Razumijem ja da je ovaj svijet svačiji i da svako ima pravo da u njemu radi šta hoće,
ali ne mogu da se pomirim s tim da neki ljudi, dok ispunjavaju svoje hirove, uopšte ne
vode računa da to može uzurpirati drugog. Moja ulica, iako sporedna, prilično je
prometna. Kako vodi prema jednom izletištu, skoro pa svakodnevno njome tutnje ljubitelji
adrenalina na onim strašno bučnim motorima četverotočkašima, što pomalo podsjećaju
na one iz doba Gestapoa koji su doduše imali tri točka zajedno sa prikolicom pa kad ih
čovjek vidi i čuje, utroba se u njemu prevrne i cijelog ga prožme jeza. E tako je i sa ovim
ludim četverotočkašima, koji kad zatutnje ispod mojih prozora, cijela kuća se od strašne
buke potrese, a i ja sa njom, pa jedva dođem sebi...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Sta god da gledam u poslednje vreme (mada mi se to cini vec neko duze vreme) da cim bilo koja stvar izadje van ospega najpliceg uma to nema ili se ne pravi jer 'ZABOGA MILOGA' kome to treba? Daljnja pitanja su a 'sta ce ti to?' i 'a sta ti zapravo hoces, ne razumem use case'
Davne 1934. godine, kada se Dejl Arden prvi put pojavila u stripu "Flash Gordon,"
svet stripa i medija bio je drastično drugačiji nego danas. Tih godina, stripovi su tek
počinjali da osvajaju maštu javnosti, a likovi su često bili jednostavni i arhetipski.
U tom kontekstu, Dejl Arden je bila klasičan primer herojeve pratilje: lepa, odana i
hrabra, ali često dovedena u situaciju da bude spasena od strane glavnog junaka,
Flaša Gordona.
Pre nego što nastavim da dam jedan komentar. Zbog čega sam se uopšte prihvatio
pisanja teksta o liku koji je u svakom slučaju sporedan pa time i manje poznat?
Mnogi prvi put čuju za taj lik pogotovo ako nisu zaljubljenici u stripove. Kod nas
postoji sjajan sajt StripotekaForum sa ogromnim brojem...
Ljubav je vrlo kompleksan pojam i postoje različite vrste ljubavi, a samim tim i intenziteti iste. Naravno, ljubav osećamo iznutra, ne možemo je forsirati, ona se desi i pre nego što mi racionalno shvatimo da volimo. Uvek ide podsvesno, pa tek analizom zaključujemo da li nešto jeste ili nije. Svestan um uvek kaska. Ali, nije to sada u fokusu.
Naslov ukazuje na "naučenu ljubav". Šta pod time podrazumevam? Vidite, postoji nešto što se smatra prirodnim, to je muško-ženska ljubav, dok kada je u pitanju istopolna ljubav, tu se već dešavaju nezahvalne stvari. Da li je to ljubav ili neka vrsta devijacije? Ne bih znao, ali ovo sam pomenuo zbog toka misli i zaključka koji planiram kasnije. Vratimo se ne heteroseksualnu vezu. Mi ugledamo ženu...
THE CURSE
It will happen one day, whether you want it or not.
You will remember, but you won’t know what.
It’ll hurt, but you won’t know where.
You’ll wait, but you won’t know whom.
You’ll understand, but you won’t know how.
That you’ve been caught by the tear of the one who had only you.
Noćas sam pijan tražio,
onu sa kojom sam snevao snove u boji
Jutros sam stazom od trnja izboden neispunjenim obećanjima,
zvezde su ugasle vlada tama.
Nočas sam pijan pesmu pevao
Pesmu od vina spevanu.
Umorni starac na trgu je čekao.
Čekao svoju ljubavn jedinu.
Postelja prazna, očajem vapi
Pusta mi duša krvave size lije
Muziku čujem, dobuje kiša
Dok tuga mi dušu guši
Čemu i zašto i kome
Život sad nema smisla
Izvadi kamu što leži u mom srcu
Lance pokidaj, oslobodi me.
Okameni mi lice, nek bude kao stena,
Ne, ne mogu živeti od uspomena
Peter Abelard: "Ključ mudrosti je marljivo i često ispitivanje. Jer sumnjajući dolazimo do istraživanja, a istraživanjem stižemo do istine."
- Znanje se uvek razvija. Novim otkrićima se uvidi neka nedoslednost u opšteprihvaćenom mišljenu i posumnja u njegovu verodostojnost. U stilu: "tu nešto ne štima ili se ne uklapa."
Zbog toga se ponovno preispituje i pažljivije istražuje. Tako se uoči greška, otkriju novi detalji i postigne adekvatnije razumevanje.
--------------
- Ne zanosi se uspehom. Kada on opije neuspeh trezni.
-----
William Faulkner: "Mir nije odsustvo konflikta nego prisustvo pravde."
- Bez pravde dodje i do konflikta.
Negde 1985. godine, AI, koja se tada nije tako zvala, počela je da igra šah i da
svira muziku. Šah nije bio ništa posebno, a ni muzika. Ali, krenulo je. Sporo, jako
sporo, bar za moj ukus. Kao klinac, mnogo sam čitao. Privlačili su me nepoznati
svetovi. I devojke, naravno. Iz drugog grada, iz druge zemlje. Padale su mi na pamet
i vanzemaljke, nije da nisu. Šta su to vanzemaljke imale a "naše" nisu? Po meni,
bile su pametnije i nisu mnogo zanovetale.
Kažu naši – svuda pođi, kući dođi, ili – svuda tražiš, a ono ti pored tebe. Vanzemaljke
su postale misaona imenica ili jednostavno nedostižne. Pojavom interneta, pojavila
se izvesna Eliza, dakako program sa kojim se moglo razgovarati i to samo na
engleskom, što meni nije bio...
Jutro mi je počelo divno. Šoljica sa kafom mi je nekako nespretno iskliznula iz ruke i jedan dio tople tekućine
prosuo se po tastaturi laptopa. Vrisnula sam, brzinski isključila laptop i okrenula ga naopačke da iz njega”isteče”
tekućina, ako je šta od nje ostalo. Bar sam toliko bila pribrana da spriječim spoj i dalju štetu. Nakon što sam ga
svojski posušila, ponovo sam ga uključila moleći Boga da je preživio jutarnju dozu kofeina. Očekivano, malo je
poludio, pa nikako nije htio da piše velika slova.
Onda sam se k'o posljednja hinja pretvarala pred sinom da nemam pojma zbog čega tastatura na mom laptopu od
jutros neće da piše velika slova, a kako on, sin, ponešto zna o računarima, zamolih ga da pogleda ako može šta
da popravi. (ne znam...
Srčemo prvu jutarnju kaficu, moja Vilmica i ja, smožden do bola, baš me je smorila, a ona će:
"Kiki, reci mi, gde si upozn`o tu tvoju `ebenu bivšu o kojoj stihove pišeš i još uvek samo za nju dišeš?"
"U muzeju draga." - velim joj ja - " Prave cure se upoznaju u hramu kulture."
"Znala sam, tako mi Boga i života tvoga, tamo je ta tvoja mila izložbeni eksponat bila ... A mene si upozn`o, `ebem te ćorava, na modnoj pisti... To je, ona velika, razlika međ` nama. Biće da ste svi intelektualci isti."
"Da, draga," - opet ću ja - "lepota će da prođe, ali tebi pamet nikad` neće da dođe."
BALADA O BUREKU
Jede mi se burek. Kad bolje razmislim burek jedna od malo konstanti u mom zivotu. Burek sa ocem,burek za dorucak,burek za ručak, burek za veceru,užina burek, burek protiv mamurluka,burek u društvu ili sam protiv bureka, hladan burek od juce,prazan burek,burek sa sirom,burek sa mesom, burek sa jabukama,burek na brzinu..... Godinama sam merio kvalitet gradova u kojima sam bio po kvalitetu bureka koji sam tamo jeo. Upoznao i jeo, gotovo sve škole i stilove, gotovljenja njegovog. Burek nije tek obična hrana...
Neka ti ovi hladni sibirski vetrovi drhtaje moje duše donose, neka dušmanima tako prkose… Bože, da li je još samo to ostalo od tebe i mene … Sećanje, samo to prokleto i drhtavo-prebolno sećanje, me iznutra grize ... Platone, potpuno jasno mi je, ova dva oblutka jedne duše samo na Nebesima mogu u jedno da se spoje i da u slasti nebeske ljubavi zadrhte dva srca, dve duše i dva tela – naravno - njeno i moje …✍️😢
-------------------------------------------------------------------------
Šapat u vetru
-----------------
Godinama, prepunih čežnje, pokušavam da se naviknem da nekako smireno živim bez nje, činim sve da mi zauvek iz misli, duše i srca izađe, da za sobom ne ostavi u meni ni jedne mrvice, kako bi mi bilo mislima lakše, srcu...
Lutalica
Mračak se spustio preko krovova,
ulične svetiljke skromni bacaju sjaj,
korača polako zabelelom stazom,
mislima tone u beskraj.
Vazduh je odviše hladan
kožu joj štipa oštri mraz,
prstima sklanja odbegli pramen
kog vetar uporno vraća na obraz.
Mukla tišina je posvuda,
pod bosim nogama sneg škripi samo,
čuje se samo pucketanje grana,
lavež pasa u daljini negde tamo...
Sama, kao divlja zverka
bez čopora svoga što ostade,
unezvereno luta ulicama
u njedrima noseći svoje jade.
Razbarušene crne kose,
upali obrazi, mračne sene,
pomodrele, pune usne
do juče srećne, mlade žene.
Bose noge mrznu u snegu,
same se grle ukočene ruke,
grudi ispunjene gorčinom
jedva čujne ispuštaju jauke.
Na tamnom zvezdanom platnu
gordi mesec se žuti...
O MATURAMA I GODINAMA KOJE NAM NEDOSTAJU
Maj mesec je uvek bio mesec matura. Tada neki vrli novi svet hrli da što pre uđe u društvo odraslih. Očekuju neočekivano i zahtevaju nemoguće. Ja svim svojim srcem navijam za njih. I želim da ostvare većinu onoga što sada žele od života. Zato devojke, obucite glamurozne haljine i štikle bezobrazno visoke. Momci, kupite odela koja koštaju kao mesečna plata vaših roditelja. Dovezite se kolima koja imaju predsoblje, dnevnu i spavaću sobu. Dopustite sebi tompuse iako kašljete od njih. Poručite šampanjac čije ime jedva izgovarate. Ovo je vaša Jovanjska noć u kojoj se čuda dešavaju i kada je sve moguće. Ali ja u suštini nisam o njima ni želeo da pišem. Želim da vam pričam o proslavama godišnjca...
E.O. Wilson, who must have spent much of his life thinking about comparisons between ants (one of the major subjects of his research) and humans, once said:
“The real problem of humanity is the following: We have Paleolithic emotions, medieval institutions, and godlike technology.”
Moćna Melanholija
Melanholija je moćna emocija,jedna od najmoćnijih. Stanje duše.. Velika dela su umetnici
svih vrsta napisali,naslikali u stanjima melanholije.Muzika,ima li lepših sonata i etida,balada,
od onih koja je stvorio kompozitor..pesnik u stanju nekog snovođenja i melanholije,ne.
Nema...melanholija ili seta je stvaralačka,a svi smo mi umetnici,jer smo rođeni takvi.
U časovima samoće, mi smo stvaraoci,bar mislima,ako nas ruka ne sluša ili oči i uši više ne služe.
Melanholija je dar kojim smo svi darovani,samo neki više...neki nešto manje.Ako nista drugo
stvaramo u snovima. Pletemo najlepše priče...moguće i nemoguće koje budni nismo u stanju...
ovim nasavršenim govorom,a po volji bogova,da izrazimo rečima,jer ne posedujemo reči...
Nemam reči koliko sam očarana...
ali i zabrinuta za budućnost...
Dobro jutro!
:vzagrljaj: :vzagrljaj: :vzagrljaj: :heart2::heart2::heart2::heart2::heart2:
Било ми је лоше. Баш лоше. Минус фаза се развукла и трајала. Ништа ми се није радило, ни са ким ми се није дружило, јела сам превише, нисам се смијала... И нисам радила на томе да ми буде боље. Само сам гледала у списак ствари које треба да се ураде и који расте из дана у дан, а ја само пролонгирам и одуговлачим. Синоћ ми се јавила З. и питала на који начин да среди себе. Дала сам јој рецепт који је мени помогао више пута. Нисам јој рекла ништа за своју минус фазу. Ноћас сам лијепо спавала. Јутрос сам се пробудила некако другачија. Муж ми се отшуњао на посао, уопште га нисам чула кад је излазио. Углавном, устала сам, дигла ролетне, угледала сунце и ведро небо и одлучила да се дотјерам и изведем саму себе на кафу. Већ рутински, у торбу...
STARAC
Mirno je. Samo sumorna kiša
stvara umirujuće zvuke.
Hladno je...Samo vatra pucketajući
kravi smrznute prste.
On stoji vani. Dopušta kapljama
da klize izbrazdanim obrazima.
Zubima drži lulu iz koje suklja
paučinasti dim... Obuzima ga seta.
Gledam ga s prozora. Pogled mi je
prikovan za tu nepomičnu siluetu.
Samo pokoji udisaj
odaje sliku živa stvora.
Polako se spušta mrak.
On kao statua još uvek stoji,
na istom mestu, sa istim pogledom bačenim u daljine,
sa starom lulom koja se davno prestala dimiti.
Miriše zima. Zavlači se u kosti...
Duboka tama skriva obrise zgurenog čoveka
koji spremajući se na počinak, uvela lica
izgovara molitvu umrloj družici.
Tromim koracima ulazi u svoju kuću,
otresa mantil i seda kraj peći...
Dok mu...
Rudnik izgubljenih duša
Duboko negde pod zemljom,
u rudniku nespokoja i tame,
u mukama se prevrću duše
koje su ostale same.
I svaka je dobila u ruke
čekiće, pijuke i dleta,
da pokušaju siravom snagom
pobeći iz tog sveta.
Ispada oruđe spasa
iz mlohavih, slomljenih ruku,
još uvek ne vide izlaz
u tom čekiću, dletu i pijuku.
Neko im je podrezao krila,
udove i srce iščupao,
i svojim gresima utabao zemlju
pod koju ih je zakopao.
Iz doma radosti i sreće,
isisao svu nevinost i lepotu,
i tako slomljene i bedne
ostavio na životu.
Ostavio ih da trunu živi
u tom kamenom zdanju,
ne okrećući se ni da pogleda
u kakvom ih ostavlja stanju.
Napušteni i zaboravljeni
našli su se u toj jami,
iz koje pijukom,čekićem i dletom
moraju izaći sami.
Nek'...
Danas popodne spustim se do prostorije koju nazivamo ostavom, pronađem stare
patike, uzmem zaštitne rukavice i malu motičicu pa se zaputim prema svojim usjevima.
Smijem se u sebi dok koračam jer me ta riječ podsjeća na jednog mog druga koji me
zezao na račun moje zaluđenosti bavljenjem poljoprivredom koja me drži ovog proljeća,
a pogotovo jer moje usjeve, kako ih on nazva, čini ukupno jedna lijeha blitve i red od
čitavih 20 komada paradajza koje sam nedavno kupila na pijaci i posadila u maloj baštici
iza kuće. Vrijeme nekakvo neodlučno, čas sunce izviri, a onda pođe da sipi sitna kiša
pa se ja sklonim ispod velike metalne mreže koju su već obgrlile mlade vitice i listovi
vinove loze koji brane kapljicama kiše da dođu do mene...
How strong are you if another can have dominion over your emotional state?
Koliko si snažan ako drugi može imati prevlast nad tvojim emotivnim stanjem?
Vrlo kvalitetno pitanje. Ljudi su učestalo skloni agresivnim reakcijama kada ih neko uvredi ili provocira. Samom reakcijom pokazuju da ih ta osoba ima u šaci i da ih može navesti da čine onako kako oni žele jer znaju kako će uvređeni reagovati. Ovladati emocijama znači ovladati sobom. Razum i emocije su često u konfliktu, a ko će prevagnuti zavisi isključivo od naše samokontrole.
Pozdrav društvu poštovalaca Majčice..
ove naše jadne lepotice,koja je bila
bremenita rađajući mnoge civilizacije..
i vremenom se malo pohabala i iskrivila,
kao i svaka majka posle višestrukog rađanja..
eto tako to biva..
Poli
Jovan je krstio vodom, a Isus krštava duhovnom vodom, Verom. Voda pere u materijalnom svetu a vera je voda koja pere u duhovnom svetu,
Kako to Vera pere? Zao čovek poveruje Hristovim rečima, nađe u njima smisao i počne da čini dobro. Tako verom čovek biva opran od greha jer više nije onaj stari zli, nego se rodio jedan novi dobri čovek i svi su mu gresu oprošteni te je sada čist od greha.
Na krštenju se dobija novo ime. A ime je oznaka karaktera u duhovnom svetu. Promenivši se čovek biva kršten novim karakterom, kršten od Boga koji je Istina.
Jer Istina u koju je poverovao je promenila njegovo Ime, karakter. Tako čovek biva kršten od Boga koji je Istina.
Jer Isus za sebe kaže da je On Istina, Put i Život.
A kako to Istina je i...
Поседовање ума и способност мишљења представља велику предност човекову у односу на сва друга жива бића. То највеће достигнуће интелигибилне слободе трансцендентне воље, а које зовемо УМ, код човека је, међутим, изложено једној невероватној бесмислици и глупости која се услед своје опште раширености и не примећује.
Човек дакле размишља. Међутим, ако мало изближе погледамо у чему се састоји размишљање већине људи, видећемо да је главни садржај њихових мисли, не питања суштине света и живота, не питања у којима је предмет човек сам, његова непосредна свест, већ је главни садржај оних који уопште размишљају питање које гласи "Шта други људи мисле о мени". Ово је опште раширена манија, баласт који је заузео место у човековом уму и који...
Počelo je kao opklada, Sasvim običnom pričom. Pretvorilo se u dnevnik uspomena. Što mojih što "pozajmljenih" od mojih glavnih junaka. Bajka o zemlji koje više nema. O ljudima koji su imali reč, o komšiluku gde se živelo jednom dušom. O uzrocima, posledice sada živimo.
Nastavilo se Dominama. Neki umni ljudi bi to nazvali:' Vreme prvobitne akumulacije kapitala' . Mi obični samo smutnim vremenima i ljudima bez časti i morala. Vremena meda su prošla, na red su došla ona manje ukusna. I onda se sve ulilo u Sasvim običan dan, mesto gde živimo pararelne živote i igramo već odavno napisane uloge. Da li postoji nada? Postoji, tu je pokraj nas. Samo treba da se vratimo davno zaboravljenim načelima i deci u nama, inače ćemo se pretvoriti u profile...
Suvišno je i nepotrebno rasipati svoje znanje na
neplodno tlo,tamo neće uroditi plodom..jer korov
tamo samo niče..Vaše veliko znanje i iskustvo
potonuće i izgubiti se u moru korova..
Vasilij Kandinski o umetnosti je rekao:
Najotrovniji efekat od svih, u smislu kulture, dešava se, tvrdi Kandinski, u periodima kada
„umetnost nema plemenitog prvaka“ i „nedostaje prave duhovne hrane“. Tada počinjemo
da mešamo tehnički napredak i duhovni razvoj i, odbacujući umetnike koje će istorija
jednog dana smatrati genijima, dolazimo da se klanjamo pred lažnim oltarima.
Poli
Sjećam se da smo jednom, kao djeca, moj stariji brat i ja na tavanu naše kuće na kojem su se
čuvale stare i nepotrebne stvari (koje navodno ne treba bacati, jer mogu nekad zatrebati) pronašli
dječija kolica koja su već dugo bila neupotrebljiva, ali nekim čudom sačuvana. Vjerovatno je to
bilo zbog emotivne vrijednosti jer mama nas je oboje vozila u njima kad smo bili sasvim mali.
Kolica smo potom, sa velikog tavana koji je imao zaseban ulaz, snijeli u pomoćnu prostoriju u avliji
u kojoj je otac čuvao neophodni alat za domaćinstvo, gdje smo pronašli ručnu pilu, čekić i eksere.
Sa starih kolica smo zajedničkim snagama skinuli dva para točkova koja su bila međusobno
povezana jakom metalnom šipkom, što i nije bilo mnogo teško jer su bila...
Радња се одвија у стану, на другом спрату Плаве зграде. Зграда је удаљена од центра Вароши око триста метара а само је споредна улица дели од Дома здравља. Зграда није одолела зубу времена и немару станара. Стан је двособан и голим оком је видљиво да је пренатрпан, како стварима тако и онима који ту деле простор. Једном страном је окренут ка прометној улици а другом ка дворишту, тачније новоизграђеним гаражама. Еми је у кухињи а Есма у купатилу.
ЈУГОСЛАВ, ЕСМА И ЕМИ
ЈУГОСЛАВ:Добар дан Еми, како сте? Да ли је Есма ту? Треба ми.
ЕМИ:У купатилу је сређује се, не знам шта ју је спопало, сат времена не излази. Не идемо на њену свадбу већ на дететов рођендан.
ЈУГОСЛАВ:И ти си ту, Мила. Како иду припреме?
МИЛА:”Господине професоре”...