Slobodan pad
Žalim dan u kojem pišem po sebi.
Da su moje pesme od papira
Iseckao bi ih sve u što sitnije delove..
Dok mi ruke ne iskrvare i poslednje slovo.
I proklinjem prozirnost u meni.
Posle ljubavi šta ostaje?
Samo vetar. Ništa više.
Prazna soba što živi u meni.
U čijem beskraju da vidim se?
I koji da dozivam glas?
Da sam zemlja prah bi bio
U moru - suza, u kiši - kap.
Čemu nada, zašto suze?
Kuda idem, ako znam?
Kad napolju.. mrak je. Tama.
I jedino što ostaje je.. strah.
Žalim dan u kojem pišem po sebi.
Da su moje pesme od papira
Iseckao bi ih sve u što sitnije delove..
Dok mi ruke ne iskrvare i poslednje slovo.
I proklinjem prozirnost u meni.
Posle ljubavi šta ostaje?
Samo vetar. Ništa više.
Prazna soba što živi u meni.
U čijem beskraju da vidim se?
I koji da dozivam glas?
Da sam zemlja prah bi bio
U moru - suza, u kiši - kap.
Čemu nada, zašto suze?
Kuda idem, ako znam?
Kad napolju.. mrak je. Tama.
I jedino što ostaje je.. strah.
