Quantcast

Утјешне награде

angel eyes

Zainteresovan član
Poruka
213
У својим средњошколским данима, често сам ситуације у којима сам се налазила тумачила као ,,супер што је тако, тако сам хтјела, тако ми одговара". Ево, примјер. Замислимо мог првог комшију, нека његово име за ову причу буде Денис, и његову дјевојку Алису која иде у разред са мојом најбољом другарицом. Е сад. Денис ми се свиђа. И Денис излази са мном кад год ја звизнем. Ја за Алису знам и уредно је поздравим сваки пут кад их сретнем заједно. Мислим да она нешто слути, али ме није брига. Мени је забавно и одговара ми тако. Одговара ми што он дође кад ја звизнем и што одем кад ми је воља. Мало сутра. Не одговара ми што ујутру нема поруке ,,добро јутро, љубави" и што навече нема позива за лаку ноћ, али ја сам свјесна да са Денисом никад не бих била у вези јер ако може тако да муља Алису због мене, како да знам да неће исто то радити мени због неке треће? И тако је ствар ишла мјесецима.
Е сад, премотавање на 07.09.2019.
Сад ми је јасно да је то ,,добро ми је кад долази кад му звизнем" била само утјешна награда за одсуство поруке за добро јутро...
 
Top