Edgar Allan Poe

Edgar Allan Poe: "Sva patnja potiče od žudnje, vezanosti, želje."

- U izjavi je očigledan uticaj budizma. Dosta ljudi je prihvatilo to mišljenje kao neprikosnovenu istinu u koju ne treba sumnjati ni preispitivati. Takav stav je dogmatičan. Zatvara um i umrtvljuje duh jer stvara iluziju konačnog, superiornog razumevanja.

To mnogima imponuje, pa radije ostaju u prijatnoj samoobmani i "tapkaju u mestu" nego da učine pomak. Život je suviše kompleksan. Ne može se uvek svesti na opšte pravilo.

Patnju uzrokuje i bolest, prirodne nepogode, nesrećni slučajevi. Proizadje i iz nemarnosti, neorganizovanosti, lenosti, katastrofalnih grešaka ili je mogu naneti drugi bezrazložnim napadima, nasiljem, silovanjem itd.

Žudnja, vezanost i želja imaju svrhu, ali se usled jednostranog shvatanja proglašavaju nepotrebnim, nepoželjnim i štetnim. Vezanost roditelja za novorodjenčad je biološki fenomen prisutan kod svih bića. Neophodan je za održanje i produženje vrste. Da nema te vezanosti roditelji ne bi podnosili teškoću niti se trudili da othrane potomstvo. Što su bića inteligentnija i vezanost je složenija pošto uključuje i psihološki faktor i različite faze razvoja.

Naravno, da žudnja i želje mogu biti uzrok patnje. Naročito ako su opsesivne ili nekontolisane i nezrele. Medjutim, postoje i konstruktivne. One su značajna pokretačka snaga progresa, stvaralaštva, entuzijazma, vitalnosti, kao i izvor radosti i nade. Bez njih bi život izgubio draž i smisao.

Nema ničeg privlačnog u čoveku koji sve podredjuje svome miru i koji ne mari za nikoga i ništa, ne želi ništa, niti stremi bilo čemu. Pre je sebični, kukavički pokušaj da se izbegnu teškoće nego prosvetljenje. Takav čovek je otudjen od života. Mrtav pre vremena.

Stvoreni smo onakvim kakvi trebamo biti. Problem je u tome što u dovoljnoj meri ne poznajemo sebe, odnosno delovanje različitih nagona unutar svesti. Zato nismo u stanju ni da ih uskladimo ili balansiramo. Ključ je u umerenosti i kontroli nad sobom. Patnja nastane kada destruktivne i neobuzdane strasti vladaju čovekom umesto on njima.
 
...svi stvaraoci reda Alan Po_a
tako sredisno ili surovo pogadjaju porijeklo patnji i zala Covjeka ali
rijec je kako se blaze
ili bar sagledavaju sa strane
sve su one poznate i dubljim zaranjanjem
sve smo dublje u njima a ne
pri resenjima...
Sokratovo saznanje
da je "otkrio ",- da nista ne zna
dvojako je i oboje dvojbenosti nema resenja...
Nije tesko nadzivjeti patnje i posrtanja no
sta je od nas ostalo i
dali ima vrijednost Objekt visu od Subjekta
ako rezultat vrednujemo sa nivoa Ontologije...
 
Nijedan čovek ne može biti autoritet duhovne istine jer je ona živi, bezgranični izvor znanja, dok je znanje ljudi uvek nepotpuno i ograničeno. To i jeste razlog što stalno otkrivamo nešto novo i učimo.

U tome značajnu ulogu ima slobodna razmena mišljenja bez tabu tema, neumorno istraživanje, preispitivanje opšteptihvaćenih i utvrdjenih shvatanja itd. Sve mora biti skinuto s pedestala, ogoljeno i razmatrano. Ma koliko da je neki čovek genijalan i da pojedine stvari vidi mnogo bolje i jasnije od ostalih nije imun na greške.

Ukazivanje na nedoslednost u shvatanju afirmisane ličnosti ne znači njeno obezvredjivanje. Njoj se i dalje priznaje veličina i cene izuzetna dostignuća. Time se samo nastoji slediti istina i postići progresivnije, adekvatnije razumevanje za opštu dobrobit.

Istinski otvoren um daje prednost istini, a ne sujeti i rivalstvu. Trudi se da nepristrasno razmotri i svoje i tudje stavove. Njega konstruktivna kritika ne ponižava.

Naprotiv, zahvalan je za nju jer mu pomaže da uoči skrivenu zabludu i grešku. Samo je sujetan čovek, zatvorenog uma, shvata kao uvredu.

Thomas Kuhn: "Sva značajna otkrića su raskid – 'sa' starim načinima razmišljanja.”

Karl Popper: "Postoji skoro univerzalna tendencija, možda urođena sklonost, da se sumnja u dobru nameru čoveka koji ima shvatanja koja se razlikuju od naših."
 

Back
Top