Мислим се ја тако, како одавно нисам ништа овдје нашарала, па рекох...
С тим што, баш зато што дуго нисам писала немам представу о чему ће се у овом тексту писати, тако да ћу на крају текста написати/предложити неки бољи наслов.
Елем. Не памтим кад сам посљедњи пут нешто урадила први пут. Оке, генерално ја слабо памтим, или, ако вам је драже, изузетно сам добра у брзом заборављају. Е сад. Генерално ми то није добро, али има и томе лијека који се зове дневнико-планеро-организаторо-роковник, а који ја одмиља зовем Тефтер, у који ја, јелте, тефтерим апсолутно сваку битну информацију, рок, дешавање, план, будућу активност и тако даље и томе слично (а и различито). Неке изузетно важне записе додатно истакнем црвеним узвичником.
Међутим, захваљујући мом таленту за брзо заборављање, ухватим себе да гледам рокове, видим знак да је нешто нарочито битно, али ми дође да питам баш тај одређени запис ,,Мајсторе, зашто имаш црвени узвичник?"
Но, небитно. Кад се досјетим којим поводом црвени узвичник борави на том мјесту, испостави се врло често да можда тај узвичник није требало да буде баш толики и баш толико црвен. Па се онда запитам који ми је (да простите) андрмољац
и зашто сама себи стварам притисак и претварам живот у лудницу? Можда би било паметније да све те црвене узвичнике фино пошаљем у неки далеки першун (да не кажем нешто простије, ја сам фина, јелте) или да их распоредим око одласка у позориште, посјете музеју, куповине неке нове књиге, испијања соло кафе...
Е да! И то да вам споменем па да идем да се бавим узвичницима.
Вјероватно сам вам некад раније (у неком од ранијих текстова) споменула да волим соло кафе. Имају неку чар. Отприлике лонац каФућина, кроасан и ја. И онај горенаведени роковник. И пиши, бриши, прецртавај. И стављај узвичнике. Или читај књигу. Или нешто ради.
Што нас враћа на почетак текста. Кад сте посљедњи пут урадили нешто први пут? На примјер, изашли из куће у тренерци, без торбе (новчаник и марамице су стали у џепове), без телефона/таблета/роковника/лаптопа, отишли у ,,свој" кафе, наручили кафу, и дословно само сједили, пили кафу, гледали око себе и упијали јутро?
Не знам за вас, али ја јутрос. И би ми фино.
Идеја за наслов: КАФА СА УЗВИЧНИКОМ
!
(Кад може вотка са утехом (пјесма је
) не видим разлог да не може кафа са узвичником)
С тим што, баш зато што дуго нисам писала немам представу о чему ће се у овом тексту писати, тако да ћу на крају текста написати/предложити неки бољи наслов.
Елем. Не памтим кад сам посљедњи пут нешто урадила први пут. Оке, генерално ја слабо памтим, или, ако вам је драже, изузетно сам добра у брзом заборављају. Е сад. Генерално ми то није добро, али има и томе лијека који се зове дневнико-планеро-организаторо-роковник, а који ја одмиља зовем Тефтер, у који ја, јелте, тефтерим апсолутно сваку битну информацију, рок, дешавање, план, будућу активност и тако даље и томе слично (а и различито). Неке изузетно важне записе додатно истакнем црвеним узвичником.
Међутим, захваљујући мом таленту за брзо заборављање, ухватим себе да гледам рокове, видим знак да је нешто нарочито битно, али ми дође да питам баш тај одређени запис ,,Мајсторе, зашто имаш црвени узвичник?"
Но, небитно. Кад се досјетим којим поводом црвени узвичник борави на том мјесту, испостави се врло често да можда тај узвичник није требало да буде баш толики и баш толико црвен. Па се онда запитам који ми је (да простите) андрмољац
и зашто сама себи стварам притисак и претварам живот у лудницу? Можда би било паметније да све те црвене узвичнике фино пошаљем у неки далеки першун (да не кажем нешто простије, ја сам фина, јелте) или да их распоредим око одласка у позориште, посјете музеју, куповине неке нове књиге, испијања соло кафе...Е да! И то да вам споменем па да идем да се бавим узвичницима.
Вјероватно сам вам некад раније (у неком од ранијих текстова) споменула да волим соло кафе. Имају неку чар. Отприлике лонац каФућина, кроасан и ја. И онај горенаведени роковник. И пиши, бриши, прецртавај. И стављај узвичнике. Или читај књигу. Или нешто ради.
Што нас враћа на почетак текста. Кад сте посљедњи пут урадили нешто први пут? На примјер, изашли из куће у тренерци, без торбе (новчаник и марамице су стали у џепове), без телефона/таблета/роковника/лаптопа, отишли у ,,свој" кафе, наручили кафу, и дословно само сједили, пили кафу, гледали око себе и упијали јутро?
Не знам за вас, али ја јутрос. И би ми фино.
Идеја за наслов: КАФА СА УЗВИЧНИКОМ
!(Кад може вотка са утехом (пјесма је
) не видим разлог да не може кафа са узвичником)
