Blogovi

Mali odmor 2009....

Ipak ja odoh na more,tri dana...Iznenada... Cerka je radila malo preko leta i zaradila nesto novca....Dogovorila se s drugaricom da odu na more na 7 dana....Radovala se i nestrpljivo cekala dan polaska...Ali drugarica je razocarala,otkazala je dva dana pred put,odjednom joj se nije islo...Pokusavali smo da nadjemo nekog drugog da ide sa njom,ali bez uspeha...Da idem ja s njom ne mogu,odmor sam vec iskoristila,sam put za nas dve je skup,a vec boravak od sedam dana ne bi mogli da platimo....I vec smo digli ruke od toga,otkazali gazdarici smestaj.... Prosle subote izadjem sa prijateljima u grad i u prici moj najbolji prijatelj mi kaze da ide par dana na more sa svojim sestricem...I tako padne dogovor da krenemo moja cerka i ja,sa...
Veceras je bas hladno

Veceras je bas hladno

Nesto razmisljam, da li je ovo sve potrebno: i moja tuga i suze u ocima, moja mastanja o sreci i putu u Njujork, njegove reci pune nade... veceri pune praznih zelja, Sunca koje sija i kad sam tuzna, ili da umesto svega sednem i najedem se cokolade... Ma nesto razmisljam veceras: sve mi je svejedno, i da li cu ustati na vreme sutra, hocu li biti nasmejana ili tuzna, da li ce vreme biti toplo ili hladno, hoce li biti kise... ma ne mogu da mislim ni o cemu vise... Samo pozelim da legnem i probudim se sa novim likom, a da to ne kazem nikom... A onda...polako, skriveno, da ispitam sve sto sam znati htela, da ispunim sve sto sam zelela, onako, bez muke i problema, ladno... Uhhh...veceras je bas hladno... zzzzz ;)
JA SLUTIM

JA SLUTIM

Ja slutim -a slutiti jedino znam- da te proslost jos uvek boli i da si, kad sam otisla ostao nem i sam... Ja slutim da te tuga i ocaj lome da imas nemirne snove, da patis kao i ja svake noci da sanjas nemoguce cak i put kojim cu doci... Ja slutim -a slutiti jedino znam- da me jos uvek volis jer si mi zadnjim poljupcem to reko i slutim da jos me ceka neko... I slutim jos da i danas u osvit zore pogledas kroz prozore i nadas se da ces mi videti oci. Da su ti samotne noci u gluvoj tisini i tami vecernjeg neba... O, kako mi tvoj pogled treba! Ja slutim -a slutiti jedino znam- da cu zauvek voleti tvog crnog oka plam i nadati se da neces ceo zivot provesti tuzan i sam...
Kada me pogledom dotakneš

Kada me pogledom dotakneš

Kada me pogledom dotakneš a usne ti se nasmeše potpuno mi bude jasno da si samo moj i da mi srce i duša ne greše. Svaka moja sumnja potpuno nestane tada i sigurnim korakom koračam pored tebe pločnicima ovoga grada. Ovo vreme sa sobom nosi razna iskušenja; velika su nam htenja a ipak nemoćni plačemo u sebi. Kako i ne bi? Nismo mi sami na ovom svetu. Okrenem se tad detetu i svaki san se sruši. Svaka misao o tebi i meni zaledi se u duši. Čuvaćemo naše snove negde duboko u sebi jer da nemamo jedno drugo ni snova imali ne bi. Jednom kada se osmeh tvoj i moj, ponovo sretnu sami; strast kad nadvlada razum a ljubav pobedi sve, znam, a i ti to dobro znaš, ostvarićemo naše sne.

Vidljiva tajna

I kad boli smeskam se to su moje suze za svakog drugog nevazne niko ne voli da vidi da li nas nesto boli osim kad sa srecom svojom preteramo dugo kad traje onda to njih boli. Dok te imam sa tobom necu da se hvalim i privucem vukove i strvinare kad smo ljuti od tebe necu da se zalim i privucem hijene i lesinare za nase meso gladne, sve cu da kazem a u stvari nista nece saznati takva tajna je slatka jer je sakrivena a svima pred ocima.
MOJA SONATA

MOJA SONATA

Koliko bliski mozemo biti sa strancem koji nam je drag.Koliko smemo? Onoliko koliko dva broda koja se sretnu na sred okeana pa promene kurs da bi neko vreme plovili zajedno jedan kraj drugog, blizu, bez dodira... Dva razlicita broda na putu ka razlicitim lukama, izasla iz razlicitih luka kao zacarani plove i cekaju neizbezno: Shvatanje razlicitog smisla i pravca! Koliko je samo lepote u praznini prostora izmedju sadasnjeg i buduceg trenutka... Kad oboje igramo svoju ulogu posmatraca, koji procenjuje pre svega sebe a onda onog drugog: Vredimo li trenutaka koje dobijamo, sekunde koja traje minut, minuta koji traje cas, dana koji traje godinu? A opet tako kratko do neizbeznosti podizanja brana od visokih zidova drugacijih reka i planina...

I Z A Z O V

To osecanje ljubavi Nosim u sebi bez straha. Ovo je ludilo,stavljam na kocku Sve do poslednjeg daha. Prihvati izazov jer Ja jos cekam... Na granitnoj steni strpljenja Ishod cekanja,vreme ne menja... I trazim ti jednu kap Da bih dala ti slap. Osecam da taj poriv nisi sreo I osecam da bi hteo Da me sakrijes od zluradih ociju u kutak Satkan od zelje nase postelje... Da ti budem tajna... Ali uvek sam druga ili treca... Sigurna luka i mirna sreca Sto te rasirenih ruku uvek ceka. Al pazi!Niko ne ceka doveka!
San

San

Podigla sam pogled i ti stajase tu predamnom, a na licu ti osmeh decaka. nasmesih se i ja, pomalo zbunjena. Zaboravio si sve lose! Zaboravio si svu tugu! I sada stojis tu i pruzas mi ruke. Pozurih ti u zagrljaj da se ne predomislis, da jos jednom osetim toplinu koja me ceka tu. Da zaboravim i ja, da sam namerno bezala a opet ti se vracala. Kao sto se brod vraca u luku. Za trenutak nestadoh u tvojim ocima i tamo trazih trag ljubavi. Osetih dodir na usnama, kao dasak vetra u krosnji drveta. I ringispil u mojoj glavi poce da se vrti... Utonula sam u mrak a onda osetih suzu na obrazu. Ponovo sam te sanjala, onakvog kakvog sam te zelela: veselog,nasmejanog i mog. Pusti me ljubavi! Oslobodi moju dusu! Dalje...

Trenutak za sreću!

Ubedjujemo sami sebe da ce zivot biti bolji kad se vencamo, dobijemo bebu, a zatim drugu bebu. Onda smo isfrustrirani zato sto deca nisu dovoljno velika i bicemo zadovoljniji kada porastu. Nakon toga, isfrustrirani smo zato sto imamo posla sa pubertetlijama. Sigurno cemo biti srecniji kada iza dju iz tog razdoblja. Govorimo sebi da ce nam zivot biti potpun kada se nas supruznik dozove pameti, kada kupimo lepsa kola, kada budemo u mogucnosti da odemo na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju. Prava je istina da ne postoji bolji trenutak za srecu od ovog trenutka. Ako ne sada, kada? Tvoj zivot ce uvek biti ispunjen teskocama. Najbolje je da to priznaš sebi i da odlucis da svejedno budes srecan. Sreca je pravi put. Zato, cuvaj svaki...

Филозофија, него шта!

Професор је стајао пред групом студената на часу филозофије и држао неке предмете иза себе. Када је час почео, без речи је подигао велику, празну теглу од киселих краставаца, ставио је на катедру и напунио лоптицама за тенис. Потом је упитао студенте да ли је тегла пуна. Сложили су се да јесте. Затим је професор подигао кутију пуну каменчића и сипао их у теглу. Благо ју је протресао. Каменчићи су се откотрљали у празан простор између лоптица. Тада је поново упитао студенте да ли је тегла пуна. Опет су одговорили да јесте. Следећа кутија коју је професор узео, била је пуна песка. Када га је сипао, песак је, наравно, испунио све преостале шупљине у тегли. Питао је још једном да ли је тегла пуна!? Студенти су скрушено одговорили да...

Celina

...Imao je po deset prstiju na nogama i rukama, i dva krupna bademasta oka, i par malih, za glavu slepljenih usiju, i neocekivano dugu, svilenkastu kosu, i sve ostalo sto je trebalo, sto je izazivalo osmeh i beskrajnu radost pri pogledu na malo savrsenstvo. Zeljno ocekivan i bez vidjenja voljen, rodio se covek! Celovit, sa sjajnom buducnoscu u roditeljskim zeljama zacrtanom, svemocan i jedinstven. Voleo je dodir, sapat, pokret. Upijao je reci, milovanje, poglede. Postao je JA – JA koje slusa, razume, oseca, raduje se i smeje. JA je umelo i da place, ne tako retko i to glasno, ljutito, bezrazlozno ili povredjeno. Umelo je i da cuti kada ga nisu razumeli ili kada nije umeo da objasni sta zeli. U zivot su se postepeno sve vise i vise...

Namera

-Stani! Zeleo bih da porazgovaram sa tobom…samo malo…hoces li? Stajao je na ivici simsa, zgrcenih ruku oko svojih ramena, bled, klecavih nogu i pogleda uprtog u ambis ispod sebe. Gomila koja je odozdo upirala pogledom i rukama na njega uvecavala se svakog momenta ali nije mogao da cuje sta govore. Iako je nameravao da to ucini u tisini, gore, visoko, daleko od pogleda, slucajna prolaznica mu je malo poremetila planove i svojim vriskom njegovu nameru pretvorila u uzbudljivu predstavu. Vec duze od 2 sata stajao je ukocen, sve vise uplasen od onih koji su mu nesto dovikivali, od policije i vatrogasaca koji su bucno svojim vozilima opkolili zgradu i pripremali teren za njegovo spasavanje, od svojih misli koje su pogubile nit i sa kojima...

TAGORE

Ceznem da ti kazem najdublje reci koje ti imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali. Olako uzimam bol svoj, strahujuci da bi to mogla ti uciniti. Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam reci; ali se ne usudjujem, strahujuci da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujuci da bi to mogla ti uciniti. Ceznem da upotrebim najdragocenije reci sto imam za te ; ali se ne usudjujem strahujuci da mi se nece vratiti istom merom. Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovoscu. Zadajem ti bol, bojeci se da neces nikada saznati sta je bol. Ceznem da sedim nemo...
Gorka strana medalje

Gorka strana medalje

Mnogi od nas sedeći ispred svojih TV-a ili pored sportskih terena uživaju gledajući mlade ljude koji se bore da postignu što bolji rezultat.Veoma često umemo da vrlo sočno opsujemo nezadovoljni rezultatom ili nekim lošim potezom a da ne razmišljamo da je njima važnija pobeda nego nama. Malo ljudi uopšte zna koliko truda,rada i odricanja ulože te devojke i momci da bi ostvarili dobar rezultat i na žalost desi se da naprave grešku,povrede se ili ih neko povredi i sav njihov proliveni znoj i njihova nadanja u deliću sekunda postaju noćna mora a nekada im se i život potpuno okrene naopačke. Mnogo brzo zaboravimo takve koji su sportu dali sve a od njega nisu dobili ništa ili su dobili problem sa kojim moraju da se nose do kraja života.
Ej vi magle

Ej vi magle

Nakon gledanja filma Čarlston za Ognjenku grozničavo sam danima tragala za ovom pesmom.Ne znam kako deluje na ostale,ali u meni izaziva vrlo snažne emocije. Malore sam je pronašla postavljenu u Muzičkom Okeanu. Uh! Ej vi magle puste magle ... Olivera Boginja...Hvala Bogu da su je vratili medju nas. Olivera Katarina ’Ej, vi, magle... ’Ej, vi, magle, guste magle! Kud ste tako ljuto nagle? Vi letite svome jugu, pozdrav’te mi moju ljubu! Moju ljubu, vašu drugu...

Još jednom

Još jednom ti želim reći da lijep je bio san o sreći I sve one skrivene nade i misao o tebi i čežnja nježna i jutra raspjevana i ljubav "stoput" opjevana Još jednom ti želim reći da lijep je bio san o sreci S tobom.

RILKE

Liši me vida: gledaću tvoj lik, zapuši uši moje: slušaću te, onemi me: al' zvaću te kroz krik, bez nogu još ću k tebi naći pute. Slomij mi ruke: hvataću te srcem; zaustaviš li srce meni, sam moj mozak tad će kucati i bdeti; a ako mi i mozgom užgaš plam - na krvi svojoj ja ću te poneti

MIKA ANTIC

]Mika Antic Senka Zbog svega sto smo najlepse hteli hocu uz mene nocas da krenes, ma bili svetovi crni ili beli, ma bili putevi hladni il vreli, nemoj da zalis ako svenes. Hocu da drzis moju ruku, da se ne boljis vetra i mraka, uspavana i kad kise tuku, jednako krhka, jednako jaka. Hocu uz mene da se svijes, korake moje da uhvatis, pa sa mnom bol i smeh da pijes i da ne zelis da se vratis. Da sa mnom ispod crnog neba pronadjes hleba komadic beli, pronadjes sunca komadic vreli, pronadjes zivota komadic zreli. Il crknes, ako crci treba, zbog svega sto smo najlepse hteli

Prijateljica

Tuzna krenuh kuci. Na Brdu ostavih tugu,na Senjaku tugu...sta se ovo i zbog cega desava ? Mora li ovako? Mora li bas ovako? Iz lazi,prevare,podmuklosti ponikla tuga koja ranjava,koja rusi. Gde sam ja,ne pitam se vise. Znam.Na dnu,sa koga cu ustati jer imam snage za to,jos ovoga puta skupicu onoliko snage koliko je potrebno da zaboravim,da pobedim sebe,da odem jednom za svagda. Da pobegnem? Da pobegnem?Nikako.Ako ne postoji vise gromada dostojanstva u meni,pronaci cu onu mrvu koja vodi,koja ne dozvoljava da me u mrlju pretvori.Covek...moj covek. -Sladjo...ako mozes-zapocela sam recenicu pozvavsi je. -Stavi kafu,stizem .Ne govori nista.Tu sam mala-prekinula je vezu pre nego sto sam ista mogla da kazem. Moja Sladja.U dobru i...

Neke stvari i ostalo

Koja patetika. Kradem od Prevera naziv za svoj prvi unos. Ali šta mogu, nakon divljeg rakijanja cele noći, nisam u stanju da smislim ništa iole suvislo. ‚‚Sinoć sam pola kafane popio'', pevao je Bebek. Nisam bio u kafani, ali privatne žurke kod Đ. su uvek žestoke. Naši gosti iz Španije su oduševljeni mojom domaćom šljivovicom. Sinoć je tu bila i S. Bez grudnjaka, a majca bi joj povremeno spala i ukazao bi se vrh njene bradavice. Uvek je znala kako da izaziva. Rasprava o tome da li je Lady Gaga hermafrodit dok sa zvučnika trešti ,,Just Dance''. Do 1 ujutru već je bila pijana kao zemlja, pa sam je otpratio do trga. Uporedila je glatkoću moje ćelave glave sa glatkoćom svoje đane. Bio sam isuviše smoren da je pitam da li bi mi dozvolila da...

MESEČARENJE

:arrow: U CIPELAMA ZA ŠETANJE KROZ SNOVE... :) NEPOVRATNA PESMA Nikad nemoj da se vraćaš kad već jednom u svet krećeš. Nemoj da mi nešto petljaš. Nemoj da mi hoćeš-nećeš. I ja bežim bez povratka. Nikad neću unatrag. Šta ti znači staro sunce, stare staze, stari prag? To je ono za čim može da se pati. To je ono čemu možeš srce dati. Al' ako se ikad vratiš - moraš znati: tu ćeš stati. I ostati. Očima se u svet trči. Glavom rije mlako veče. Od reke se dečak uči ka morima da poteče. Od zvezda se dečak uči da zapara nebo sjajem i od druma - da se muči i vijuga za beskrajem. Opasno je kao zmija, opasno je kao metak kad u meni večno klija i ćarlija moj početak. A meni se u svet srlja. Stisnem srce. I...

D A LI ....

Nisam nacisto sa samom sobom,da li sam pogresila,da li jos uvek gresim ili je ispravno to sto sam uradila...i jos uvek radim.. Da li je ispravno to sto sam sebe prosula pred njega kao kofu vode,otkrivajuci mu sve svoje bez stida,srama,straha,strepnje...Da li je pametno to sto on zna sva moja osecanja,sve moje radosti i zalosti,strepnje,strahove,nadanja,slutnje,mastanja...sve zna... Da li je pametno sto mu govorim sva moja razmisljanja,zamisljanja,premisljanja,bez ikakve cenzure i bez straha... Da li je pametno to sto zna koliko ga volim,sto zna koliko mi znaci,zna da necu moci bez njega,zna da mi znaci mozda vise i od sopstvenog zivota... Da li sam trebala da ga pustim da me otkriva polako,deo po deo,onako kako to muskarci vole...umesto...

Sreca

Nametnula se bezrazlozno, nenamerno, prisunjala iz prikrajka i naprosto naredila da mislim o njoj. Nije dovoljno teska da bih je tek tako odgurnula, ni prelaka da bih tek tako presla preko nje, ni nebitna da bih je odbacila, ni sustinska da bi bavljenje njome trebalo da me obuzme u svakom smislu ali je dovoljna da zasluzi delic vremena, napora, zelje za postignucem, preispitivanja, polaganja prava na nju cak. Da li je za srecu dovoljno da je pozelis, da ti je drugi pozele, da li je dovoljno da je cekas nadajuci se da ces je nekom svojom zaslugom sigurno prigrliti kao nagradu za strpljenje i ulog, da li i ona zahteva bespostednu borbu i zrtvu, nesto za cim se juri i klanja, da li je ona tu negde a da je ipak ne vidimo potpuno ili...
priznanje

priznanje

i koliko god da necu moram sebi da priznam dani su mi prazni... samo sa tobom imam srecu. volim da se sa tobom smejem volim tvoj dah i tvoje ruke da mazim oci tvoje da ljubim i korake tvoje da pazim. volim tvoj smeh i dusu. prste duge i oko zeleno. volim da me mazis i ljubis kad snena poklonim ti osmeh kao pljusak za jaku susu. da li je onda to ljubav? da priznam to sebi necu i reci tebi naglas ne mogu. jeste, svi kazu. kad boli te necija tuga kad ta prica druga sasvim ti je u glavi kad jablanovi koje ti volis i njemu znace nesto, kao dete cedna njegovih reci zedna, kad njegova tuga i tvoja bude... e onda, kazu, to je dva tela a dusa jedna

VEČERNJA ŠKOLA

Dajem noćas časove iz očaja svima onima koji su ginuli do kraja onima koji su verovali da ih nikada neće izdati ideali koje su golim srcem podupirali Onima koji bi hladno ubijali da im je neko reko da ljubav ne spaja već razdvaja Noćas nema spavanja ni fajronta jer praznina je beskrajna i preduboka ko suza iz njenog oka da svaki čovek na kugli zemaljskoj popije samo kap tog otrovnog soka ne bi sva gorčina istekla iz mog krvotoka Ko nije spreman neka odmah odustane da na pola puta ne poklekne jer niko ne zna koliko tog otrova u sebi ima pijmo ovu noć dok ne svane dok i poslednja kap gorčine iz duše ne istekne da nijedna kap sumnje ne pretekne Pijmo za one koji su posrtali ali nisu odustajali ispijmo svu gorčinu do novog sunčevog...

spona od iskona

Sa svakim početkom i kraj se radja jer izmešani su krajevi i počeci i tuge i sreće i samo ono što se nije začelo nikada se završiti neće I tako idu u paru jer jedno.bez drugog ne može tako se dele i množe lepi i ružni dani tuga i radost snovi i nesanice sastanci i rastanci ljubav i neljubav i sve se to u krug okreće i vrlo često jedno drugo radja i vrlo često jedno drugo odgadja

ZAUVEK PRVA

Ona je imala petnaest a ja skoro osamnaest kada sam je sreo i to je taj otkinuti deo bez koga ja neću otići ceo I dokle god budem koračao po ovoj planeti ona mi neće silaziti sa pameti Ona će za mene uvek imati svojih petnaest i kad ja budem u dubokoj starosti ona će u meni buditi istu strast i vraćati mi sećanje na dane radosti i neprolazne mladosti I niko tu i ništa neće moći da promeni ni kosa koja sedi ni kraj koji sledi jer moja će zauvek prva i večnost da pobedi

UVRNUTA PESMA

Da li je zemlja patos ili plafon po kome hodamo da li smo sa nogama ka zemlji okrenuti ili smo ovako uvrnuti i omamljeni kao o čiviluk za zemlju okačeni I tako u nedogled visimo i šta sad o tome treba da mislimo Da li smo oduvek ovde živeli ili su nas mali Zeleni kada su naše anomalije uočili na prevaru priveli i na zemlji zatočili Kad bi samo znali da nas je zemlja do sada varala i da nije sredstva birala i da se nije ustezala i da je čak i bajala da bi nas za sebe vezala Kad bismo samo to znali kada bi u to poverovali odavno bi odlepršali i sa pticama se izmešali
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top