoću. Vidimo se.
18.05. 1993 ubijena je jedna Ljubav ......
navršava se 30 godina od ubistva Boška i Admire
Tog dana Boško i Admira, koji su bili u dugoj vezi, pokušali su pobjeći iz ratnog ludila. No baš na Vrbanja mostu zaustavio ih je snajper. Prvo Boška, a onda i Admiru. Umrli su zagrljeni.
Amir Šulović, Boškov prijatelj iz mladosti, u jednom intervjuu je rekao da je njihov plan bio domoći se Grbavice, a tamo se moglo samo preko Vrbanja mosta.
Bilo je teško, ali imali smo prijatelje, doduše nijednog dovoljno moćnog da garantira da će se iz grada moći izaći. Boškov i Admirin prelazak na Grbavicu bio je dogovoren i s jednom i s drugom stranom. Znam čak i imena tih ljudi, rekao je Šulović.
Tko je ubio Boška i Admiru ni danas se ne zna, a...
Da li bi hteo da sa mnom pobegneš?
Da nas ne stignu preteće senke života,
mislima da poletimo sa pahuljama,
a onda padamo sa kapima kiše.
Niz dugu se spuštamo kao sa tobogana
a onda utonemo u zlatno klasje žita
Urežemo u koru drveta dva imena
U sećanje uspomenu koje se ne briše.
Da li bi sa mnom uradio nešto blesavo?
Napravio veliki dvorac od peska
I stepenice do guste krošnje drveća
Da li bi hteo da uhvatiš Sunce u čašu.
da njegove boje mračne senke oteraju,
ukrao bele oblake da jastuci budu
Zvezde poskidao i u moje oči smestio
Plavetnilom neba pokrio postelju našu.
Da li bi?
Imam kiše za tvoje ispružene ruke,
Ruke za tvoje vrele obraze,
Za tvoje žedne usne, nemirna usta.
Imam oči koje plaču za tvojim,
Topao zagrljaj za tvoje telo,
Za tvoje olujno nebo, žarko sunce.
Imam bol bez tuge,
Tuge bez žaljenja,
Toliko radosti bez razloga,
Tebe, s razlogom.
Charles Bukowski: "Tuga je prouzrokovana inteligencijom, što više stvari shvataš–više bi voleo da ih nikada nisi shvatio!"
- Uzrok tuge su tužne stvari koje se dešavaju u svetu u kojem živimo, a ne inteligencija. Iteligencija samo reaguje na njih. Nije prijatno shvatiti neke stvari, ali je korisno.
Pruža mogućnost da se učini nešto u vezi njih, da se promene i tako smanji tuga. Medjutim, problem je što se inteligencija i zdrav razum predstavljaju kao prepreke napretka i što se ljudi podstiču da ne misle.
-----------
John Ortberg: "Ono što stalno ulazi u vaš um i okupira ga, eventualno ga oblikuje i to se na kraju ispolji u onome što radite i ko postajete."
- To i jeste razlog što se od davnina ističe značaj kontrole nad sobom...
Не замери, опрости,
што сам ти непозвана
свратила у сан и ово вече.
Тихо ћу, на прстима
прићи твом јастуку,
твом лицу ближе,
сасвим на кратко.
Можда ћу ти шапнути
да ми је жао што се нисам
другачије насмејала ономад
и што ти погледом
образе нисам миловала,
јер нисам смела и нисам хтела
да кварим твоје снове на јави.
Сигурно ћу ти шапатом
спустити пољубац лагано,
тек да врат заголица
и краичак усана, мужевних,
дотаћи мислима нежним.
Ти се промешкољи слободно
и окрени на другу страну јастука...
Ону на којој сам ја
у сновима будним.
Угреј је уместо мене,
да у сну осетим твоју топлину,
мени подарену.
Ја ћу искористити
овај тренутак вечности,
да уз тебе сањам снове недосањане,
пре него што у зору побегнем
и нови дан...
Hitra noga
korak lak
smiješi mi se
sunčev trak.
Žurim, hrlim
cijeli svijet bih
da zagrlim
al mi malo ruke dvije.
Eh, što nisam oktopod
ali neki miroljubiv soj
pa da imam veći ruku broj.
Il' što nisam morski rak
pa da nogu imam više
na sve strane
da ja stignem
s ove noge dvije
čini mi se malo mi je.
S ove noge dvije
s ove ruke dvije
s ova oka dva
čini mi se da ću
željna svijeta ostat ja.
Potresno pismo direktorice: 'Ne govorite da je bio super đak. Pričajte o curici koja je, dok je pucao, trčala da spasi brata'
U BEOGRADSKOJ školi Vladislav Ribnikar prošlog je sedmice 13-godišnji Kosta Kecmanović počinio masakr u kojemu je ubio osam učenika i domar škole. Danas se na ovu tragediju pismom osvrnula profesorica srpskog jezika i direktorica Pete beogradske gimnazije Verica Rakonjac Pavlović.
Pismo prenosimo u cijelosti:
"Ljubav sestre prema bratu!"
"Kažu da je dječak - ubica iz dobre porodice i da je bio odličan đak... Niti je on iz dobre porodice niti je odličan đak, iako je imao sve petice... Dobra porodica je jedino ona u kojoj ima ljubavi između članova porodice i prema drugim ljudima, a sve ostale porodice su...
Robert Fulghum: "Ne veruj svemu što misliš."
- Dobra opomena, jer nije uvek sve onako kako nam se čini i kako mislimo. Mišljenje može biti reflektivno, ali i površno s mnoštvom zabluda.
Um se u kontemplativnom stanju otvara. Postaje fleksibilan i neutralan. Zato možemo posmatrati disfunkcionalne misli koje proizilaze iz niskih, sebičnih nagona, raskrinkati izgovore kojima ih pravdamo i razumeti greške.
Kada mislimo disfunkcionalno nemamo tu opciju pošto se um zatvara i gubi fleksibilnost. Ne razmatraju se drugačije perspektive, ne obraća pažnja na dokaze i činjenice, već se ograniči onim što se misli.
------
Ljudi se neće osvestiti meditacijom u kojoj ne misle nego razumevanjem svoga uma i načina na koji funkcioniše. Meditacija...
"Још једна баксузна среда", помислио сам.
Тог јутра ми ништа није полазило за руком. Ладно сам изигнорисао аларм, кафа ми је покипела а у бојлеру није било топле воде. Тачније било је, само је више личила на арктичку, него ону која је требала да ме доведе на радну темпаратуру. Покушавао сам да се присетим чиме треба да попуним кућне залихе, и коме сам све обећао партију трачева. Није ишло. Ауто ми је сигнализирао да је време за сервис а на мом месту за паркирање шепурио се џип, који свакако није био мој. Након спознанија да кафић у ком пијем кафу не ради, наврле су ми на ум свакојаке мисли, на памет су ми падали рај и батина а лечка сам се присетио и Мајкла Мајерса.
"Ништа ме не сме изненадити." проговорио је комуниста у мени.
Сместио...
U mojoj bašti
sa jutrom ranim
desilo se čudno nešto;
oko struka tanka
stegla učkur
jedna šljiva ranka.
Čakšire joj bijele
sad poglede mame:
"Vidje li joj stasa!",
zadivljen je orah
crnpurasti dasa.
"Previše je tanka
i kroj nije po modi",
zaori se kruška
napeta k'o puška.
Od te puste graje
probudi se mrav
pa iz džepa čakšira
još sav snen i bijel
skidajući s očiju
svježi bijeli kreč
zjevajući prozbori:
"Je l' to jutro već?"
"Sin mi je dobio dijabetes, a ćerka anoreksiju zbog vršnjačkog nasilja": Potresna ispovest Ivane, profesorke i samohrane majke iz Beograda
Rakić, koja je profesorka muzičkog vaspitanja u dve škole u Beogradu, smatra da je sistem "uveliko zakazao", te naglašava da se prosvetari često ne mogu posvetiti deci zbog velikog broja sati i administracije.
"Trebalo bi da se naprave obuke od strane nastavnika i psihologa kako prepoznati dete koje ima problem. Timovi za vršnjačko nasilje, nažalost, postoje samo na papiru i tek treba da zažive. Ne treba kriviti toliko ni vlast, za pohvalu je bilo kakav pomak s mrtve tačke. Važno je da roditelji razgovaraju sa decom, jer oni ne mogu očekivati da nastavnici rešavaju sve njihove probleme"...
Ponekad
k'o oštrica
misao jaka
presiječe me
k'o pitanje
nespremna đaka
šta ću
ako me uhvate
sumorna jutra
nespremnu
na tebe naviklu
šta ću
ovako nejaka
ako ostanem
bez tebe
ako ostanem
bez zraka.
I misao tad
u suza rijeku
pretvorim
al' u grlu stvori se neka
prokleta brana
što ne da rijeci
da poteče
tek ostavi je
u duši da buja
a ja plivač loš
šta ću
ako nabuja još.
Znaš li koliko boli Beograd u suton?
U suton, između mostova kada si sam. Znaš li kako gori Beograd u zoru?
U zoru, na ulicama kada si sam.
Znaš li kako odjekuje tišina Beogradom?
Beogradom u blokovima kada si sam.
Znaš li kako ljubav umire na periferiji?
Na periferiji Beograda, kada si sam.
Znaš li koliko dugo ume da...
Priča između realnosti i budućnosti.
Ja naravno ne očekujem da imate isti muzički ukus kao i ja, možda tek u malom procentu. Čak i moji bližnji ga nemaju. Ukus se stvara vremenom i određenim iskustvom. Poslati nekome neku pesmu je samo delić koji ne mora ništa da znači, tek jednu stepenicu za koju nije jasno gde vodi. Kao jedna stranica knjige za koju možeš reći - nije loše ali ko zna šta će biti dalje. Ili kao jedan kompliment dat drugome u cilju zavođenja ali je on ipak nedovoljan u ostvarivanju cilja.
Veliki broj ljudi ne zna šta je to dobar Di Džej, misleći da je to onaj koji samo pušta muziku, smatrajući da bi i oni to jednako mogli. Kad im se pruži takva šansa uvide da nešto škripi. Zašto škripi?
Ako zanemarimo okruženje i...
Izrasli su u pukotinama betona
lepi cvetovi,
različitih oblika i boja,
a opet mirisni, jednako,
i on i ona,
ukrasili svet nekog čudnog kroja.
Nezaštićeni, na vetrometini,
tek stasali dovoljno da izvire,
da se prikažu surovoj istini,
da im ona udeli prve šamare.
Nesvesni da blede duše hodaju,
da moraju od njih da se paze,
svojom bojom da se ne odaju,
da ih tako ranjive ne pregaze.
Otvorite oči ljudi,
pogledajte ih!
Videćete njihove lepe, male glave.
Pažljivo koračajte, pripazite ih,
Neka njihove boje,
dušu vam preplave.
Udahnite miris
da vam pluća osveži
Pažljivo, da ih tanane ne lomite!
Pomazi, uživaj, ne reži, ne steži!
Oni samo žele, da ih vi volite.
Izrasli tako slučajno a tako ponosno,
u betonskim hladnim pukotinama,
naš...
" U današnjoj kulturi rečnik za kafu je neverovatno sofisticiran. Da li želite kapućino, espreso, mršavi latte ili možda ledeni karamel makijato?
Stari Grci su bili jednako sofisticirani u načinu na koji su govorili o ljubavi, prepoznajući šest različitih varijanti. Bili bi šokirani našom grubošću što koristimo jednu jedinu reč i šapućemo 'Volim te' dok jedemo uz sveće ili opušteno potpišemo imejl 'puno ljubavi'.
Dakle, kojih šest ljubavi su bile poznate Grcima? I kako nas mogu inspirisati da prevaziđemo trenutnu zavisnost od romantične ljubavi, kojoj se 94 odsto mladih ljudi nada — ali često ne uspeva — da pronađe jedinstvenu srodnu dušu koja može da zadovolji sve njihove emocionalne potrebe?
1. Eros, ili seksualna strast
Prva...
John Lennon: "Moramo najpre naučiti da volimo sebe, u svoj našoj veličini kao i nesavršenosti. Ako ne možemo da volimo sebe, ne možemo se u potpunosti otvoriti i biti sposobni da volimo druge."
- Zdrava ljubav prema sebi je osnova iz koje proističe i ljubav prema drugima. Ko ne poštuje i ne voli sebe nije dopreo do unutrašnje lepote, slobode i radosti. Zato ih ne može darivati ni drugima. Ono što daje je neurotična zavisnost koja nije mnogo bolja od uskogrude sebičnosti narcisoidne osobe.
---------
Ralph Waldo Emerson: "Svrha života nije samo biti srećan. Treba biti produktivan, biti častan, biti saosećajan, napraviti neku korisnu promenu time što ste živeli."
- Biti produktivan, častan, saosećajan i napraviti korisnu promenu je...
Ti i ja u ljubavi smo vječno
od sreće blistaju naše oči
ljubimo se pod zvjezdanim nebom
skriveni u ljetnoj u noći.
Ti i ja zajedno koračamo
po zelenim proplancima
prati nas cvrkut ptica
i ples cvijeća što vjetrovi blago njišu
dok naša bića kao jedno dišu.
Ti i ja kao stihovi u ljubavnoj pjesmi
zauvijek vezani snovima
vječno jedno drugom u mislima
tečemo jedno drugom venama.
Ti i ja kao sunce i dan
u svakom novom jutru se rađamo
i iznova se zaljubljujemo.