Blogovi

BENSEDIN

BENSEDIN

U kuću smo se uselili 12.03.1999. godine, malo pre početka bombardovanja Srbije od strane NATO. I to je dobro jer smo imali mnogo posla oko kuće i dvorišta pa nismo stigli da se stresiramo kao većina drugih a i sirena "šizela" se nije čula kod nas. Jedino ako je baš mrtva tišina čuješ a pošto kod nas nikad nije tako tiho mi nismo čuli. Ja sam se rasplinula sa cvećem, Maca u radionici. More, ne izbiva odande, sav sretan jer napokon ima veliku radionicu.Sin je stekao nove drugare u kući pored nas. Tu su naše komšije, jako fini ljudi,zapravo su to dve porodice, ali jedna ima dečake koji su vršnjaci sa našim sinom.E, te komšije, obe porodice, će nam postati PRIJATELJI BROJ 1. Reč prijatelji nije greškom ispisana velikim slovima, ispisalo...

In memoriam: Milan Oklopdžić (1948-2007)

Milan Oklopdzic (Mika Oklop) rodjen je 1948. na Cuburi, u Beogradu. Diplomirao na FDU i onda... Polietilenska Amerika 70-tih, bez zrna pustinjskog peska, palminog lisca snovackih boja, bez divljine lovackih srca uhvacenih u zamku civilizacije, Amerika koja crpi svoje vibracije iz Ampex traka bitlmanijskog post-perioda, spustajuci halapljivo, mrzovoljno, s nadom, niz grlo, matematicke laboratorijske snove LSD-25, IT-290, DMT... umesto sode ili kapljice iz potoka planinskog izvora. Izvor... i onda... magistrirao na suncanom kalifornijskom univerzitetu u drustvu Sheparda, Hendrixa, Snydera, Kirka, Garciae, Ferlinghettia, Milesa, Kesey, Williamsa, Coreae i Remington masine... U srpsku književnost Milan Oklopdžić ušao je na velika vrata...
Umesto poklona na naslovnoj strani

Umesto poklona na naslovnoj strani

Umjesto buketa koji bi videla samo Poslacu stihove koje ces citati moci Pjesmu o jednoj ljubavi I to prilicno cudnoj O ljubavi na nas nacin Samo nekoliko redaka koliko da znas I srce moje je voljelo tebe Ne onako kako se voli zaljubljeni par Vec onako i samo onako kako se mogu voljeti dve srodne duse Na nas nacin,na nacin dva duha Kod stihova i pisma svaka rec je vazna Narocito ova VOLJELO Treba je samo znati citati

LJUBAV JE

Ljubav je... A šta to beše? Ubila me želja odavno pa ne pamtim... Kad bih je sreo možda bih je i prepoznao Možda je bila dugo zapuštena i usamljena i ko zna kome namenjena I gde da je vratim kada je kuća u kojoj je nekad živela odavno raskućena i skamenjena

VJERUJEM TI JA U LJUBAV

VJERUJEM TI JA U LJUBAV TA GURNE ME A I VRATI KO LI U TO VELICANSTVO NE BI MOGO VJEROVATI. VJERUJEM TI JA U LJUBAV DA JE NIJE BOL OTKUDA CIM POMISLIS DA JE NEMA A ZABOLI ODNEKUDA. VJERUJEM TI JA U LJUBAV TU MILINU OVOG SVIJETA. I DA NEKAD I TUGA SE SA NJOM MORA DA PROSETA. VJERUJEM TI JA U LJUBAV U TO CUDO NAD CUDIMA VJERUJEM TI JA DA ONA GOSPODARI SVIM LJUDIMA.

Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ...

Dok srčem čaj u pet ...i pravim se Englez ... Srk ... Rešio sam da više ne srčem prvu jutarnju kafu ( jer to me podseća na Tursku koja je još daleko od ulaska u EU ... )...već sam počeo da srčem čaj u 5 i pravim se Englez, ne bih li ličnim primerom ovu našu zemlju približio Evropi ...pa da ... Srk ... Za razliku od nekih članova engleske aristokratije ( koji su svoj budžet za ovu godinu skrckali pa sami moraju da kuvaju čaj ), ja takvih problema za sada nemam ...Meni prijateljica svaki dan ( posle popodnevne dremke ) skuva čaj i donese u ljuljašku, pre nego što se bacimo na tabliće ... Srk ... I tako ...pošto nas je sinoć mrak naterao da predjemo u sobu, nastavismo prekinutu partiju na kauču. U jednom trenutku ( shvativši da me je...
LUDA KUĆA

LUDA KUĆA

Onda je krenula prodaja stana i igranka bez prestanka. Bože, kako je to stresno. Stalno je stan morao biti tip top sredjen, ubismo se usisavajući, perući kupatilo, ostavljajući sve na svom mestu. Kuhinja uvek mora da bude besprekorna.......dečije sobe sredjene.......morao si trčati sa posla da dočekaš kupce a pre toga da ih uljudno upitaš boje li se psa. Sa našim ludačkim radnim vremenima i dvoje dece u različitim smenama, trčali smo na posao, pa kući, pa opet na posao.......A pseto........ako se boje neko od dece mora izvesti Mazu napolje tada kada kupci dolaze. Dotična gospodjica je bila jedina sretna u to vreme, jedina koja nije bila na kraju živaca. Svima se radovala kao da su joj rod rodjeni, sa svima se mazila, smarala je ljude...
Dodir tela

Dodir tela

Izgubim se u tvojim ocima kao kap u valovima okeana koji se razbijaju o hridi. Nezno uplovim u tvoj zagrljaj dotaknem ti telo telom rasplamsam vatre u dubini nasih dusa i cekam da sagorim... u butinjama nemira. Moja kosa na tvom licu zapocinje ples, pracen muzikom u mojoj glavi. Nose me tada vetrovi ludi, razbijaju o zidove, dizu u visine i vracaju u ponore. Plovim na oblacima strasti razapeta izmedju zelja i htenja, izmedju tebe i drugih, mog i tvog uzdaha. Udisem slatkasti miris zelje i osecam ukus znoja na usnama svojim, suzu na obrazu od ushicenja i vatru koja pali... Svaki susret sa tobom ozivljavao je moju dusu i izbrisao boru sa mog cela. Svaki dodir strasti ostavio oziljak na mom srcu. Beleg sakriven...
PRATEĆA MUZIKA

PRATEĆA MUZIKA

MOZGALICE (ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....) PRATEĆA MUZIKA Pročitah jutros, u onom mom satu kada nas dve lepo razgovaramo, pesmu lidersku. Podstače me da napišem ovo, brzo dok ne krene luda kuća kod mene. Ljubavi raznih ima na ovom ogromnom filmskom platnu, ali je ovo priča o jednoj jesenjoj.......tačnije, o jednoj jesenjoj kolekciji te ljubavi. Šetnja kraj reke, da se misli srede i odmore. Hodaju jedno kraj drugog, ne drže se za ruke, ne grle se ...........dugo su već skupa i davno prevazidjoše grljenje i ljubljenje na javnom mestu. Beše i to, ali nekad davno, kad mu je bilo vreme. Sve ima svoje vreme i mesto. Samo se povremeno pogledaju i znaju...
NESTAJANJE

NESTAJANJE

MOZGALICE (ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....) NESTAJANJE Svi se mi mnogo puta već zapitasmo šta je to život, čemu služi. I uglavnom se ta pitanja roje kada nam je teško, kada smo setni, kada neki tužan dogadjaj pokrene lavinu misli. Kada smo sretni, takve misli nam ne dolaze u pohode. Ja, odgovor ne znam....... samo mogu napisati šta mislim kao neko ko je već više od pola svog života pregurao. U deljenju karata, što ga sudba organizuje, niko ne dobija samo dobre karte. Ali, baš niko. Uvek je to mešano, i dobro i loše. I snalazimo se svi. Sa dobrim kartama odigramo dobre partije i izadjemo kao pobednici.......a sa lošim.......pa i tu se snadjemo....nekako...

Anđeli

Po hrišćanskoj mitologiji anđeli su "glasnici božji" koji nagoveštavaju ljudima božje namere. Anđeli se provlače i u islamskoj i jevrejskoj religiji. Reč Anđeo dolazi iz latinske reči angelus, a ona dolazi od grčke aggelos, što znači "glasnik". U zadnjih dve hiljade godina anđele predstavljaju kao predivna, bledolika bića sa belim krilima i plavim očima. To je totalni apsurd! Anđeli nisu bas onakvi kakvim se čine. Oni nisu ono što su vas učili, i bilo ko, ko se bavio bilo kakvom vrstom magije, shvatiće o čemu se ovde govori. Anđeli su posebna vrsta entiteta koja crpi energiju iz Jahvinog vrtloga energije da bi preživeli. Jahvin vrtlog energije se "puni" našim molitvama i mislima koje, naravno, ne dobijaju odgovor. Jahve = vrtlog...
MACO, VOLEO BIH

MACO, VOLEO BIH

Živeli smo svo četvoro u stanu u novobeogradskom bloku. Stan nije velik, 51 metar kvadratni, na petom spratu, bez terase a iznad dve trećine stana se nalazila velika zajednička terasa. Za tu terasu nam je arhitekta napravio projekat da stan bude na dva nivoa. Bilo je lepo zamišljeno. Deo stana smo pregradili, napravili deci zasebne sobice. Maca je napravio dupli aspirator u kuhinji sa direktnim odvodom napolje a ne u zajedničku ventilaciju. Napravili smo nameštaj po meri posebno u hodniku jer prosto nismo našli da kupimo ništa gotovo a da odgovara. Sve je bilo iskorišćeno, svaki santimetar i svaki ćošak isplaniran. Užasno su nas nervirali zidovi, posebno jedan veliki pregradni u dnevnoj sobi koji je toliko bio kriv da i golim okom vidiš...

Љубав не познаје границе!

Љубав не познаје границе! Да ли то само су речи? Зар нису Ромео и Јулија због љубави у смрт морали прећи? Љубав не познаје границе! То био је идеал детињства нашег. Ал' након рата, мржње и крви остасмо празни, к'о разбијене чаше. Љубав не познаје границе, једино у романима побеђује све. Као да љубав више не постоји, постала је само део светске заблуде. Љубав не познаје границе! Чак и хришћани мрзети могу, као што девојку чиста срца и непријатељ обара с ногу. Љубав не познаје границе! Желим доказати да још увек је дан. Верујем да љубав јача од свега стварност је, а не само сан! ------------------------------------------(10.5.2001.)
Ljudmila

Ljudmila

‘’Spalio je juli seno A tisa nezapamceno opala I otkrila sprud kraj slepa Ko stvoren za njena lepa stopala Stari joj je bio ladjar Polu rumun, polu madjar, besni ker Prema meni nikad zao Nekako je znao da mu volim kcer…’’ Sve se nekako poklopilo, kao sto to I biva u zivotu,vece, miris meda iz njene kose u vazduhu I gornji stihovi Ljudmile naseg slikara toka svesti Djordja B.I dok Moja Mila prati te uspesne engleske detektive na TV-u ,bas kako Aleksej kaze, meni ‘’curi lice’’ …I posle svih godina ne shvatam zasto na neke njegove stihove moram da se borim sa knedlom u grlu I trljam oci,ali eto…desava se pa kad kaze ‘’bodom sitnim kao prezla ,moje ime je izvezla stidljivo…’’ eee… Kako god, I tu noc smo prespavali I sutra nas...
Švaler

Švaler

Jednoga dana mi izgubismo Basta. Naišla kuja u teranju i on sa čoporom drugih pasa ode u svadbu. Džaba ga je žena dozivala,molila, preklinjala, nije hteo da joj priđe jer ga je vukao njegov prirodni nagon za produženjem vrste. Malo po malo čopor je otišao i on sa njim. U kući opšta uzbuna. Komšije, rođaci, drugovi i prijatelji su bili angažovani u potrazi za švalerom. Obišli smo svaki kutak naselja i susedne opštine, davali oglase na radiu i televiziji, pitali prolaznike, dozivali i ništa. Tako je potrajalo puna tri dana a onda u kasno veče trećeg javlja se mlada komšinica i pita da li smo možda mi izgubili psa jer je jedan njen drug pronašao haskija. Radost, veselje kao da je došlo oslobodjenje...iz istih stopa smo krenuli da vidimo da...

Ko to zna!?.

Ovih mi dana neće stih da krene nije li muza moja okrenula leđa od mene?! Da nije avgust vreli upleo vatrene prste svoje i paklenom vrućinom ovom uspavao duh i tijelo moje?! Ko to zna? Jedan pjesnik bi rekao da krhko je znanje i da niko ništa ne zna (nije li ovo kradja) al sta da se radi kad stih mi se teško rađa!?

Voznja kroz zivot...

Koliko god neki ljudi mrzeli GSP, ja sam primetila da ga obozavam. Najvise ga volim ujutru. Ljudi krecu na posao kao u mrvinjak. Svi su doterani ( manje- vise ), jos uvek svezi, nasminkani, sveze obrijani… Volim tih svojih dvadesetak minuta samoce u guzvi…Sama, a ipak okruzena svim tim nepoznatim ljudima…Prepustim se voznji, razgledanju kuca, balkona sa cvecem, zgrada I fasada, pasa lutalica…Sunce je jos nisko, ali dovoljno da osetim njegovu toplinu kroz prozor…Sedim I gledam kako promice hiljade prica I zivota pored mene… Evo, recimo jutros…primetila sam da je nekome procvetalo cvece na terasi preko noci…I to mi je bilo dovoljno da se osetim srecnom… Jos vise volim kad sednem, izvadim knjigu I pocnem da uzivam u njoj I voznji…pozelim...
MAC, MAC

MAC, MAC

Maca se, kako sam već napisala, sa Mazom samo igrao u stanu i to samo kada njemu odgovara ukoliko ona ne bi bila toliko dosadna i uporna da ga smaranjem privoli da se igraju. Vodu da pije joj taj čovek nije dao godinu dana, a da ne pričam o hrani ili šetnji. Kada je gospodjica napunila godinu dana, jednog divnog prolećnog dana, kada sve miriše i sija se pod zracima sunca, krenem popodne u šetnju sa psom. Kad sam već došla s posla, nema šanse da sedim u stanu po tako lepom vremenu. Deca su bila napolju sa društvom, nas dve se spremamo da izadjemo, a Maca ostaje sam u stanu. Ne mili mu se da izadje ispred zgrade gde ga odmah komsije navataju da im nešto popravlja, ili ga dave politikom (što njega, a i nas preterano ne zanima) i kažem...
Pozelecu sutra

Pozelecu sutra

Jeste sutra je taj dan, dan kada si me prvi put poljubio da mi od srca cestitas rodjendan. Secam se u secanju mi osta zar, vatra tvog poljupca koja me opekla a hvala sam ti samo rekla. Jeste sutra je taj dan a ja necu osetiti tvog poljupca zar. Prolazi sve godina za godinom minu a svaka mi kao vecnost duga obavila je tuga. Bez tebe zivot nema ni smisla ni sjaja... kako se lako dodje do kraja. Sutra cu upaliti jednu crvenu svecu, zamisliti nemogucu zelju i prizivacu srecu. Pokusacu u mislima da vratim onaj dan kada si zajedno sa mnom slavio moj rodjendan. Sutra ce biti kuca prijatelja puna... Ali u meni tinjace samo jedna zelja -da osetim usne mog najdrazeg prijatelja-...

Zivot nije internet

Ona ne zivi u bajkama i zna da zivot nije internet ona je velika djevojcica sto zna za lazni sjaj sibica I onda kada se cinilo da je bezdusno od svih bjezala u skromna zida cetiri svoje je tajne skrivala I nije htjela nikome da bol nanese il naudi zivot je taj sto karte dijeli ponekad cinimo i ono sto ne bi htjeli.

Besmislice

Zasto ja pisem sve ove besmislice i zalud trosim bjelinu papira koga je briga za ludu mastu i moju dusu oholu i tastu. Dokle cu da izigravam pjesnicku dusu sto stvara kad priroda mi nije dala ni trunku pjesnickog dara Da li zavaravam druge a ponajvise sebe samu nizuci ove rijeci mlateci praznu slamu Jedino sto u svemu vrijedi jedino cega pjesnickog ima je to sto slazem rijeci tako da stvara se pjesnicka rima Posljednju rijec u svakom drugom stihu ja odijevam u odoru rima mozgajuc mnogo da li ce na kraju to bar malo smisla da ima Al,ipak ja i dalje,ko magare,uporno pisem nastavljam igru rijeci svoju i bas me briga sto nisam pjesnik ja napisah i pjesmu ovu.
Bila je to ljubav prava

Bila je to ljubav prava

Rekla je,sve je u redu... Bila je to ljubav prava Na prvi pogled,za tren Nisam znao ni ko je Ni ona o meni nista nije znala Pogled,drhtaj tijela,osmjeh Toliko nam je trebalo A kazu narcisi smo bili Ma ne,nismo uopste Ljubav dvoje mladih Strast,pozuda,njeznost Dva srca kao jedno Misli dvije kao jedna Jutarnja kafa,dorucak Idila Bila je to ljubav prava Ruka u ruci,vezanost Neraskidiva,bar tako smo mislili Preko toga valjda i ne moze Ali bili smo mladi Bas mladi Imali smo nekih ljubavi ali nismo znali kako to ponekad ide Tesko,bas tesko Jedva smo se rastali Ociju vlaznih,uzdrhtalih tijela Slomljeni Sretali smo se kasnije Pozdravljali,popricali malo Ponekad popili i kafu I otisli cak i tada kuci slomljeni Zamisljeni Na rastanku bi...

Ako - Radjard Kipling

Ako možeš da sačuvaš prisebnu glavu, kada svi oko tebe gube svoju, i okrivljuju te za to, Ako možeš da veruješ sebi, kada svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama, Ako možeš da čekaš - a da ti ne dosadi čekanje, ili ako si prevaren - da sam ne varaš, ili ako si omrznut - da sam ne mrziš, a da pritom ne izgledaš predobar ili premudar, Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom, Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne bude cilj, Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom i smatraš te dve varke kao da su potpuno iste, Ako možeš da podneseš da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio sav život, i da pogrbljen, sa dotrajalim...

Mali odmor 2009....

Ipak ja odoh na more,tri dana...Iznenada... Cerka je radila malo preko leta i zaradila nesto novca....Dogovorila se s drugaricom da odu na more na 7 dana....Radovala se i nestrpljivo cekala dan polaska...Ali drugarica je razocarala,otkazala je dva dana pred put,odjednom joj se nije islo...Pokusavali smo da nadjemo nekog drugog da ide sa njom,ali bez uspeha...Da idem ja s njom ne mogu,odmor sam vec iskoristila,sam put za nas dve je skup,a vec boravak od sedam dana ne bi mogli da platimo....I vec smo digli ruke od toga,otkazali gazdarici smestaj.... Prosle subote izadjem sa prijateljima u grad i u prici moj najbolji prijatelj mi kaze da ide par dana na more sa svojim sestricem...I tako padne dogovor da krenemo moja cerka i ja,sa...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top