Kako su smestili Ivanu Kovaču da učestvuje u toj mirovnoj misiji kao član jedne međunarodne nevladine organizacije,potrajalo bi da se objasni...Ikako je stigao Dunavom do Konstance...
Kako su odmicali od te Bugarske luke osečaj nasankanosti se povečavao i kad su posle dva dana stigli pred severnoafričku obalu,bio je napola da otkaže učešće...
Obala Afrike se tek počela nazirati kad su počela čudna dešavanja.Prvo su ugledali ogromna jata ptica šta nebi bilo čudno da su bili galebovi,ali kad su doletela bliže,videlo se da su to ptice najrazličitijih vrsta...Kovač je znao da je sever Afrike uz Sredozemno more bogat pticama,ali čak i njemu je to bilo malo preterano.
Neke od tih ptičurina su posletale na više delove broda i lepo se videlo da tu ima bar desetak vrsta ptičurina...
Šta je još gore,jata su se umnožavala! U oblacima!!! Kovaču se nehotice pogled spustio na vodu i učinilo mu se da je nekako zelenkastija! Pogled je upravio uz bok broda i imao je šta da vidi! Plovili su iznad plitkog mora ,sa dnom sasvim obraslim morskom travom!Pogledao je malo napred i lepo video poneko travnato ostrvce...A bili su oko kilometar od obale!
Brod je počeo da manevriše u toj nedođiji na zgranutost putnika koji su istrčali na vest,na palube i Kovač je video da brod klizi po tepihu trave tik metar dva ispod vode!Bolje je reči-brod se več probijao kroz travu! "Šta je ovo:sargasum?"pomislio je Kovač i tiho opsovao sve mirovne misije sveta predosečajući debeli zastoj...Koji je usledio sledećeg minuta!!!Brod je stao sav u morskoj travi kao okovan...Uzvici razočaranja su prošli palubama i stičali se u tiši žamor.Usledile su verbalne intervencije,poneki histerični plač i ljutiti uzvik.A ptice su prosto prekrivale brod i kao oblaci zakriljavale nebo...Trava je na očigled putnika bujala,stvarajuči pravi zeleni nepregledni tepih sve do obale i u nedogled prema pučini...
Kovač je gledao tu travu i obalu udaljenu ni petsto metara kojoj je brod prišao dok je manevrisao i rešio da nešto proveri.Spustio se do ivice broda i otkačivši motku s čakljom na kraju s boka,začačkao je po travi...Čvrsto!Pritisnuo je jače-jedva da se malo ugnulo...Uzeo je merdevine od konopa i drvenih prečki i prebacio preko boka...Jedan niži oficir je pokušao da ga zaustavi,ali ga je Kovač blago odgurnuo i rekao mu da je čvrsta trava...Sišao je i zakoračio.Malo se ugnulo,ali mu noga nije tonula...Krenuo je prema obali,pažljivo gledajući i pazeći svaki korak.Iza sebe je čuo viku,ali se nije okretao več kad jeuvideo da je čvrsto ispod nogu-krenuo brže šrema obali!Trebalo mu je petnajstak minuta da stigne do obalnih stena i kad je stigao popeo se na najvišu i zamahao s obe ruke prema brodu! S broda su mu mahali,ali niko nije silazio na travnati tepih...Verovatno im je naređeno da ne idu s broda...Kovač opet crna ovca...
Čekao je pola sata i nije mu se išlo nazad na brod,,,Baš kad je to shvatio,nebo se zatamnilo!Neki šušteći oblak je zamračio okoliš...Nekoliko skakavaca je palo na majstora...Skakavci!Sinulo mu je i s užasom pomislio kako će od tog silnog zelenila oko njega ostati pustoš...Međutim,to se nije dogodilo...Sunce je opet zasijalo.Zeleniš kao da je rastao oko njega,a i primetio je mnoštvo gmizavaca-najviše guštera...Imao je lake marinske čizme na nogama i to ga nije brinulo.Malo dalje ,niz brdo je uočio kolonu ljudi i shvatio da će proči blizu njega stazom od koje je bio dvadesetak metara.Prišao je stazi i kad je kolona od pedesetak različito obučenih u neke starinske nošnje pristigla do njega,počeo se raspitivati prvo na engleskom,pa dalje na ostalim jezicima koje je donekle znao...Pokušao je saznati koji je najbliži grad i kako se stiže do njega i samo su mu dvojica pokazalu unazad na brdo s kog su izgleda došli i rekli mu neke njemu nerazumljive,verovatno arapske,reči...Kolona je prošla i Kovaču se učinilo da se trava na stazi previše brzo oporavlja.Izvadio je telefon i nazvao poznanika na brodu s kojim je razmenio broj prethodne noči u restoranu uz pivo i pitao ga za situaciju.Situacija na brodu je bila na ivici panike:helikopter nije od ptica mogao da poleti,a na obalu su im rekli da ne izlaze pre luke zbog granične procedure...Kovač je bio ilegalac!Opsovao je satelitsku vezu koja je bila na momente loša i pogledao prema onom brdu.Radoznalost je prevladala,a brod i tako neće nikud!
(Nastavak posle večere)
Kako su odmicali od te Bugarske luke osečaj nasankanosti se povečavao i kad su posle dva dana stigli pred severnoafričku obalu,bio je napola da otkaže učešće...
Obala Afrike se tek počela nazirati kad su počela čudna dešavanja.Prvo su ugledali ogromna jata ptica šta nebi bilo čudno da su bili galebovi,ali kad su doletela bliže,videlo se da su to ptice najrazličitijih vrsta...Kovač je znao da je sever Afrike uz Sredozemno more bogat pticama,ali čak i njemu je to bilo malo preterano.
Neke od tih ptičurina su posletale na više delove broda i lepo se videlo da tu ima bar desetak vrsta ptičurina...
Šta je još gore,jata su se umnožavala! U oblacima!!! Kovaču se nehotice pogled spustio na vodu i učinilo mu se da je nekako zelenkastija! Pogled je upravio uz bok broda i imao je šta da vidi! Plovili su iznad plitkog mora ,sa dnom sasvim obraslim morskom travom!Pogledao je malo napred i lepo video poneko travnato ostrvce...A bili su oko kilometar od obale!
Brod je počeo da manevriše u toj nedođiji na zgranutost putnika koji su istrčali na vest,na palube i Kovač je video da brod klizi po tepihu trave tik metar dva ispod vode!Bolje je reči-brod se več probijao kroz travu! "Šta je ovo:sargasum?"pomislio je Kovač i tiho opsovao sve mirovne misije sveta predosečajući debeli zastoj...Koji je usledio sledećeg minuta!!!Brod je stao sav u morskoj travi kao okovan...Uzvici razočaranja su prošli palubama i stičali se u tiši žamor.Usledile su verbalne intervencije,poneki histerični plač i ljutiti uzvik.A ptice su prosto prekrivale brod i kao oblaci zakriljavale nebo...Trava je na očigled putnika bujala,stvarajuči pravi zeleni nepregledni tepih sve do obale i u nedogled prema pučini...
Kovač je gledao tu travu i obalu udaljenu ni petsto metara kojoj je brod prišao dok je manevrisao i rešio da nešto proveri.Spustio se do ivice broda i otkačivši motku s čakljom na kraju s boka,začačkao je po travi...Čvrsto!Pritisnuo je jače-jedva da se malo ugnulo...Uzeo je merdevine od konopa i drvenih prečki i prebacio preko boka...Jedan niži oficir je pokušao da ga zaustavi,ali ga je Kovač blago odgurnuo i rekao mu da je čvrsta trava...Sišao je i zakoračio.Malo se ugnulo,ali mu noga nije tonula...Krenuo je prema obali,pažljivo gledajući i pazeći svaki korak.Iza sebe je čuo viku,ali se nije okretao več kad jeuvideo da je čvrsto ispod nogu-krenuo brže šrema obali!Trebalo mu je petnajstak minuta da stigne do obalnih stena i kad je stigao popeo se na najvišu i zamahao s obe ruke prema brodu! S broda su mu mahali,ali niko nije silazio na travnati tepih...Verovatno im je naređeno da ne idu s broda...Kovač opet crna ovca...
Čekao je pola sata i nije mu se išlo nazad na brod,,,Baš kad je to shvatio,nebo se zatamnilo!Neki šušteći oblak je zamračio okoliš...Nekoliko skakavaca je palo na majstora...Skakavci!Sinulo mu je i s užasom pomislio kako će od tog silnog zelenila oko njega ostati pustoš...Međutim,to se nije dogodilo...Sunce je opet zasijalo.Zeleniš kao da je rastao oko njega,a i primetio je mnoštvo gmizavaca-najviše guštera...Imao je lake marinske čizme na nogama i to ga nije brinulo.Malo dalje ,niz brdo je uočio kolonu ljudi i shvatio da će proči blizu njega stazom od koje je bio dvadesetak metara.Prišao je stazi i kad je kolona od pedesetak različito obučenih u neke starinske nošnje pristigla do njega,počeo se raspitivati prvo na engleskom,pa dalje na ostalim jezicima koje je donekle znao...Pokušao je saznati koji je najbliži grad i kako se stiže do njega i samo su mu dvojica pokazalu unazad na brdo s kog su izgleda došli i rekli mu neke njemu nerazumljive,verovatno arapske,reči...Kolona je prošla i Kovaču se učinilo da se trava na stazi previše brzo oporavlja.Izvadio je telefon i nazvao poznanika na brodu s kojim je razmenio broj prethodne noči u restoranu uz pivo i pitao ga za situaciju.Situacija na brodu je bila na ivici panike:helikopter nije od ptica mogao da poleti,a na obalu su im rekli da ne izlaze pre luke zbog granične procedure...Kovač je bio ilegalac!Opsovao je satelitsku vezu koja je bila na momente loša i pogledao prema onom brdu.Radoznalost je prevladala,a brod i tako neće nikud!
(Nastavak posle večere)
nego volem veća slova....eto 
