Његови трагови су се изгубили у мећави. Када је мећава престала, трагове је одувао ветар. Када је је престао ветар, засијало је Сунце и све осушило. Није било нити њега нити његових трагова. Потрага за њим је обустављена.
Сада је битнија афера у вези молекуларног биолога који је имао везе са неким шаманима. Афера је тајна, а што је тајно то није јавно и о томе не могу даље, али могу да Вам кажем да се неки Војкан жали да се тако, неки пут, осврне и да ништа не чује и да ништа не види, иза себе, пусто поље, каже - то већ не знам како да схватим...
Превише је све то чудно да би било стварно, a шта је то ставрно или стварност, како хоћете...
И где је она варалица са пригушивачем, без мобилног апарата и без једног ока? И овај овде што спава и смета, са главом у кади, остао тако после повраћања! Избаците га напоље!
Ништа од свега а толико пуно улагања без духовног напретка - а шта је то дух? Неки људи су то заборавили, а шта се није заборавило?
Све се заборавило!
Имамо кров а темељ не...ма 'ајде-бре'... да се смејеш и да плачеш у исто време.
Зваћу Василија да попричам са њим о свему.
Звао сам Василија...ништа нисмо попричали, осим како је ко и како је коме здравље, шта је ко, данас радио и ништа више.
Неке ствари се не дају препричати али се могу написати, јасно и по реду, да знамо о чему говоримо...
Прича из књиге у припреми: "Спонтано Сагоревање"
Сада је битнија афера у вези молекуларног биолога који је имао везе са неким шаманима. Афера је тајна, а што је тајно то није јавно и о томе не могу даље, али могу да Вам кажем да се неки Војкан жали да се тако, неки пут, осврне и да ништа не чује и да ништа не види, иза себе, пусто поље, каже - то већ не знам како да схватим...
Превише је све то чудно да би било стварно, a шта је то ставрно или стварност, како хоћете...
И где је она варалица са пригушивачем, без мобилног апарата и без једног ока? И овај овде што спава и смета, са главом у кади, остао тако после повраћања! Избаците га напоље!
Ништа од свега а толико пуно улагања без духовног напретка - а шта је то дух? Неки људи су то заборавили, а шта се није заборавило?
Све се заборавило!
Имамо кров а темељ не...ма 'ајде-бре'... да се смејеш и да плачеш у исто време.
Зваћу Василија да попричам са њим о свему.
Звао сам Василија...ништа нисмо попричали, осим како је ко и како је коме здравље, шта је ко, данас радио и ништа више.
Неке ствари се не дају препричати али се могу написати, јасно и по реду, да знамо о чему говоримо...
Прича из књиге у припреми: "Спонтано Сагоревање"
