Blogovi

SLAGALICE

SLAGALICE

MOZGALICE (ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....) SLAGALICE Oduvek sam volela slagalice. Kao deca, imali smo brat i ja gomile kockica, raznih varijanti slagalica, jedno u drugo, drugo u treće...........Majka je smatrala da su to dobre igračke, da podstiču ne samo motoriku već i razmišljanje, vežbaju oko da vidi, da uoči. I bila je u pravu. E sad, nekome odgovara ta vrsta igre a nekome ne.........različita deca. Meni je odgovarala. Volela sam da slažem, da gledam kako se jedna gomila nesloženih kockica smanjuje a povećava se druga, složena, da vidim kako se pomalja slika, mojih ruku i glave delo.I danas to volim. Volim da stvaram, da mislim i smislim i onda to napravim. Tako mi sudba dodeli...

Po ko zna koji put ...

Po ko zna koji put, otvaram vrata nade A soba prazna I pusta , I niceg zivog Sem malo cveca I jedan kaktus u pustinji oka I duse moje I hodam kao avet , I trazim nesto cega nema Jos jedna duga Saharska noc mi se sprema Kakav je moj greh , sta ucinih lose Dok se molim ispred ikone slave moje A znam da goste nemam Gosti su moje puste noci Slava je praznik, a ja sta cu Kad su praznici od mene daleko U krilu moje majke , u oku moga zavicaja Molim se Gospodu, imam za koga Spomenuce neko I moje ime tamo gde mene nema A ja cu moliti za malo srece Za one sto su nadanja moja Za one sto su zelja moja Za one kojima moje misli lete A sta cu , I ja sam nocas necije dete .

:-)

Iako sam radila 12 sati i moram da ustanem u 7:00, nisam umorna! :super: Ovo mi je bio prvi radni vikend, pa sam se pripremila i fizicki i psihicki. Mislim da sam cak i preterala u toj pripremi. Na posao sam krenula sa najvecom torbom koju imam. Spakovala sam se kao da idem negde na 3 dana. Strasno! Posto mi je posao takav da vecinu radnog vremena stojim, ponela sam trenerku, helanke i japanke, zbog udobnosti. Zatim, duks i carape, ako mi bude hladno. Tri kafe (2 u 1) ako mi se bude spavalo. Gel protiv prosirenih vena i kapilara, i elasticni zavoj- ako me budu bolele noge. Ogledalo i pincetu, ako mi bude dosadno. I naravno, dorucak :-) Ali, nista od toga mi nije bilo potrebno!!! Nije bi bilo ni hladno, ni dosadno, nije mi se spavalo...
Screeching Weasel

Screeching Weasel

Lasica koja vrišti i svira pank Godina: 1986. Mesto radnje: Čikago, Ilinois. Akteri: Ben Foster i John Pierson. Nakon što ga je oduševio jedan koncert grupe Ramones, 18-godišnji Ben, vratar u jednom čikaškom bioskopu, rešava da osnuje pank rok bend. Sa svojim kolegom vraterem Džonom i još jednim momkom koji se zvao Steve Cheese i svirao bubnjeve, Foster osniva bend koji je nazvan Screeching Weasel. Već naredne godine objavljuju svoj prvi album, koji je nosio isto ime kao i bend. Album je objavila lokalna izdavačka kuća Underdog Records i sadržao je 27 pesama. Svega hiljadu primeraka je izdato, a izdavač nije bio zainteresovan da proizvodi nove kopije zbog slabe prodaje. I zaista, grupa nije postigla veći uspeh sa debi albumom, što...

TRAG KOMETE

Sve što uspemo da otmemo od prolaznosti svaki osećaj i svaki trenutak koji kao bljesak komete u nama ostavlja neizbrisiv trag to je život sve ostalo je nedosanjani san i zaborav

PET DO PROPASTI

Šume i šipražje polako silaze u naše gradove i sela. Jednom će šuma i prašuma pojesti sve što je čovek izgradio krčeći i nemilosrdno uništavajući prirodu.Čovek je veoma dugo uništavao sve što je priroda stvarala...i umesto da uživa u blagodeti koja mu ona nudi...umesto da se prilagodi..njenim..lepotama i darovima hteo je nemilosrdno da je podredi svojoj pohlepi...Sad priroda uzvraća udarac poplavama .požarima.vulkanima i uraganima....Može li čovek pronaći svoj mir u šumi bežeći od ranjene zveri u sebi...Hoće li se ikada uspraviti i pomiriti sa činjenicom da je priroda sve lepo uredila i postavila..i vratiti se na put koji mu je Bog odredio..a zverima prepustiti njihovo priridno okruženje...Čoveče..pet je do propasti.....uspravi se...
Predvecerje na Senjaku

Predvecerje na Senjaku

Volim to dvoje staraca sto lome ovaj zivot i sa toliko radosti,sa toliko elana,sa toliko vere i ljubavi koracaju njime,da me uvek zadive,uvek postide...Ja duplo mladja a vec umorna,oni ... Iz razmisljanja me je prenuo odvratni zvuk zvona telefona. Uporan je strasno.Uporan,a savrseno dobro zna da se necu javiti. Necu.Ne zelim.Ne zelim glas da mu cujem,ni jednu jedinu odvratnu laz vise...dosta je bilo,ako je za "vajdu". Iskljucila sam i opciju ostavljanja govornih poruka...ostaje samo jos i mobilni telefon da iskljucim i da budem mirna.Maa...znam da to ne mogu iz milion razloga,a tako bih rado.Jesam li kukavica? Mozda...sigurno...imam pravo da nesto ne zelim,ali isto tako,prvi put,da to sto ne zelim i ne cinim na silu,ne cinim zarad...
Pojilo

Pojilo

Као што животиње најчешће страдају на појилу, тако што их крокодили из воде шчепају за њушку, а лавови и тигрови из заседе растргну канџама, Исто тако, највеће опасности по здравље и живот човека сместиле су се у заседи, на појилу сличне врсте. Једно је задовољавање жеђи, друго је задовољавање полног нагона. Полни нагон тражи своје задовољење, али оно има цену. На том појилу уместо лавова и тигрова чекају полне болести свих врста. Такође, као један од лавова јесте и срести неодговарајућу особу или ако се ради о превари, срести њеног мужа, или супругу свеједно, а које и не морају бити психопате да би пале у афект који само такво играње емоцијама код човека може произвести. Ово важи и за све остале импулсе воље. Укусна храна...
O učenju (iz kung fu romana)

O učenju (iz kung fu romana)

Daleki Istok, u pradavna vremena. Zli i beskrupulozni tuđinci su okupirali zemlju pitomih seljaka i vrednih zanatlija, i već jedno dvadesetinu godina vladaju njome. Naš junak, čije ime nije ni bitno, je pripadnik porobljenog stanovništva, koji se usudio da se suprotstavi mrskom okupatoru. Šta ga je tačno nagnalo na taj čin ostaje zatureno u vremenu; neki kažu ljubav, ali nisu sigurni da li je to bila neka devojka iz istog sela, koju je poznavao od detinjstva i koju je ugrabio lokalni zapovednik, ili pak princeza iz porodice negdašnjih vladara koju je slučajem ugledao dok su je vodili da je silom udaju za glavenog zavojevača. Opet, postoje i druge priče, po nekima je nepravda, jer su mu tuđinci zaplenili jedinu kravu/uništili...

VOZI MIŠKO

Letnji raspust izmedju moje treće I četvrte godine srednje škole. Maca je bio na godišnjem odmoru, a ja već zna se, kod nane. Tada je vozio ford taunus karavan. Kola su bila baš, baš velika i sa njima je počeo da me uči da vozim. Na lokalnom putu me je terao da kilometrima polako vozim u rukcerc. Sva sam ovako mala bila ukočena. Ubi me onaj rikverc na pravdi boga. Lepo mu kažem da ne vozim u nazad, nego da je bolje da se okrenem pa da ga odvezem od tačke A do tačke B, ali u napred, kad već toliko želi da stigne tamo. Ma jok, tera on po svome a ja, šta ću, vozim tako naopačke. A ona prednja sedišta sastavljena nekako, veliko unutra, kolo da igraš. Ja se ovako mala I ne vidim. Spolja kad gledaš kao da kola idu sama. Vozila sam ja i napred...

Igrice

Osetio sam svu car ali to nista ne znaci. Odbacio sam to tek tako, busim negde drugde gde ne mogu da probusim… I sad kad bi ovo bio obican opis igara preko koga bih zaradjivao tisuce I tisuce, islo bi ovako: “… To vam je jedna super igrica na prvi pogled zabavna ali malo morgen, mozes da je igras satima kao sto ces I ciniti igras kao igras malo kad ono proslo je dva sata a ti ne bi reko ni da je proslo pola sata! E to je vidis zajeb, tu shvatis da je igrica go ***** kad posle te sesije od dva, tri, cetiri sata hodas kao zombi, osecas ko da u glavi ti je kasa, I onda kad se malo osvestis zahvaljujes Bogu sto ponovo zivis I osecas zivot, pljujes po igrici I kompjuteru I sve u *****… Ali malo morgen… Tebi se igra jos, osecas se ko...

Pilule za lilule

Uff najvise mrzim kad mi dan pocne sa glavoboljom! Odmah mi ubije svaku inspiraciju za rad, zelju za druzenje ili bilo kakvo drustveno-intelektualno naprezanje. A naravno, kao bas za inat, danas je upravo dan koji zahteva sve. Prvo sto imam preeevisee posla, drugo sto posle posla moram sa mamom da idem da biram wc solju i lavabo za moj novi stan, trece sto treba preziveti rucak sa mojima (tu je i moj brat koji je krenuo u osmi razred i navodno ga danas vec pita hemicarka), cetvrto sto moram ekspresno da se odlucim sta cu sa poslom posto ovako vise ne ide...Naravno ima i peto, sesto, sedmo, ali ajde da stanem kod ovoga. Sve u svemu ceka veoma naporan dan, a nije mi nidocega. I ono sto mi treba nije nikakav andol, cafetin, analgin...

Nocni leptir

Cekam srce tvoje ono je nocni leptir sijam da te privucem izmedju pukotina zidova cujem te da dolazis sapat tvojih krila na odstojanju drzi moja razocarenja ipak sam ziv dok sam dusu prodavao vratlila si mi puni iznos i svoju dodala sapat tvojih krila razgoni zidove sijam sve jace ali ipak zadrzacu noc da zadrzim san i zauvek tebe.

Bez naslova

Vojislava je ispekla gibanicu ali, začudo, nisam bio pri apetitu, mada sam poodavno jeo. Obuzela me je nežnost pri pogledu na nju – koja sedi za kuhinjskim stolom i ređa pasijans – s viklerima na glavi, rumena od vreline rerne. To je moja žena, pomislio sam s ushićenjem i ponosom, neko ko me poznaje, i deli sa mnom isto ropstvo, isti život. A onda sam primetio jedan detalj koji je sve pokvario: haljina joj se zalepila za oznojeno telo i ocrtala oklembešene grudi. Zašto sam baš to morao opaziti, zašto se moj utisak nije zadržao na mirisu tek ispečene gibanice; zašto je osećanje nežnosti ustuknulo pred iznenadnim prezirom prema znacima njenih godina ... zašto sam odjednom postao gadljiv na tu domaćinsku, kuhinjsku atmosferu ... ne znam...

Hmmm, malo je ovo čudno

1981. godine: 1. Princ Charles se oženio 2. Liverpool osvojio Evropsko fudbalsko prvenstvo 3. Umro papa. 2005 godine: 1. Princ Charles se oženio (opet) 2. Liverpool osvojio Evropsko fudbalsko prvenstvo (opet) 3. Umro papa. U budućnosti, ako Princ Charles odluči da se ponovo oženi ili Liverpool želi jos jedno Evropsko prvenstvo ... molimo vas upozorite Papu! Ili je ipak bolje ovako: У будућности кад се Принц Чарлс трећи пут одлучи женити и папа умре, отиђите у кладионицу и све пара што имате ставите на Ливерпул

Ovo je prica koja ce mnogima izazvati suze u ocima!

Ovo je prica koja ce mnogima izazvati suze u ocima! Ovo je sudbina svih pasa na ulicama! VOLITE MESANCE A ONI CE VIŠESTRUKO UZVRATITI VAŠU LJUBAV!!!! Da li danas idem kući? Doneli su me kući, ušuškanog u naručju. Mazili su me, smešili mi se i govorili da sam sladak. Igrali su se sa mnom, smejali su se sa mnom, i obasipali su me igračkama. Volim svoju porodicu, posebno decu. Deca su volela da me hrane, davala su mi slatkiše, Čak su me puštala da sa njima spavam, umotan u čaršave. Vodili su me u šetnju, nekoliko puta dnevno, I ponosan sam da kažem, otimali su se ko će da me vodi. To su stvari koje neću zaboraviti, dragocene uspomene. Sada živim u azilu, daleko od moje porodice. Smejali su se i mazili me kada sam se igrao sa starom...

Jutarnja

U jutarnjoj rosi umiva se cvijetak nježni glavicu svoju diže ka suncu baš kao što biće jutros moje toplinu traži u tvom srcu Daleko je sunce daleko je tvoje srce al toplina do mene stiže jer kad mislim na te sunce mi je bliže....

Blestavi koraci

Ako te zavolim to ne znaci da cu dobar postati bar u pocetku uplasen cu biti nenaviknut na srecu i ljubav kad sam sreo zenstveniju zenu od svake zene lepoticu stvorenu samo za moje oci blestavilom koja me zaslepila trazim tvoju ruku bez nje ne mogu nikud da krenem tvoji koraci su jedino nesto sto cujem dok idemo putem koji napokon vodi u nas dom.

Prica o nezeljenoj

Zeleno stablo posadise u vrt pustosi...da se susi... Istekose godine nevine u brzacima voda... gde se po zici hoda... Prvo je opio,a onda popio otpor njen,sve do dna i potade ona nezeljena zena! I milovase ruke te kamenim prstima njeno lice, dodir ko prolaznost hladan, a zivot-gladan. Odose neznosti u niti nepovratnih noci i nikada vise nece doci. Popijena suza,reci nestale. Prazna do dna miluje sate pomahnitale... Pokidane veze,smrskano secanje... bese kasno za vracanje i bojeci se istine,podmece cutanje... Pepelom zatire tragove obmane koji zelese da je sahrane. I pucaju reci,al ne pada glava, a mir na jastuku umesto nje spava. Gde mi je mesto??? Pita se cesto.... A kameno srce bez sluha Nije za nju imalo duha.... I razljucene godine...

DIKTATURA DEMOKRATIJE ILI...

Šta ćemo,braćo i setre blogeri ,sa izmenjenim zakonom o informisanju?Zakonom koji je uvijen u oblandu reda i odgovornosti u medijima.Doduše ja nemam ništa protiv reda i odgovornosti..ali mi se sve više čini da je on više posledica..nesigurnosti vlasti..i želje da se uspostavi DIKTATURA DEMOKRATIJE...Zakon koji ostavlja prostor da se sudi po ubedjenjima...i partijskoj pripadnosti...Zakon koji treba da bude po ukusu vlasti...ne obećava ništa dobro...ja sam samo mali običan čovek sa srednjočkolskim obrazovanjem ali kad pogledam da su se zbog njega uzburkale novinske elite..hvata me jeza i na kraju HOĆE LI SLOBODA UMETI DA PEVA KAO ŠTO SU SUŽNJI PEVALI O NJOJ ovo je moj citat iz pesme Branka Miljkovića po sećanju...možda baš nije...

Иво Андрић

Cuvajte se onog koji zivi u vama i na kojeg zaboravljate, a koji cesto, pred vece, donosi brza resenja zbog kojih se, te iste noci, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinocnih lakomislenih odluka. Иво Андрић – "Знакови поред пута"
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top