Zhuangzi: "Men do not mirror themselves in running water—they mirror themselves in still water. Only what is still can still the stillness of other things."
Zhuangzi: "Ljudi se ne ogledaju u tekućoj vodi - ogledaju se u mirnoj vodi. Samo ono što je mirno može umiriti mir drugih stvari."
- Izjava da ono što je mirno može umiriti mir drugih stvari zvuči besmisleno. Jer, ako je nešto mirno ne treba ga umirivati. Logičnije je reći da ono što je mirno može UTICATI na umirivanje NEMIRA drugih stvari.
Ljudi nisu stvari, već su živa bića u stalnoj fizičkoj i psihičkoj promeni. Na psihičku najviše utiču dogadjaji iz okoline. Različite senzacije i zbivanja iniciraju drugačija osećanja i misli stvarajući percepciju kojom ljudi tumače šta se dešava oko njih i u njima.
Kao što se jin i jang medjusobno održavaju i proizilaze jedno iz drugog isto se odnosi i na mirovanje i kretanje. Ideja mirovanja može postojati samo ako postoji kretanje i obrnuto. Da nema tame ne bi znali šta je svetlost.
Suprotnost je neophodna da bi postojala svesnost/razumevanje, odnosno proces razvoja koji se manifestuje kao učenje. Naravno, da taj proces nije uvek prijatan i da se čine greške i propusti, ali to je jedini način da dodje i do pomaka ili napretka.
Voda u reci se uvek kreće i cirkuliše. Tako ostaje sveža i bistra. Ako se voda ne kreće zamuti se i postaje bara. Slično je i sa umom. On je aktivna, svesna sfera kroz koju moraju cirkulisati nove misli i osećanja donoseći drugačije, progresivnije razumevanje. Medjutim, sve je u balansu. Prekomeran rad, kao i nedovoljan, je podjednako štetan, pa um, pored kretanja mora imati i momente mirovanja.
Zhuangzi: "Ljudi se ne ogledaju u tekućoj vodi - ogledaju se u mirnoj vodi. Samo ono što je mirno može umiriti mir drugih stvari."
- Izjava da ono što je mirno može umiriti mir drugih stvari zvuči besmisleno. Jer, ako je nešto mirno ne treba ga umirivati. Logičnije je reći da ono što je mirno može UTICATI na umirivanje NEMIRA drugih stvari.
Ljudi nisu stvari, već su živa bića u stalnoj fizičkoj i psihičkoj promeni. Na psihičku najviše utiču dogadjaji iz okoline. Različite senzacije i zbivanja iniciraju drugačija osećanja i misli stvarajući percepciju kojom ljudi tumače šta se dešava oko njih i u njima.
Kao što se jin i jang medjusobno održavaju i proizilaze jedno iz drugog isto se odnosi i na mirovanje i kretanje. Ideja mirovanja može postojati samo ako postoji kretanje i obrnuto. Da nema tame ne bi znali šta je svetlost.
Suprotnost je neophodna da bi postojala svesnost/razumevanje, odnosno proces razvoja koji se manifestuje kao učenje. Naravno, da taj proces nije uvek prijatan i da se čine greške i propusti, ali to je jedini način da dodje i do pomaka ili napretka.
Voda u reci se uvek kreće i cirkuliše. Tako ostaje sveža i bistra. Ako se voda ne kreće zamuti se i postaje bara. Slično je i sa umom. On je aktivna, svesna sfera kroz koju moraju cirkulisati nove misli i osećanja donoseći drugačije, progresivnije razumevanje. Medjutim, sve je u balansu. Prekomeran rad, kao i nedovoljan, je podjednako štetan, pa um, pored kretanja mora imati i momente mirovanja.