Lasica koja vrišti i svira pank
Godina: 1986.
Mesto radnje: Čikago, Ilinois.
Akteri: Ben Foster i John Pierson.
Nakon što ga je oduševio jedan koncert grupe Ramones, 18-godišnji Ben, vratar u jednom čikaškom bioskopu, rešava da osnuje pank rok bend. Sa svojim kolegom vraterem Džonom i još jednim momkom koji se zvao Steve Cheese i svirao bubnjeve, Foster osniva bend koji je nazvan Screeching Weasel.
Već naredne godine objavljuju svoj prvi album, koji je nosio isto ime kao i bend. Album je objavila lokalna izdavačka kuća Underdog Records i sadržao je 27 pesama. Svega hiljadu primeraka je izdato, a izdavač nije bio zainteresovan da proizvodi nove kopije zbog slabe prodaje. I zaista, grupa nije postigla veći uspeh sa debi albumom, što ih nije obeshrabrilo da već sledeće godine snime nov.
Drugi album se zvao „Boogadaboogadaboogada!“ i prošao je neuporedivo bolje od prvog. Čak će postati najprodavaniji od svih albuma, što će rezultirati brojnim reizdanjima na pločama, kasetama i CD-ovima. Pesama je bilo 26 i bile su mahom kratke (samo pet ih je bilo duže od dva minuta). Neke od njih su „Stupid Over You“, „American Suicide“, „Supermarket Fantasy“, „I Love to Hate“, „I Believe in UFOs“, „Hey Suburbia“. Na albumu se našla i pesma „Nicarauga“ u kojoj je ime države namerno pogrešno napisano. Ben je to objasnio u samoj pesmi: „I don’t give a fuсk about Nicaragua / That’s why I spelled it wrong“.
U bendu je došlo do nekih nesuglasica i čak su se privremeno i raspali. Steve Cheese je najuren iz benda a na njegovo mesto je došao Ben Vermin. Došao je i Danny Vapid iz benda Sludgeworth. U novom sastavu grupa snima nov album 1991. pod nazivom „My Brain Hurts“. Nakon nekoliko manje poznatih diskografskih kuća, treći album je snimljen za Lookout! Records, mnogo poznatije ime među izdavačima.
Muzika i tekstovi na albumu „My Brain Hurts“ su se razlikovali od prethodnih. Umesto tipičnog pank zvuka, ovaj album je ponudio melodije koje su više naginjale ka pop-panku. Uz to, tekstovi su bili manje agresivni i više orijentisani na ljubavne emocije. Ben je sarađivao sa Denijem kod pisanja tekstova, rekavši za njega da je jedina osoba sa kojom mu je drago da piše pesme. Kao rezultat, na albumu je, pored pesama za koje je Ben sam pisao tekstove („Veronica Hates Me“, „I Wanna Be With You Tonight“, „Slogans“, „My Brain Hurts“), bilo i nekoliko koje su Ben i Deni zajednički napisali: „Kamala’s Too Nice“, „Guest List“, „Teenage Freakshow“.
Sledeći album je objavljen 1992. i zvao se „Wiggle“. Kao i na prethodnom, i na ovom albumu dominiraju pop-pank zvuk i mahom ljubavno orijentisani tekstovi. Album je producirao italijansko-američki producent i basista Mass Giorgini.
I ovoga puta Ben većinu pesama nije napisao sam, već mu je pomagao Deni, a osim njega, Benov kolega i blizak prijatelj Joe King iz benda The Queers mu je napisao tri pesme za ovaj album. Jedna od njih, „**** the World“, našla se samo na reizdanju iz 2005, a The Queers su takođe snimili svoju verziju pesme na svom albumu „Love Songs for the Retarded“. Ben je, na melodiju te pesme, napisao i svoju varijantu pod imenom „Amy Saw Me Looking At Her Boobs“.
Neke od pesama su sadržale i karakterističan humor („Jeannie’s Got a Problem With Her Uterus“, „Automatic Rejector“). Na albumu se našla i obrada pesme „Ain't Got No Sense“ pank grupe Teenage Head. Pesma „Joanie Loves Johnny“ je inspirisana TV serijom „Happy Days“, a to nije bio prvi put da je Ben inspiraciju za likove u pesmi našao u nekoj seriji; na prvom albumu grupe je bila pesma „Murder in the Brady House“, u kojoj se pominju likovi iz „Brady Bunch“, popularne američke TV serije šezdesetih.
Naredne, 1993. „Lasica“ objavljuje nov album, „Anthem for a New Tomorrow“. Ovoga puta Ben je, od 18 pesama sa albuma, sam napisao 17, jedino je Deni učestvovao u stvaranju pesme „Trance“. Tekstovi više nisu bili pretežno ljubavnog karaktera, već su govorili mahom o izolaciji i paranoji.
Pesme koje su bile ljubavnog karaktera uglavnom su sa sobom nosile gorčinu: „I Don’t Wanna Be Friends“, „I’m Gonna Strangle You“, „Leather Jacket“. Jedna pesma je bila instrumental: „Talk Me To Summer“. Ben je rekao da je ovu pesmu napravio inspirisan pesmom grupe Mr. T Experience „A Weekend in Hogboro“ koja je takođe bila bez vokala, dodajući da je želeo da napiše pesmu u kojoj bi gitara vodila glavnu reč umesto vokala.
Naredni album, iz 1994, zvao se „How to Make Enemies and Irritate People“. Deni je napustio grupu, a umesto njega je angažovan basista grupe Green Day, Mike Dirnt. Na ovom albumu tekstovi su raznoliki: neki sadrže kritiku društva („Planet of the Apes“), neki kritiku pojedinca („Nobody Likes You“), neki su tipično ljubavne („Burnout Girl“), neki imaju dozu Benovog humora („I Hate Your Guts On Sunday“), a tu je bila i obrada pesme „Johnny Are You Queer?“ pevačice Josie Cotton. Album je trebalo da bude poslednji u diskografiji grupe, ali su kasnije ipak rešili da rade i dalje.
1995. je objavljena kompilacija „Kill the Musicians“ koja se sastojala od demo snimaka i alternativnih verzija pesama od ranije, uz poneki nov naslov. Sledeće godine, nakon novih trzavica unutar grupe koje su dovele do još jednog privremenog raspada, izdat je nov studijski album „Bark Like a Dog“ za izdavačku kuću Fat Wreck Chords. Na njemu je bilo samo 12 pesama, najmanje do tada, a mišljenja fanova su bila podeljena; neki su zamerali što su pesme delovale „uglačanije“ nego do tada. Ipak, članovi benda album ubrajaju u svoje najbolje radove. Tekstovi na albumu su ovog puta mahom ljubavni: „You'll Be in My Dreams Today“, „I Will Always Be There“, „Handcuffed to You“, „Your Name Is Tattooed on My Heart“.
http://1.***************/_BVv3SB9efVg/SEWz_ELx6YI/AAAAAAAAOuU/ALXsobuFTcw/s400/1.jpg
Sastav benda je ponovo pretrpeo neke izmene. Naredni album, „Television City Dream“, snimljen 1998, predstavio je tri nova člana: Mass Giorgini, Zac Damon i Dan Lumley (ostatak su činili tvorci Ben i Džon). Najupadljiviji na novom albumu bio je brži zvuk u većini pesama i gotovo potpuno odustvo ljubavno orijentisanih tekstova. Neke od pesama su „The First Day Of Winter“, „Dummy Up“, „Your Morality“, „We Are The Generation X“. Iste te godine objavljen je i album „Beat is on the Brat“ na kome su se nalazile pretežno obrade grupe Ramones. Inače, bend je 1992. već snimio album „Ramones“, na kome su obradili sve pesme sa debi albuma svojih uzora.
Početkom 1999. snimljen je i deseti studijski album, „Emo“. U skladu sa naslovom, pesme su ovog puta bile osobito emotivne: „Last Night“, „On My Own“, „Acknowledge“, „Let Go“.
Nakon duplog diska iz 2000. „Thank You Very Little“ koji je predstavljao najveću kompilaciju raritetnih snimaka, demo verzija, pesama sa B strana singlova i živih snimaka, bend objavljuje jedanaesti i, ispostaviće se, poslednji studijski album po imenu „Teen Punks in Heat“. Sadržao je 20 pesama većinom ljubavne („I'll Stop The Rain“, „Pauline“, „I Love You“), ali i seksualne tematike („I Wanna ****“, „Erection“), kao i obradu pesme „I Will Always Do“ italijanskog benda The Manges. Ubrzo nakon objavljivanja ovog albuma bend je održao dva koncerta u Čikagu koja su bila rasprodata, ali, iako se govorilo da će ići i na turneju da promovišu nov album, do toga nije došlo.
Nakon raspada benda članovi su svirali u drugim grupama ili su osnivali nove. Deni je, na primer, još 1993. osnovao bend The Methadones, ali ga je iste godine napustio da bi se, kada je 1999. istupio iz grupe Screeching Weasel, ponovo posvetio njemu. Džon je 2002. osnovao bend po imenu Even in Blackouts u kome svira i danas.
Što se Bena tiče, on je takođe imao još jedan bend, po imenu The Riverdales. Sa njima je još 1995. i 1997. objavio albume, a nakon raspada „Lasice“ još dva, 2003. i 2009. Uz to je objavio i dva solo albuma: „Fitadevi“ (2002.) i „Invasion U.S.A.“ (2009.)
Međutim, u martu 2009. Ben je u svom blogu objavio da se bend ponovo okuplja. Naveo je neke „legalne probleme“ koji su ga godinama sprečavali da radi sa svojim bendom kako treba. On i Den su jedini stari članovi koji su ostali u sastavu „Lasice“. Ben je u blogu, između ostalog, rekao:
Bend je zaista ponovo počeo sa radom (prvi put bez Džona s kojim je Ben imao neke nesuglasice, ali sa Denijem kao povratnikom), organizovane su žive svirke, a početkom 2011. grupa izdaje i prvi album posle više od deset godina, "First World Manifesto". Ipak, u martu te godine, na jednom koncertu u Teksasu, Ben je dospeo u fizički obračun sa jednom ženom za koju se veruje da je zapravo bila vlasnik mesta gde se svirka održavala. Nakon toga, preostali članovi "Lasice" su objavili da istupaju iz benda iako se Ben izvinuo zbog incidenta. Otkazan je Weasel Fest, koji je trebalo da bude održan u čast 25-godišnjice grupe i da traje tri dana. Odonda se Ben nije oglašavao i nije poznato šta će se dalje dešavati sa bendom.
Godina: 1986.
Mesto radnje: Čikago, Ilinois.
Akteri: Ben Foster i John Pierson.
Nakon što ga je oduševio jedan koncert grupe Ramones, 18-godišnji Ben, vratar u jednom čikaškom bioskopu, rešava da osnuje pank rok bend. Sa svojim kolegom vraterem Džonom i još jednim momkom koji se zvao Steve Cheese i svirao bubnjeve, Foster osniva bend koji je nazvan Screeching Weasel.
Već naredne godine objavljuju svoj prvi album, koji je nosio isto ime kao i bend. Album je objavila lokalna izdavačka kuća Underdog Records i sadržao je 27 pesama. Svega hiljadu primeraka je izdato, a izdavač nije bio zainteresovan da proizvodi nove kopije zbog slabe prodaje. I zaista, grupa nije postigla veći uspeh sa debi albumom, što ih nije obeshrabrilo da već sledeće godine snime nov.
Drugi album se zvao „Boogadaboogadaboogada!“ i prošao je neuporedivo bolje od prvog. Čak će postati najprodavaniji od svih albuma, što će rezultirati brojnim reizdanjima na pločama, kasetama i CD-ovima. Pesama je bilo 26 i bile su mahom kratke (samo pet ih je bilo duže od dva minuta). Neke od njih su „Stupid Over You“, „American Suicide“, „Supermarket Fantasy“, „I Love to Hate“, „I Believe in UFOs“, „Hey Suburbia“. Na albumu se našla i pesma „Nicarauga“ u kojoj je ime države namerno pogrešno napisano. Ben je to objasnio u samoj pesmi: „I don’t give a fuсk about Nicaragua / That’s why I spelled it wrong“.
U bendu je došlo do nekih nesuglasica i čak su se privremeno i raspali. Steve Cheese je najuren iz benda a na njegovo mesto je došao Ben Vermin. Došao je i Danny Vapid iz benda Sludgeworth. U novom sastavu grupa snima nov album 1991. pod nazivom „My Brain Hurts“. Nakon nekoliko manje poznatih diskografskih kuća, treći album je snimljen za Lookout! Records, mnogo poznatije ime među izdavačima.
Muzika i tekstovi na albumu „My Brain Hurts“ su se razlikovali od prethodnih. Umesto tipičnog pank zvuka, ovaj album je ponudio melodije koje su više naginjale ka pop-panku. Uz to, tekstovi su bili manje agresivni i više orijentisani na ljubavne emocije. Ben je sarađivao sa Denijem kod pisanja tekstova, rekavši za njega da je jedina osoba sa kojom mu je drago da piše pesme. Kao rezultat, na albumu je, pored pesama za koje je Ben sam pisao tekstove („Veronica Hates Me“, „I Wanna Be With You Tonight“, „Slogans“, „My Brain Hurts“), bilo i nekoliko koje su Ben i Deni zajednički napisali: „Kamala’s Too Nice“, „Guest List“, „Teenage Freakshow“.
Sledeći album je objavljen 1992. i zvao se „Wiggle“. Kao i na prethodnom, i na ovom albumu dominiraju pop-pank zvuk i mahom ljubavno orijentisani tekstovi. Album je producirao italijansko-američki producent i basista Mass Giorgini.
I ovoga puta Ben većinu pesama nije napisao sam, već mu je pomagao Deni, a osim njega, Benov kolega i blizak prijatelj Joe King iz benda The Queers mu je napisao tri pesme za ovaj album. Jedna od njih, „**** the World“, našla se samo na reizdanju iz 2005, a The Queers su takođe snimili svoju verziju pesme na svom albumu „Love Songs for the Retarded“. Ben je, na melodiju te pesme, napisao i svoju varijantu pod imenom „Amy Saw Me Looking At Her Boobs“.
Neke od pesama su sadržale i karakterističan humor („Jeannie’s Got a Problem With Her Uterus“, „Automatic Rejector“). Na albumu se našla i obrada pesme „Ain't Got No Sense“ pank grupe Teenage Head. Pesma „Joanie Loves Johnny“ je inspirisana TV serijom „Happy Days“, a to nije bio prvi put da je Ben inspiraciju za likove u pesmi našao u nekoj seriji; na prvom albumu grupe je bila pesma „Murder in the Brady House“, u kojoj se pominju likovi iz „Brady Bunch“, popularne američke TV serije šezdesetih.
Naredne, 1993. „Lasica“ objavljuje nov album, „Anthem for a New Tomorrow“. Ovoga puta Ben je, od 18 pesama sa albuma, sam napisao 17, jedino je Deni učestvovao u stvaranju pesme „Trance“. Tekstovi više nisu bili pretežno ljubavnog karaktera, već su govorili mahom o izolaciji i paranoji.
Pesme koje su bile ljubavnog karaktera uglavnom su sa sobom nosile gorčinu: „I Don’t Wanna Be Friends“, „I’m Gonna Strangle You“, „Leather Jacket“. Jedna pesma je bila instrumental: „Talk Me To Summer“. Ben je rekao da je ovu pesmu napravio inspirisan pesmom grupe Mr. T Experience „A Weekend in Hogboro“ koja je takođe bila bez vokala, dodajući da je želeo da napiše pesmu u kojoj bi gitara vodila glavnu reč umesto vokala.
Naredni album, iz 1994, zvao se „How to Make Enemies and Irritate People“. Deni je napustio grupu, a umesto njega je angažovan basista grupe Green Day, Mike Dirnt. Na ovom albumu tekstovi su raznoliki: neki sadrže kritiku društva („Planet of the Apes“), neki kritiku pojedinca („Nobody Likes You“), neki su tipično ljubavne („Burnout Girl“), neki imaju dozu Benovog humora („I Hate Your Guts On Sunday“), a tu je bila i obrada pesme „Johnny Are You Queer?“ pevačice Josie Cotton. Album je trebalo da bude poslednji u diskografiji grupe, ali su kasnije ipak rešili da rade i dalje.
1995. je objavljena kompilacija „Kill the Musicians“ koja se sastojala od demo snimaka i alternativnih verzija pesama od ranije, uz poneki nov naslov. Sledeće godine, nakon novih trzavica unutar grupe koje su dovele do još jednog privremenog raspada, izdat je nov studijski album „Bark Like a Dog“ za izdavačku kuću Fat Wreck Chords. Na njemu je bilo samo 12 pesama, najmanje do tada, a mišljenja fanova su bila podeljena; neki su zamerali što su pesme delovale „uglačanije“ nego do tada. Ipak, članovi benda album ubrajaju u svoje najbolje radove. Tekstovi na albumu su ovog puta mahom ljubavni: „You'll Be in My Dreams Today“, „I Will Always Be There“, „Handcuffed to You“, „Your Name Is Tattooed on My Heart“.
http://1.***************/_BVv3SB9efVg/SEWz_ELx6YI/AAAAAAAAOuU/ALXsobuFTcw/s400/1.jpg
Sastav benda je ponovo pretrpeo neke izmene. Naredni album, „Television City Dream“, snimljen 1998, predstavio je tri nova člana: Mass Giorgini, Zac Damon i Dan Lumley (ostatak su činili tvorci Ben i Džon). Najupadljiviji na novom albumu bio je brži zvuk u većini pesama i gotovo potpuno odustvo ljubavno orijentisanih tekstova. Neke od pesama su „The First Day Of Winter“, „Dummy Up“, „Your Morality“, „We Are The Generation X“. Iste te godine objavljen je i album „Beat is on the Brat“ na kome su se nalazile pretežno obrade grupe Ramones. Inače, bend je 1992. već snimio album „Ramones“, na kome su obradili sve pesme sa debi albuma svojih uzora.
Početkom 1999. snimljen je i deseti studijski album, „Emo“. U skladu sa naslovom, pesme su ovog puta bile osobito emotivne: „Last Night“, „On My Own“, „Acknowledge“, „Let Go“.
Nakon duplog diska iz 2000. „Thank You Very Little“ koji je predstavljao najveću kompilaciju raritetnih snimaka, demo verzija, pesama sa B strana singlova i živih snimaka, bend objavljuje jedanaesti i, ispostaviće se, poslednji studijski album po imenu „Teen Punks in Heat“. Sadržao je 20 pesama većinom ljubavne („I'll Stop The Rain“, „Pauline“, „I Love You“), ali i seksualne tematike („I Wanna ****“, „Erection“), kao i obradu pesme „I Will Always Do“ italijanskog benda The Manges. Ubrzo nakon objavljivanja ovog albuma bend je održao dva koncerta u Čikagu koja su bila rasprodata, ali, iako se govorilo da će ići i na turneju da promovišu nov album, do toga nije došlo.
Nakon raspada benda članovi su svirali u drugim grupama ili su osnivali nove. Deni je, na primer, još 1993. osnovao bend The Methadones, ali ga je iste godine napustio da bi se, kada je 1999. istupio iz grupe Screeching Weasel, ponovo posvetio njemu. Džon je 2002. osnovao bend po imenu Even in Blackouts u kome svira i danas.
Što se Bena tiče, on je takođe imao još jedan bend, po imenu The Riverdales. Sa njima je još 1995. i 1997. objavio albume, a nakon raspada „Lasice“ još dva, 2003. i 2009. Uz to je objavio i dva solo albuma: „Fitadevi“ (2002.) i „Invasion U.S.A.“ (2009.)
Međutim, u martu 2009. Ben je u svom blogu objavio da se bend ponovo okuplja. Naveo je neke „legalne probleme“ koji su ga godinama sprečavali da radi sa svojim bendom kako treba. On i Den su jedini stari članovi koji su ostali u sastavu „Lasice“. Ben je u blogu, između ostalog, rekao:
Bend je zaista ponovo počeo sa radom (prvi put bez Džona s kojim je Ben imao neke nesuglasice, ali sa Denijem kao povratnikom), organizovane su žive svirke, a početkom 2011. grupa izdaje i prvi album posle više od deset godina, "First World Manifesto". Ipak, u martu te godine, na jednom koncertu u Teksasu, Ben je dospeo u fizički obračun sa jednom ženom za koju se veruje da je zapravo bila vlasnik mesta gde se svirka održavala. Nakon toga, preostali članovi "Lasice" su objavili da istupaju iz benda iako se Ben izvinuo zbog incidenta. Otkazan je Weasel Fest, koji je trebalo da bude održan u čast 25-godišnjice grupe i da traje tri dana. Odonda se Ben nije oglašavao i nije poznato šta će se dalje dešavati sa bendom.