Mislila sam da počnem da pišem od 1.9. al nisam uspela. Morala sam da upišem 16x27 učenika za pedagoške sveske
Zato krećem sa unosom od danas, sviđa mi se nešto ovaj utorak.Dakle, dolazim u školu i utvrdim da nemam internet. To znači, nema planova, nema priprema a nema ni prezentacija. Zovem jednog kolegu, on kaže zovi drugog, drugi kaže, sad ništa ne mogu da ti pomognem već sam kući, radio prepodne, aj sutra ćemo. Znači, danas sam na improvizaciji nastave,kao u stara, dobra vremena. Piskaram u svesci, više vremena posmatram učenike, milina. Koristimo tablu mnogo više, počinju da ih bole ruke od zapisivanja, kenjkaju a kreću i glavobolje
Mene još uvek ne boli gava, ali me grlo malo pecka 
Prvi odmor, kanc, 3.svetski rat. Roditelji su izglasali dnevnice za rekretivnu nastavu i nastaje pravi haos. Izglasali su da dobijamo po 1000 dinara po detetu, ali da bi smanjili cenu, odričemo se 7. dana. Zanimljivo kako se agencije ne odriču ničega, možda im nije bitno ako se niko ne prijavi da pošalje dete po njihovim finim cenama. Dakle, poslednjeg dana volontiramo pakujemo ih, zabavljamo dok ne stigne autobus, pazimo da svi pola sata pre polaska popiju tablete protiv mučnine, da idu u wc pre nego što krenemo a kada krenemo, držim kese u krilu jer su već počeli da jedu i piju pa počinje i povraćanje. Prvo stajanje,neka benzinska pumpa, vozila jure kao luda, drži ih sve ako možeš, nemam kad da odem do wc, kafu prosipam po sebi i to je to,ko mi je kriv što volim svoj posao i volim kada ih vodim negde a oni oduševljeni jer prvi put idu sa društvom negde, bez tate i mame. Prošle godine sam se odrekla 3 dnevnice da bih umanjila cenu za decu koja su slabijeg finansijskog stanja, i ne hvalim se jer ću to uraditi i ove god, verovatno.Nisam napomenula da nam ove godine dolazi eksterna komisija. To su one čike i tete koje nikada nisu ušle u odeljenje i obožavaju kada pišemo milion izveštaja, da li smo tako i radili, njima i nije mnogo važno. Važno je samo da je uredno sve zapisano na tri različita mesta. Divni neki ljudi.
Posle drugog časa sam odlučila da izađemo napolje i da se igramo. Zamislite, naučila sam ih jelečkinje- barjačkinje, mnogo im se svidela igra, jedva sam ih uvela u učionicu. I dalje mi vibrira telefon, obe školske grupe veoma aktivne : počinje obuka za platformu Čuvaj me, počinje akcija Od smeća do cveća, prezentacija za roditeljski sastanak, obavezno je imati projektor i internet( nemam ni jedno, za sada) Još informacija, roditelji, platite đački dinar, osiguranje, crveni krst, matematički list ...polako se pakujemo, danas smo uspeli da prospemo samo jednu flašicu sa vodom i pola kesice smokija, nije loše
ulepsala mi je dan
.
Kada postavim pitanje zašto vi niste u prosveti kada je tako lepo i lako ili zašto svoje dete niste savetovali da upiše te fakultete, ne dobijem odgovor. Postoje i oni koji su zalutali u prosvetu, naravno i naravno da bi takvi trebali da odu iz prosvete, ali svuda ima zalutalih. Zanimljive su mi izjave tipa, ja sve znam kako rade profesori, išao sam u školu, ili moje dete je išlo u školu.Kao da ja kažem, znam sve o friziranju, išla sam kod frizerke juče. A tek profesionalni pljuvači prosvete na društvenim mrežama, posebna vrsta ljudi 