Po ko zna koji put ...

Po ko zna koji put, otvaram vrata nade
A soba prazna I pusta , I niceg zivog
Sem malo cveca I jedan kaktus u pustinji oka I duse moje
I hodam kao avet , I trazim nesto cega nema
Jos jedna duga Saharska noc mi se sprema
Kakav je moj greh , sta ucinih lose
Dok se molim ispred ikone slave moje
A znam da goste nemam
Gosti su moje puste noci
Slava je praznik, a ja sta cu
Kad su praznici od mene daleko
U krilu moje majke , u oku moga zavicaja
Molim se Gospodu, imam za koga
Spomenuce neko I moje ime tamo gde mene nema
A ja cu moliti za malo srece
Za one sto su nadanja moja
Za one sto su zelja moja
Za one kojima moje misli lete
A sta cu , I ja sam nocas necije dete .