Neću zidove.
Neću kvadrate, ni kvadrature.
Neću da brojim kvake, ni rate.
Neću da živim u “možda”
dok mi duša vrišti “sad!”
Hoću let.
Hoću da se probudim bez pitanja “gde sam.”
Hoću da stanem na zemlju
i da ona zna da sam stigla.
Neću da me mere po imanju.
Neću da me svode na nemanje.
Neću da mi snove procenjuju po tržišnoj vrednosti.
Hoću da biram.
Hoću da kažem:
“Ovo sam ja.
Bez garancije.
Bez fasade.
Bez dozvole.”
Hoću da volim ono što ne mogu da objasnim.
Hoću da stvorim ono što ne postoji.
Hoću da kažem:
“Ovo je moj život.
I ne tražim da ga razumeš...
Hoću samo da se skloniš ako ne umeš da letiš.”
Neću da čekam da me neko kupi.
Neću da prodajem sebe za kvadrat mira.
Neću da menjam svetlost za sigurnost.
Hoću da živim.
Hoću da grmi.
Hoću da se tresu noge onima
koji misle da je sloboda luksuz.
Jer ja sam ta koja bira.
I biram let.
I biram sebe.
I biram ono što ne staje u ugovor.
