Andy Hunt: "Only dead fish go with the flow."
Darren McMahon je tu izjavu uzeo za naslov svoje knjige s dodatkom: "Radite pametnije. Sanjajte veće. Živite izvanrednim životom."
- Mrtve ribe nosi tok reke dok žive menjaju pravac i plivaju onim koji im više odgovara. Zanimljiva izjava koja iznosi suprotno mišljenje popularnom Istočnom verovanju da su dogadjaji posledica karme i da se ničem ne treba opirati, već treba prihvatati sve što se dešava.
Dok Istok propagira krajnju pasivnost većina grčkih filozofa je smatrala da krajnost nije dobra. Potrebno je uvek pronalaziti pravu meru, biti fleksibilan i držati se "zlatne sredine." Otuda i maksima na Delfima: "Ništa previše." Poznat je i mit o Dedalu i Ikaru.
Dedal je bio veoma vešt majstor i Ikarov otac. Napravio je krila za sebe i svoga sina od krpa, perja i voska da bi pobegli od kralja Minosa. Upozorio je sina da ne sme leteti suviše visoko ni suviše nisko. Ako leti previsoko sunčeva toplota će otopiti vosak, a ako leti prenisko talasi i vlaga mora će nakvasiti krila, pa će otpasti. Ikar nije poslušao oca. Zaneo se visinom, leteo previsoko i desilo se što je otac predvideo. Toplota je otopila vosak i Ikar je pao u more i utopio se.
U životu su prisutne stalne promene kojima se nadje u drugačijim situacijama. Neke su izvan našeg domena uticaja. U tom slučaju uzaludno opiranje prouzrokuje dodatnu teškoću. Unosi nepotreban nemir i otežava da se povrati mir i pronadje najbolji način da se prilagodi novonastalim okolnostima.
Ali ima i onih na koje možemo uticati. Tada se od nas zahteva svestan izbor, odgovornost i trud da se postigne najpovoljniji ishod.
Šta vi mislite? Da li uvek treba ići nizvodno ili ponekad treba ići i uzvodno? Da li se sve uvek treba pasivno prihvatati ili je potreban i aktivan stav kojim se usmerava tok promena?
Darren McMahon je tu izjavu uzeo za naslov svoje knjige s dodatkom: "Radite pametnije. Sanjajte veće. Živite izvanrednim životom."
- Mrtve ribe nosi tok reke dok žive menjaju pravac i plivaju onim koji im više odgovara. Zanimljiva izjava koja iznosi suprotno mišljenje popularnom Istočnom verovanju da su dogadjaji posledica karme i da se ničem ne treba opirati, već treba prihvatati sve što se dešava.
Dok Istok propagira krajnju pasivnost većina grčkih filozofa je smatrala da krajnost nije dobra. Potrebno je uvek pronalaziti pravu meru, biti fleksibilan i držati se "zlatne sredine." Otuda i maksima na Delfima: "Ništa previše." Poznat je i mit o Dedalu i Ikaru.
Dedal je bio veoma vešt majstor i Ikarov otac. Napravio je krila za sebe i svoga sina od krpa, perja i voska da bi pobegli od kralja Minosa. Upozorio je sina da ne sme leteti suviše visoko ni suviše nisko. Ako leti previsoko sunčeva toplota će otopiti vosak, a ako leti prenisko talasi i vlaga mora će nakvasiti krila, pa će otpasti. Ikar nije poslušao oca. Zaneo se visinom, leteo previsoko i desilo se što je otac predvideo. Toplota je otopila vosak i Ikar je pao u more i utopio se.
U životu su prisutne stalne promene kojima se nadje u drugačijim situacijama. Neke su izvan našeg domena uticaja. U tom slučaju uzaludno opiranje prouzrokuje dodatnu teškoću. Unosi nepotreban nemir i otežava da se povrati mir i pronadje najbolji način da se prilagodi novonastalim okolnostima.
Ali ima i onih na koje možemo uticati. Tada se od nas zahteva svestan izbor, odgovornost i trud da se postigne najpovoljniji ishod.
Šta vi mislite? Da li uvek treba ići nizvodno ili ponekad treba ići i uzvodno? Da li se sve uvek treba pasivno prihvatati ili je potreban i aktivan stav kojim se usmerava tok promena?
