Volim to dvoje staraca sto lome ovaj zivot i sa toliko radosti,sa toliko elana,sa toliko vere i ljubavi koracaju njime,da me uvek zadive,uvek postide...Ja duplo mladja a vec umorna,oni ...
Iz razmisljanja me je prenuo odvratni zvuk zvona telefona.
Uporan je strasno.Uporan,a savrseno dobro zna da se necu javiti.
Necu.Ne zelim.Ne zelim glas da mu cujem,ni jednu jedinu odvratnu laz vise...dosta je bilo,ako je za "vajdu".
Iskljucila sam i opciju ostavljanja govornih poruka...ostaje samo jos i mobilni telefon da iskljucim i da budem mirna.Maa...znam da to ne mogu iz milion razloga,a tako bih rado.Jesam li kukavica? Mozda...sigurno...imam pravo da nesto ne zelim,ali isto tako,prvi put,da to sto ne zelim i ne cinim na silu,ne cinim zarad nekog laznog mira,zarad...ljubavi?Razmisljam i na pomisao o ljubavi slatko sam se nasmejala,dok sam koracala stazom od kapije prema staroj porodicnoj kuci moga...da...Markova rodna kuca...sada u tom prostranstvu sami zive Vanja i Gaga ( Stevan i Dragana ) moji svekar i svekrva.Ocekuju me.Ja nemam obicaj da kasnim,ali danasnji dan je i onako takav kakav jeste i razumece,znam...Lagano se penjem stazom kojom sam milion puta koracala i razmisljam koliko li je puta on pao dok je trcao kao decak...Aleksa je bas padao trceci ovuda,vozeci biciklu,vozeci rolsue,rolere...padao,ustajao,smejao se i nastavljao...Moj Aleksa...moj Kiki...
Kao da je juce bilo...prvi dolazak,upoznavanje...ja skromna,ozbiljna devojka iz radnicke porodice,zbunjena sjajem i raskosi Markovog doma...Uhh...ali Vanja i Gaga su od prvog trenutka bili divni,prihvatili su me sa puno topline,razumevanja,kasnije zavoleli ( obostrano osecanje ) i tako je do danasnjih dana.
Svidelo mi se to sto nikada nisu ulagali napor da nas odnos bude kako treba,sve je teklo normalno,svi nesporazumi u hodu resavani...nikada nista i nikada niceg laznog nije bilo,a toliko smo toga zajedno prosli...toliko toga lepog i manje lepog.
Ulazim u kucu...miris spokoja,miris mira...to je miris njihovog doma.Prelepo...
Uvek se osmehnem i uvek mi dodje da pustim suzu kada ih ovako ugledam...Vanja na svojoj ogromnoj zelenoj fotelji,lula u ustima,naocare na nosu proseda brada,brkovi i kosa...cicica...dragi moj Vanjuska...Gaga je dama i tacka.Tu ne treba puno reci,tu cak i ne treba ista osim ovoga sto rekoh.Nasmejala sam se glasno i tako otkrila da sam u dovratku,da tu stojim i posmatram ih.Nasmejala sam se...ja sad vec kao nasu salu izgovaram ono ; "Majko,vi ste nekud krenuli?" - Gaga je uvek tako obucena,kao da je sisla sa naslovne strane-posla ili dosla,uvek sam se pitala dok nisam najzad shvatila da je nikada necu drugaciju videti,osim u zoru,ako prenocimo na Senjaku ( u zoru,jer je Gaga ranoranilac ) ili ako su oni kod nas.Samo tada,dok u nemarno obucenim ogrtacima preko spavacica,rascupane i snene pijemo prvu kafu...tada je Gaga...zena se rodila da bi bila to sto jeste-u genima nosi gospostinu...eto...Vanjuska...on je dobrica...Gaga takodje...Gledam ih i prilazim...Poljupci...osmesi i iskreni,topli zagrljaji...I sad...kako im reci,kao munje te misli mi zaparale um...kako im reci da njihov jedinac,njihovo cedo,da njega nece biti tu da im cestita zlatnu svadbu,da sa njima podeli...ma skot je i tacka...Besnela sam u sebi.
Uopste,koliko god da covek tvrdi da se nikada ne pretvara,da nikada ne laze,da je uvek i apsolutno,potpuno iskren...u ovakvim trenucima shvati kako je mucno,ali je ipak i samo...ovo sto ja cinim,jedno obicno pretvaranje...Uzas...
Pocecemo standardno,da bih im kao samar servirala istinu-da njihov Mare nece u nedelju biti pored njih,jer za Boga miloga tada bas krese koleginicu-pardon...ceka ponedeljak i zatvaranje kongresa.Vec pucam...osecam da me steze neka nevidljiva ruka.Pogled mi je sve cesce na narandzastom jastucetu...ako ga priglim nece valjati.Znak ocaja.Gaga je uhvatila moj pogled i kao slucajno,stavila jastuk iza svojih ledja i nemarno ( "nemarno" ) se naslonila na njega,sklanjajuci ga iz mog vidnog polja.Znala je..Gaga je znala,osecala da nesto debelo nije kako treba,iako su nam price bile manje-vise normalne,uobicajene,izuzev onih koje su se odnosie na nedelju,nedeljni rucak,zvanice,pozivnice...Htela sam da im uradim pozivnice,da svaku oslikam posebno,drugacije,ponela sam idejni primerak ( kako je ovo smesno ) ali oni su to vec zavrsili.Nisu zeleli da me muce-bas sam htela...ne...definitivno ovo nisu moji dani,a pitam se...imam li ih ja uopste?
Telefon...njihov...
Vanja se javio...Sin ih zove...Hoce li im on reci i tako me postedeti...ne...taj ni pomenuti nece garant-znam ja njega.
-Da,tu je...cujem Vanju...uhh...sta cu sada-napraviti predstavu sa pucanjem ili pucati u sebi?
-Jaco,Marko hoce da te cuje-lepota...Vanja mi pruza slusalicu ne sluteci ...Gaga naglo ustaje i odlazi u kuhinju.Ona oseca...
Prislonila sam slusalicu na uho,cuje mi dah i pocinje da govori....O cemu je pricao ja pojma nemam,izmedju gomile psovki,vike,psovki...pa normalnog necega-price vajda...psovke kao zacin.Ja samo cutim i slusam..."kao slusam".Ja ne zelim da ga cujem,ja ne zelim da ga cujem,ja ne zelim...odzvanjalo mi je neprestano,zato i nisam cula,zato nisam razumela o cemu on to..o cemu on to meni iz Londona,u pauzi izmedju poljubaca i zagrljaja sa drugom zenom,o cemu on to meni...
-Cujes li me ti?-ovo nisam mogla da ne cujem jer je vristao izbezumljen mojim cutanjem.
-Jasmina ne radi mi to !!! - cula sam i ovo,naravno.
Onda sam lepo,kako nalazu pravila lepog ponasanja,prekinula vezu krisom pa rekla onako "u vazduh":"Da,naravno,pozdravicu ih.Pozdravicu i poljubicu ga.Cujemo se.Cao"
Tako....ko je cuo,cuo je,koga zanima cuo je,a moji Vanja i Gaga ce tek da cuju...Uhh...
Vanja nista nije primetio,Gaga je donela kafu,pogledala me i rekla...
-Da cujem Jasmina...
To je Gaga.Bez suvisnih pitanja,okolisenja...kratko i jasno.
Rekoh glasom koliko god mogah,mirnijim.
-Gago,trebalo je i sinu da posaljete jednu pozivnicu-mozda bi tada znao koji je praznik,koji je dan i sta znaci ova nedelja.Poceh ja mirno,ali zavrsih par oktava vise,a suza je suzu stizala.
-Gde je? pitala je...Vanja me je gledao u cudu.Gaga me je gledala samo.Vise ni reci.
-Dobro,hoces li nam reci Jasmina? glas je blago podrhtavao dok je ovo pitala...
-Lodon-kongres-nedelju dana-nije tu-jutros-bas tako,isprekidano,bas tako slomljeno,lomljeno,slomljeno sam zvucala....
-Ni u subotu ...ni u nedelju...- prosaptao je Vanja.
Palila sam cigaretu drhtavim prstima,povlacila dim -htela da me ugusi...da ne vidim bol u ocima,da ga u glasu ovih ljudi ne slusam.Njihov sin...
Plakala sam...
Skot...obican skot...mislila sam dok sam ih nemo posmatrala,ne nalazeci ni jednu jedinu,malu,majusnu rec kojom bi ih utesila.Sta da im kazem...sta ja da im kazem?Sta da kazem,osim da pobegnem kukavicki,da ih ostavim da placu ...da ih...ne...ja ga mrzim zaista...jako...
Mrzim ga...ha...mrzim ga...Mrzim li ga?
-Aleksa ce doci kuci za sat vremena,ja bih da krenem majko-rekoh Gagi ustajuci.Poljubila sam Vanju u obraz,potapsala po ramenu bez reci.Gagu sam zagrlila jako...
-Majko...poceh...
-Nemoj,molim te-pomilovala me je nezno,majcinski,po obrazu...
Podjoh kuci.Slomljena.Tuzna.
Kuci...
Iz razmisljanja me je prenuo odvratni zvuk zvona telefona.
Uporan je strasno.Uporan,a savrseno dobro zna da se necu javiti.
Necu.Ne zelim.Ne zelim glas da mu cujem,ni jednu jedinu odvratnu laz vise...dosta je bilo,ako je za "vajdu".
Iskljucila sam i opciju ostavljanja govornih poruka...ostaje samo jos i mobilni telefon da iskljucim i da budem mirna.Maa...znam da to ne mogu iz milion razloga,a tako bih rado.Jesam li kukavica? Mozda...sigurno...imam pravo da nesto ne zelim,ali isto tako,prvi put,da to sto ne zelim i ne cinim na silu,ne cinim zarad nekog laznog mira,zarad...ljubavi?Razmisljam i na pomisao o ljubavi slatko sam se nasmejala,dok sam koracala stazom od kapije prema staroj porodicnoj kuci moga...da...Markova rodna kuca...sada u tom prostranstvu sami zive Vanja i Gaga ( Stevan i Dragana ) moji svekar i svekrva.Ocekuju me.Ja nemam obicaj da kasnim,ali danasnji dan je i onako takav kakav jeste i razumece,znam...Lagano se penjem stazom kojom sam milion puta koracala i razmisljam koliko li je puta on pao dok je trcao kao decak...Aleksa je bas padao trceci ovuda,vozeci biciklu,vozeci rolsue,rolere...padao,ustajao,smejao se i nastavljao...Moj Aleksa...moj Kiki...
Kao da je juce bilo...prvi dolazak,upoznavanje...ja skromna,ozbiljna devojka iz radnicke porodice,zbunjena sjajem i raskosi Markovog doma...Uhh...ali Vanja i Gaga su od prvog trenutka bili divni,prihvatili su me sa puno topline,razumevanja,kasnije zavoleli ( obostrano osecanje ) i tako je do danasnjih dana.
Svidelo mi se to sto nikada nisu ulagali napor da nas odnos bude kako treba,sve je teklo normalno,svi nesporazumi u hodu resavani...nikada nista i nikada niceg laznog nije bilo,a toliko smo toga zajedno prosli...toliko toga lepog i manje lepog.
Ulazim u kucu...miris spokoja,miris mira...to je miris njihovog doma.Prelepo...
Uvek se osmehnem i uvek mi dodje da pustim suzu kada ih ovako ugledam...Vanja na svojoj ogromnoj zelenoj fotelji,lula u ustima,naocare na nosu proseda brada,brkovi i kosa...cicica...dragi moj Vanjuska...Gaga je dama i tacka.Tu ne treba puno reci,tu cak i ne treba ista osim ovoga sto rekoh.Nasmejala sam se glasno i tako otkrila da sam u dovratku,da tu stojim i posmatram ih.Nasmejala sam se...ja sad vec kao nasu salu izgovaram ono ; "Majko,vi ste nekud krenuli?" - Gaga je uvek tako obucena,kao da je sisla sa naslovne strane-posla ili dosla,uvek sam se pitala dok nisam najzad shvatila da je nikada necu drugaciju videti,osim u zoru,ako prenocimo na Senjaku ( u zoru,jer je Gaga ranoranilac ) ili ako su oni kod nas.Samo tada,dok u nemarno obucenim ogrtacima preko spavacica,rascupane i snene pijemo prvu kafu...tada je Gaga...zena se rodila da bi bila to sto jeste-u genima nosi gospostinu...eto...Vanjuska...on je dobrica...Gaga takodje...Gledam ih i prilazim...Poljupci...osmesi i iskreni,topli zagrljaji...I sad...kako im reci,kao munje te misli mi zaparale um...kako im reci da njihov jedinac,njihovo cedo,da njega nece biti tu da im cestita zlatnu svadbu,da sa njima podeli...ma skot je i tacka...Besnela sam u sebi.
Uopste,koliko god da covek tvrdi da se nikada ne pretvara,da nikada ne laze,da je uvek i apsolutno,potpuno iskren...u ovakvim trenucima shvati kako je mucno,ali je ipak i samo...ovo sto ja cinim,jedno obicno pretvaranje...Uzas...
Pocecemo standardno,da bih im kao samar servirala istinu-da njihov Mare nece u nedelju biti pored njih,jer za Boga miloga tada bas krese koleginicu-pardon...ceka ponedeljak i zatvaranje kongresa.Vec pucam...osecam da me steze neka nevidljiva ruka.Pogled mi je sve cesce na narandzastom jastucetu...ako ga priglim nece valjati.Znak ocaja.Gaga je uhvatila moj pogled i kao slucajno,stavila jastuk iza svojih ledja i nemarno ( "nemarno" ) se naslonila na njega,sklanjajuci ga iz mog vidnog polja.Znala je..Gaga je znala,osecala da nesto debelo nije kako treba,iako su nam price bile manje-vise normalne,uobicajene,izuzev onih koje su se odnosie na nedelju,nedeljni rucak,zvanice,pozivnice...Htela sam da im uradim pozivnice,da svaku oslikam posebno,drugacije,ponela sam idejni primerak ( kako je ovo smesno ) ali oni su to vec zavrsili.Nisu zeleli da me muce-bas sam htela...ne...definitivno ovo nisu moji dani,a pitam se...imam li ih ja uopste?
Telefon...njihov...
Vanja se javio...Sin ih zove...Hoce li im on reci i tako me postedeti...ne...taj ni pomenuti nece garant-znam ja njega.
-Da,tu je...cujem Vanju...uhh...sta cu sada-napraviti predstavu sa pucanjem ili pucati u sebi?
-Jaco,Marko hoce da te cuje-lepota...Vanja mi pruza slusalicu ne sluteci ...Gaga naglo ustaje i odlazi u kuhinju.Ona oseca...
Prislonila sam slusalicu na uho,cuje mi dah i pocinje da govori....O cemu je pricao ja pojma nemam,izmedju gomile psovki,vike,psovki...pa normalnog necega-price vajda...psovke kao zacin.Ja samo cutim i slusam..."kao slusam".Ja ne zelim da ga cujem,ja ne zelim da ga cujem,ja ne zelim...odzvanjalo mi je neprestano,zato i nisam cula,zato nisam razumela o cemu on to..o cemu on to meni iz Londona,u pauzi izmedju poljubaca i zagrljaja sa drugom zenom,o cemu on to meni...
-Cujes li me ti?-ovo nisam mogla da ne cujem jer je vristao izbezumljen mojim cutanjem.
-Jasmina ne radi mi to !!! - cula sam i ovo,naravno.
Onda sam lepo,kako nalazu pravila lepog ponasanja,prekinula vezu krisom pa rekla onako "u vazduh":"Da,naravno,pozdravicu ih.Pozdravicu i poljubicu ga.Cujemo se.Cao"
Tako....ko je cuo,cuo je,koga zanima cuo je,a moji Vanja i Gaga ce tek da cuju...Uhh...
Vanja nista nije primetio,Gaga je donela kafu,pogledala me i rekla...
-Da cujem Jasmina...
To je Gaga.Bez suvisnih pitanja,okolisenja...kratko i jasno.
Rekoh glasom koliko god mogah,mirnijim.
-Gago,trebalo je i sinu da posaljete jednu pozivnicu-mozda bi tada znao koji je praznik,koji je dan i sta znaci ova nedelja.Poceh ja mirno,ali zavrsih par oktava vise,a suza je suzu stizala.
-Gde je? pitala je...Vanja me je gledao u cudu.Gaga me je gledala samo.Vise ni reci.
-Dobro,hoces li nam reci Jasmina? glas je blago podrhtavao dok je ovo pitala...
-Lodon-kongres-nedelju dana-nije tu-jutros-bas tako,isprekidano,bas tako slomljeno,lomljeno,slomljeno sam zvucala....
-Ni u subotu ...ni u nedelju...- prosaptao je Vanja.
Palila sam cigaretu drhtavim prstima,povlacila dim -htela da me ugusi...da ne vidim bol u ocima,da ga u glasu ovih ljudi ne slusam.Njihov sin...
Plakala sam...
Skot...obican skot...mislila sam dok sam ih nemo posmatrala,ne nalazeci ni jednu jedinu,malu,majusnu rec kojom bi ih utesila.Sta da im kazem...sta ja da im kazem?Sta da kazem,osim da pobegnem kukavicki,da ih ostavim da placu ...da ih...ne...ja ga mrzim zaista...jako...
Mrzim ga...ha...mrzim ga...Mrzim li ga?
-Aleksa ce doci kuci za sat vremena,ja bih da krenem majko-rekoh Gagi ustajuci.Poljubila sam Vanju u obraz,potapsala po ramenu bez reci.Gagu sam zagrlila jako...
-Majko...poceh...
-Nemoj,molim te-pomilovala me je nezno,majcinski,po obrazu...
Podjoh kuci.Slomljena.Tuzna.
Kuci...
........dalje........
BRAVO!
