Osjećam tvoj zagonetni pogled
što ga zrake sunca bacaju
na proplanke zbilje moje
da uberem ga
kao najdraži cvijet za se.
Izvlačim ti osmijeh
vragolijama riječi nestašnih
pa naslućujem kako krivuda
rubovima tvojih usana.
Osjećam da sličimo jedno drugom
kao ptičice što borave
u gnijezdu tišinom obgrljeni
Čuvam svoj topli uzdah
da mi srce ne ozebe
dok čekam da dođem u tvoju želju.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
U grudima stameno steže
dupli čvor od jauka,
za deo mene
koji me polako napušta,
kao gusta, bela magla, nestaje
iznad krošnje starih borova,
iza mojih očiju, mojih nogu
i moje ruke
ti si deo mojih usta
koji je očekivao zvuk mojih usana
a tvoje reči beže,
kao divlje ptice
umorne od
moje košave.
...
...mudro je ćutati
Ali odćutati mudrost
Glupo je...
... ...na odgovore
ako čekamo
čekanje će nas ubiti
...sakrij se
i neka taj Neko upita
a,- gdje si...u kolicima
kao i u skoku
lavice ranjene
sve su lijepe misli
i u draž života
pohranjene
...život nije dat samo
atletičarima
i djevojkama
sa bogatim čarima
a ni princezama
i vladarima
...život ima cijenu
kad se kroz rešetke
gleda
i iz kolica
kad ni pomisao
ustajanju,
ne da ti...
...
TEKST MARKA BRANKOVICA O PAPSTVU:
Naravno, pravoslavni autor..
EVO NJEGOV TEKST.
Pravoslavlje u papskoj zamci
Pravoslavci danas gledaju na katolicizam mnogo povoljnije nego u prošlosti. U zemljama gde je katolicizam u manjini, i gde katolici zauzimaju pomirljiv stav da bi zadobili uticaj, primec'uje se sve vec'a ravnodušnost u pogledu nauka koje rastavljaju pravoslavne crkve od papske hijerarhije.
Pravoslavni branioci papstva
Sve više preovla?uje mišljenje da nema razlike o važnim pitanjima ili da one nisu tako velike kao što se smatralo, i da samo malo popuštanja od strane pravoslavaca može dovesti do boljih odnosa sa Rimom. Bilo je vreme kada su pravoslavci visoko cenili slobodu savesti, koja je bila skupo plac'ena. Uc(ili su...
Dobila sam nekoliko pp sa sličnim sadržajem. Tipa"zašto si ovde, zašto kuckaš samo na nekoliko pod foruma i tako"
Pošto sam prestala, davnih dana, da se dopisujem preko pp kucnu ću ovde nekoliko rečenica.
Na forume sam zalutala pre nekih 16-17 godina. Bio je to period kada su forumi, kao oblik komunikacije, bili jaka priča. Ja sam tada lutala i tražila. Bilo je tu iskrenih priča i saveta i podeljenih iskustava.
Mnogo mi je značilo tada, kao mladoj i "naivnoj", da pročitam šta drugi doživljavaju i kako se suočavaju sa ljubavnim zgodama i nezgodama.
Sada su forumi zastarela tehnologija i u principu malo ljudi je tu zalutalo neki su stariji pa kuckaju po navici, neki su malo skrenuli pa..., neki su klinci pa probaju neku foricu da...
Znaš li? kada smo se rastali
Mi tada nismo ni znali.
da nikad zaista otići nećemo
iako se više i ne srećemo.
Ostavio si vetar da me ponese
Iz moje kose tvoj miris donese
Dovoljan je tren, da osetim,
da se u zaboravu podsetim..
Ne pitam se kako je dospeo tu.
I ne, ne, to nije bilo u snu...
U nekom prošlom životu,
ti si mi u dušu uneo lepotu.
naučio me kako se voli
I kako ljubav ume da zaboli.
Moja te koža na sebi oseti
Iako um ne može da se seti.
Kad je to bilo, kako se desilo...?
Ali zna da ti bio si tu,
zaista, na javi, ne u snu.
U moju kožu svoje vene si utkao
I moj mir zauvek ukrao.
Šapatom dao zakletvu večnosti,
Dug zagrljaj, obećanje vernosti.
Kratkim poljupcem na ramenu,
Ostavio mač u kamenu.
Da se uzalud bore da ga izvuku...
Дошла си ношена ветром
Као осушена трава
Коју безобразник баца
Около без правца и циља
Час у вртлогу летиш високо
Час милујеш прашину пута
Онда се лелујаш лагано
Па стремиш ка хоризонту
Даш се видети
Па одједном нестанеш
И док те очи траже
Појавиш се изненада
Имаш и звук
Фијучеш, завијаш
Уплашиш малу птицу
Па онда веселом песмом
Милујеш ухо пролазника
А онда мук
Ветар је стао
Са њим си нестала
Остао сам само ја
И чудан осећај
Да ли си била
Или ипак ниси
Kurt Vonnegut: "Verujem da su čitanje i pisanje najhranljiviji oblici meditacije koje je iko do sada pronašao. Čitajući spise najzanimljivijih umova u istoriji, meditiramo svojim i njihovim umom. To je za mene čudo."
J.Z.: "Citanje tudjih umova moze biti inspiracija ali moze biti i podsvjesno ispiranje mozga, tj. ljudi nesvjesno upijaju tudje misli. Ali negdje i od necega moramo krenuti da otvorimo um. Pitam se koga su citali veliki umovi ili su sami sticali misli. Ako jesu sami sticali ili stvarali svoje misli, moze i danasnji covjek bez citanja velikih umova, zar ne?"
- Razmena mišljenja i razmatranje neke pojave iz različitih aspekata je uvek korisno. Naročito kada su u pitanju potpuno drugačija gledišta. Time se proširuje...
Duletov risiver Sanyo je istinski komad lepote. Doneo ga je u radionicu kada se vratio sa montaže nekog plakara. Stara dobra sprava je stajala ispred vrata stana klijenta, spremljena za kontejner. (Glupan koji je nameran da tako nešto tretira kao đubre i ne treba da ga ima.)
Lepi veteran me svaki put kada se sretnemo pogleda i kaže mi: "Nosi me odavde. Neću da moj lepi furnirani poklopac i moju skalu sa plavim svetlom prekriva prašina. Neću da kroz mene teku talasi radija Nostalgija."
Dragi moji, lepotan je u pravu, taj radio Nostalgija je zaista užasan. Uveren sam da je smešten u nekoliko kvadrata nekog mraka, da tamo nema živog čoveka. Par hiljada pesama se vrti nasumično danima i godinama. Svakodvevno govorim Duletu da je to što mi...
Gola Istina i u njeno ruho Laž odevena, kroz oči umetnika, filozofa i pesnika
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Znate li strodavnu priču o dve drugarice - goloj Istini i odevenoj Laži?
Znam da znate, učili ste, brate, ali vreme je da vam obnovim sećanje, zato što niste pravilno shvatili ni poruke, a još manje i tanje, pouke te prelepe životne priče. Nešto slično, a i nalično, onoj predivnoj pričici koju vam onomad prepričah, oslanjajući se na veliko delo drevnog Grčkog filozofa Prodika »Herakle na raspuću« (namerno upotrebljavam taj moj prevod, jer kasniji prevodi a la »raskršće« je nastao pod uticajem hrišćanstva i nema veze sa originalom) kako bih vam...
Kupio sam auto
Najbolji
Izišavši iz maxija na putu za trijening, dvije djevojčice mi se obratiše sa mini-tezge iako sam imao slušalice...
Da li biste kupili nešto?
U ponudi raznih igračkica iz kinder jajeta i asortimana, zapazih auto...
Pošto je auto?
80din
Evo za 100... djevojčica reče "ali nemam kusur da dam"... nema veze
Auto vrijedi mnogo više
Ja odoh
Vozim se ka svojim snovima
Ovde ću objavljivati neke moje stare, uglavnom nezavršene, "sirove" tekstove. Većinom se odnose na mitologiju, alternativnu istoriju i srodne teme. Ništa ozbiljno ali možda nekome budu zanimjivi. Odavno nisam u mogućnosti da nastavim sa čitanjem i pisanjem pa neka ova tema posluži kao podsetnik i arhiva. Da ponovim, tekstovi su "rani nacrt" te očigledno nisu nekog kvaliteta.
Borovi i Ljudi Zmije
Arijadnine niti kojima se pokušavam izvući iz mitološko-etimološkog lavirinta u koji sam, upuštajući se u pisanje ovog teksta, sopstvenom krivicom upao, tanke su i nepoverljive. Stoga je ceo ovaj tekst jedno veliko razmatranje - i ništa više, o vezama tih neobičnih, strahovitih stvorenja daleke, najdublje starine, tih ljudi zmija kojima...
Napisala je blog kojim je pogodila pravo u centar, a mi vam ga prenosimo u celosti:
Zapanjila sam se. Jedna od tri najbolje hrvatske teve voditeljice već mjesecima ne silazi sa naslovnica ženskih časopisa jer je najzad postala \”normalna\”. Presretno izjavljuje kako nakon tko zna koliko godina može na sebe navući suknjicu koju je nosila u osmogodišnjoj školi.
Žena u četrdeset i drugoj čuva suknjicu koju je nosila u osmogodišnjoj školi? Još je bizarnije što je sletjela na sve naslovnice tek kad je postala kostur. Zašto visokoobrazovana, pametna, lijepa žena sebe svodi na vješalicu za dizajnerske haljine koje su kreirali ****** opsjednuti guzičicama dječačića u četvrtom osnovne?
Moderne žene svih godina nasjedaju manipulaciji...
Sabiram se, deo po deo
kroz drveće koje se ljulja,
kroz daha oblaka, ukrašenih isparenom vodom,
kroz šapat sunca koje ljubi permanentne suze
i emferne iluzije,
kroz šuštanje žbunja
koji su skoro jednako eterični
kao krici talasa
tako penaste
kao ismejane utopije,
tražeći smisao u nekom drugom času,
kao lutajući hodočasnik.
Tišina je uhvaćena u zamci
koja rimuje sekvence
mogući izlaz iz tog vrtloga tuge.
Na njenom Facebook Profili Hercegovka Godine Daniela Škegro objavila je tekst koji sam kopirala i djelim sa vama !
🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸
Kakvo je vrijeme došlo, izgleda da će ljudi kad vide čovjeka početi da se krste, pa i oni koji se ne krste.
Društvene mreže odavno začuđujuće djeluju na narod.
Prati se slijepo taj trend, što nije objavljeno, kao da se nije niti desilo.
Ima to smisao u dosta stvari, ali također prednjači u besmislu.
Došli smo očito do one "crne faze" ispod koje nema dalje ka dnu.
Brutalno premlatiti suprugu i potom joj pucati u glavu iz vatrenog oružja i sve to uz "izravan prijenos" putem društvenih mreža, doslovce nema nikakav opis, osim Bože obrani i sačuvaj.
Zgroženi smo po tko zna koji put nad teškim nasiljem nad...
Спаваш ли ноћас сном праведника?
Или си будна као што сам ја?
Док ми испред ока игра твоја слика,
А напољу ноћ је тамна, најтамнија.
Знам да по некад, кад ситан је сат
Док напољу тамне играју се сене
Са сопственим срцем водиш чежњив рат
Не волиш што тада сећа те на мене.
Далеко си душо, далек сам и ја
Нашој причи беше суђен тужан крај
Ал у моме оку ситна искра сја
А знам да и твоје има исти сјај.
Нисмо криви били, све смо своје дали
Желели смо жељу узвишену, јаку
Љубавници бисмо, тако су нас звали
Ал' среће немасмо, кол'ко ни за шаку.
Анђели нас наши лако напустише
Док зли људи пропаст нашу су желели
Трагове од страсти брисале су кише
И тако смо једном, просто, избледели.
Остаде нам само, кад су ноћи кратке
Сећати се буре у срцима...
Vezali su me
Batrgao sam se u sobi za ispitivanje
Uzalud su dovikivali da to nije soba za ispitivanje
Špric se približava i štrca prvi mlaz u vazduh
Bojim se kao nikad i vrištim da me puste
Ne čujem da neko tiho govori "ali ovo će te osloboditi..."
Zabada se igla u moju podlakticu
Do kraja ubrizgava serum
Padam na pod
Urlam i valjam se po podu
Ne volim...ne volim nikoga
Boga ne volim
Samo ga se bojim
Bojim se svega
Živeo bih samo po svome
Ne volim vas
Gadite mi se
Nisam ni ovo ni ono...
Želim tamo
Želim sve ono
Plačem ali je kasno... serum je delovao
Sve sam priznao, grcam u suzama...
Neko prilazi i miluje me po glavi tiho "dobro je!..... oživećeš!"
Noćas zbog tebe ne prilazi mi san
ne sklapam oči ružičaste misli jezde,
moleći Boga da isplovi dan
slutnje u srcu se gnijezde.
Kolebaš se, k'o proljećno vrijeme
raspoloženje tvoje para mi srce.
Znaš li kako je neizvjesnosti nosit' breme
dok iz tmine izranja zlaćano sunce.
I čekam k'o slijepac - da pređe ulicu
da preda me prospeš riječi,
slutim da zamrije osmijeh ti na licu
k'o da želiš nekud što prije pobjeći.
Možda se već kaješ što nadu pokloni
srcu mome što otužno krikne,
u vasioni mojoj gdje je bio narcis
slutim da čemer će da nikne.
Aristotel: "Naš izbor dobra ili zla odredjuje naš karakter, a ne naše mišljenje o dobru ili zlu."
- Beskrupulozna, bezosećajna osoba ima loš karakter, jer i pored toga što je svesna razlike izmedju dobra i zla izabere zlo ako je u njenom sebičnom interesu.
B.M.: "A kako ti u opšte znaš da je nešto dobro a nešto zlo... Evo npr : dajem ti u ruke dve jabuke kako ćeš znati koja je dobro jabuka a koja je zla jabuka.. Aj sad da te vidim.."
- Jabuke su deo prirode. U prirodi nema dobra i zla već se sve povinuje fizičkim zakonitostima. Dela ljudi su nešto sasvim drugo. Iz njih proizilazi dobro i zlo. Ljudi imaju razum koji ih osposobljava da donose odluke i prave izbor svojih aktivnosti.
Kako će se nazvati čin kada odrastao muškarac siluje...
Dragi prijatelji i poštovani čitatelji sa radošću i izuzetnim zadovoljstvom, Vas mogu obavestiti da sam započeo rad na trećem delu trilogije. "Sasvim običan dan" završava trilogiju koja počinje "Sasvim običnom pričom" i nastavlja se "Dominama". Radnja se odigrava u 24 sata. Većina starih junaka i poneki novi su tu. Protok vremena je izmenio naše junake neke na bolje neke na gore, procenićete sami. Specifičnost ove knjige što je cela pisana u formi dijaloga a u skladu sa vremenom u kome živimo.
Pozdrav i na dar Vam ide jedno od poglavlja, tek da zavirite.
P. S. Tekst je grub i ne zamerite na slovnim i gramatičkim greškama.
ESMA
"Nakon više od četvrt veka, ponovo na istom mestu. Nastavak intervijua koji je obeležio kraj jednog...
Carl Jung: "Dok ne pretvorite nesvesno u svesno, ono će upravljati vašim životom i vi ćete to zvati sudbinom."
- Nesvesno su nagoni i osećanja. Svesno su misli. Poenta je u tome da se osećanja moraju u potpunosti transformisati u misli ili u svesno da bi ih shvatili i postigli integralnost. Tek tada imamo kontrolu nad sobom. Dok se to ne učini deluje se iracionalno, nagonski i nerazumno.
S obzirom da je svest bezgranični, neuništivi život ni misli ni osecanja nisu konačna, već su uvek nova i drugačija, pa se nesvesno uvek mora transformisati u svesno. Zato i učimo dok smo ovde. Upravo je stalna interakcija izmedju svesnog i nesvesnog (pokrenuta spoljašnjim dogadjajima) ono što nam omogućava razvoj i daje sposobnost razumevanja i sebe...
Hitra i plaha
hita bez daha
oblutke bijele
miluje valom
korito tijesno
za njenu trku
mostovi nad njom
pružaju ruku
da obale vali
ne povuku.
Dlanove tople
svježina hladi
dok nasred neba
obijesno sunce
kroz vrba granje
traži put
da skvasi u njoj
svoj vreo skut.
Nošena valom
moje rijeke
u jednom trenu
misao krenu
pružena ruka
traži ruku
da vali hitri
sa sobom
i nju ne povuku.
Тренутка ја се сећам сјајна,
Кад преда мном се ти појави
Као привиђење, као тајна,
И као лепоте удах прави.
Кад туга све ми скрха наде,
А кињиле ме стрепње таште,
Твој нежни глас ми певати стаде
И лик твој сневах на дну маште.
Но, доба мину. Вихор нежни
Распршио ми и сне и јаву.
И предадох твој глас нежни
И лик небески забораву.
Полако су се вукли дани
У забити, у заточењу,
Без заноса, без суза раних,
Без надахнућа, налик мрењу.
Али стиже души буђење.
И опет ми се ти појави
Као ненадано привиђење
И као лепоте удах прави.
Куцати стаде срце вруће,
Нов живот у њему маха узе.
И опет пламти надахнуће,
И љубав сја, и теку сузе.
Oh, kako mi to nedostaje - dušu mi žeže sećanje ...
----------------------------------------------------------
Volim kada me nemirni titraj sećanja, kao blagi dašak povetarca, ponese u moje rano detinjstvo, a naročito kada mi pred očima zatitra, istina sve maglovitija, bleđa i nejasnija, slika mojih, davno na Nebesa vaznesenih, roditelja - osetim u ranjenim grudima kako me greja ta njihova pozitivna energija ...Uvek je među njima bilo vragolija, zadirkivanja i začikavanja, ali nikada iz zlih namera - na kraju bi uvek pobeđivao osmeh, ljubav, milina i svakoliko-pozitivna energija koja ih je neizmerno krasila, od drugih ljudi razlikovala i štitila od bezumlja, zala, ala i budala ... Evo i jedne kriške osmeha iz tog mog rano-detinjeg...
Predosecam nesto u vazduhu, ono kad u miran dan krene da carlija vetric ili se vrlo malo oseca neki udaljeni miris ili nedajboze smrad. E tako verovatno kao neka vrsta psa tragaca, pocinjem da okrecem glavu i da mirisem sa svake strane (a usput ako mogu i da omirisem sebe cisto provere radi). Sve u nadi da cu otkriti sta smrdi il' mirise a onda, verovatno ne mnogo nevaznije pitanje - odakle dolazi?
I tako, uzmem to metaforu pa je uronim u drustvo. E sad, ja nisam od onih koji se razume u siroke narodne mase, nego mogu samo da teoretisem o tome kako 'mali Perica zamislja da se pravi spejs-satl' ,t.j. ja kao ni izdaleka slican malom Perici i ne mogu osim subjektivno da nesto tvrdim.
Predosecam neku vrstu histerije u suptilnim...
Na današnji dan rođena je legenda..Oliver Dragojević....
Na današnji dan 1947.god...rođena je legenda Njegov glas, interpretaciju, pjesme i emociju... doživljavaju generacije ljudi iz Hrvatske i ovih prostora. Jedan od najpoznatijih pjevača i glazbenika Hrvatske i regije. Oliver je uspio ostvariti veliki broj nezaboravnih hitova, od kojih su mnogi nadišli regionalni kontekst u kojem su nastali, uspio je postati svojevrsnim ‘općim podsvjesnim dalmatinskim kodom’. Ono što je za Veliku Britaniju Elton John, za Hrvatsku je i više od toga - Oliver Dragojević....riječi moje facebook prijateljice Eve...
A ja bih samo željela reći da sam se uz njega i ispjevala..isplesala..isplakala...manje više sve moje tuge bile su praćene njegovim...
Limunadica
Moćnog naslova
Sve dok sebi nisam dozvoljavao da kažem kako jeste (u mom slučaju), šta god to bilo... bio sam vezan, i nisam bio ja.
Još jedna patetična scena, u filmu zlatno doba Elizabete, gde na kraju filma ona u interpretaciji Kejt Blanšet izgovara "I am myself"
Imate pravo na sebe dragi moji
Imate DUŽNOST na to