Blogovi

PONEKAD BAS IMA CUDNIH MISLI ALI SVI SMO RAZLICITI...

PONEKAD BAS IMA CUDNIH MISLI ALI SVI SMO RAZLICITI...

Zasto bi neko,tek tako,unistavao ono sto unistiti ne zeli? To su bas neke cudne misli koje se mogu javiti ponekad,istina meni prilicno nejasne.Da li da se svi obucemo u crno i pocnemo sahranjivati sve oko sebe i u sebi.Da li treba da postanemo grobari,iz inata.Bas ne znam zasto bi.Zar samo zato sto se plasimo da ce nesto oko nas ili u nama sahraniti drugi.Pa,naravno da ima i takvih.Ima ljudi kojima tudje zlo predstavlja dusevnu hranu.O,sa njima bi se vjerovatno svako ili bar vecina od nas mogli obracunati.Neko ovako,neko onako ali sigurno da bi.Svako na svoj nacin,mozda to ponekad ne bi ni osjetili.Mada,ne smatram da je to neka vrlina.Mozda u nekoj krajnjoj nuzdi,inace ne.Ali,zasto unistavati ono sto je nase.Zasto bi bilo ko unistio...

МОЈА МАМА

Велико насмејано лице Које зрачи љубављу И говори нежне речи... Снажне руке Које ме нежно мазе И снажно загрле Кад се уплашим Или ме нешто боли... Срце лупа најлепшу мелодију, Куца снажно за мене И смири ме његов звук... Мирис моје маме Обавија ме целу Па сам срећна И насмејана... ----------------------(25.12.2008.)

Докле...

Докле ћемо вређати и повређивати једни друге зарад неких моралних начела?! Као да нисмо сви дело истог Творца! Докле ћемо у тами, иза леђа оговарати и лажно сажаљевати само да бисмо себи подигли цену?! Ко смо ми да друге осуђујемо на основу једног поступка или једне речи а не интересује нас шта је у срцу или души?! Зар немамо љубави да помажемо а не да повређујемо?! * Није лако отрпети увреде. Није лако остати јак у овом свету где свако се крије иза положаја, иза титуле, иза породице, где појединац не вреди ништа, нарочито ако одскаче од околине. Није лако остати свој када те газе и вуку у блато просечности. Није лако опростити - потребно је много снаге. И љубави! --------------------------------- (15.6.2009.)
Sve je to igra ili mozda nije,ko zna...

Sve je to igra ili mozda nije,ko zna...

Zivot je igra cudna Nekako je uvijek takva i bila.Sve samo dodje,kad mu se najmanje nadas.Sasvim slucajno,ili mozda i nije ali desi se.Mozete ponekad juriti ljubav i srecu,onako,kao muva bez glave.Necete ih dobiti.I onda sjednete da popijete jedan obican espresso a sve sto ste trazili dodje samo.Cudna je zivot igra.I dodju same tamne,zavodljive oci,simpatican bljestav pogled,zanimljiv razgovor,dogovor i tako,sve po redu.A sjeli ste samo da popijete kafu i sacekate drugara.Zivot,slucajnost,ma ko ce to znati. I tako,lagano,dan za danom.Ponekad susret,ponekad razgovor telefonom.Ide,sve svojim tokom.Strast sve veca,ljubav sve jaca,izgleda oboje romanticne duse a danas je to rijetko.Osjecam,oba srca cesto,ubrzano disanje,iste rijeci u...

Будућа мајка

Додир крила лептира у стомаку, скоро неосетан, испунио мајчино срце неизрецивом срећом. У том тренутку мали црвић, мали свемирко са монитора постао мали човек који ће за неколико месеци доћи на овај свет. Сећање на тајину срећу кад је чуо за радосну вест, и збуњене погледе мале деце „Па, како може беба да стане у стомак“ измамило осмех на лице који трудној жени даје карактеристичан сјај. Сада је човечуљак велики и стварно му је тесно. Зато се шутира и зато се боксира и зато се врти и зато скаче... Како је диван осећај додирнути ручицу или ножицу испод површине стомака... А таја срећан што га буди, и што га пред спавање избоксује за лаку ноћ... И једва чекају да нови човек се роди кога ће мазити и волети више од свега...

Дозволи ми...

Дозволи ми да будем Пепељуга чија прича нема срећан крај. Његош је у праву: "Чаша меда иште чашу жучи, смијешане најлакше се пију" Али, превише је жучи... Учили су ме да "смејем се и кад бих плакати хтела" Али, опијена љубављу заборавих да маску не смем да скидам ни када спавам! ---------------------------------------------------------------(17.6.2009.)

*

Поново затварам врата свога замка и прозоре да не видим спољашњи свет. Поново одлазим у дубину пећине моје где чује се само срце и мисли моје. * Да ли уметник тражи самоћу, или самоћа ствара уметника? Да ли стихове рађа сећање на бол који је прошао или недостатак љубави и позитивне енергије међу људима? Да ли тупи бол у грудима знак је неподношљиве усамљености или и креативна самоћа може да боли? ** Још увек седим у мраку и чекам светло на крају тунела. Још увек тишина боли и очи сузама пуни. Плачем без гласа јер изван зидина замка морам изаћи насмејана у ново пролеће које се буди! -------------------------------------------(16.3.2009.)

?

Да ли су наша деца заиста наша? Били смо само оруђе у рукама Главног Инжењера. Моје тело било је само шкољка која храни и штити свој бисер. Када сам родила бебу схватила сам да она припада Богу и људима, да ја само сам мајка која има тежак задатак да направи доброг човека. ----------------------------------------(2.2.2009.)

Невидљиви човек

Ходам као невидљиви човек, живим невидљиви живот. Тешко је, боли, али - навикла сам. Да ли ће моја ћерка имати снаге да носи невидљиви терет различитости? ------------------------------------------------(21.1.2009.)

***

Рођена у погрешном веку, још увек тражи себе и своје место под сунцем. Још увек није схватила ко је и коме припада. Разумом јесте научила, али дубоко у њој води се тешка борба: - Мрачни део њеног бића, који производ је овог времена, снажан, упоран и јак, жељан авантура и свега онога што воле млади, вечито незадовољан њеном префињеношћу. - И онај лепши, мудрији и тиши који свакога поштује и воли, који хода кроз живот болно свестан сивила и мржње око себе, згађен неискреношћу и прљавштином греха који лепи се неприметно, а са муком скида. Она жели побећи од света, изоловати се од свих, кад већ је толико другачија, али плаши се оног мрачног дела себе, који остаће са њом! Сама више не може кроз живот, а тешко ће наћи човека - сродну душу...

...

Заборављена... Пусто острво у мору људи... Споредна улога у сопственом животу... И то није све... Болест чудна, убија лагано... А она, ипак, на питање КАКО СИ весело одговара СУПЕР и заиста тако мисли!!! Велики људи... Само велики људи могу се издићи изнад живота и смрти, изнад љубави и мржње... Само велики људи могу волети сваког живог створа, па чак и оног ко му жели зло... Али, баш зато, цео живот проведу сами, као пустињаци, иако живе међу људима... Несхваћени, али срећни, окружени Божијим створењима, испуњени Богом, ширећи мир, љубав и спокој... Хвала Ти, Господе, што дајеш нам те мале оазе, те праслике живота који нам нудиш... Помози нам, да очистимо се, и барем мало приближимо капији иза које влада само ЉУБАВ...
Ritam trajanja...

Ritam trajanja...

"Dopiru do mene zvuci kojima srce udara ritam trajanja probuđeno tvojim dodirom zaustavljam dah, udišem tvoj glas miris tvoje kože, zvonki smeh ucrtan sudbinom na dlanove ispijam kao eliksir života; zagrlivši misao o tebi ostajem i trajem u NAMA .":heart: Nemir

Ne daj Boze nikom!

U petak sam ostala bez para. Mama mi je uplatila 1.000 din . Ali, nisam mogla da ih podignem u naredna 24h, jer je uplatila u posti, a ne u banci. Svasta! Iako sam cvrsto sebi obecala da necu traziti od decka, ipak sam trazila. I to, ni manje ni vise, nego 200din. Cisto da imam da kupim hleb i nesto da jedem. Ne volim da pozajmljujem od njega, iako mi nikad ni ne trazi da mu vratim. Pare nisam mogla da podignem u subotu. Ni u nedelju. Na racunu je bilo samo 109, 5 din. "PA GDE JE MOJA HILJADARKA???". Ispostavilo se da ce uplata kasniti, jer nije uplaceno u banci. ... Danas sam imala samo 100din... i 2 virsle u frizideru. Kupila sam hleb i pavlaku... Na posao sam krenula ne bas sita (jer sam jednu virslu dala cimerki) i sa 40din, sto...

UZIVANJE U NICEMU!!!

INTERESANTNA TEMA ZA DISKUSIJU: Mrzi me da prevodim, ko je vredan neka obavesti ostale cemu se radi... PS Sa kompjuterom ide i odgovornost, zar ne? Ili je sve dozvoljeno, jer se krijemo iza ogledala(monitora) misleci da nece biti otkriveno, IAKO NISTA NE MOZE BITI SAKRIVENO, narocito od istine, tj.samoga sebe!!! Evo teksta na poklon, pa izvolimo i uzivajmo, avatar i forum ljubitelji... Second Life: First Divorce? December 16, 2008 By Kathy McManus Comments (102) For richer, for poorer, in sickness and in health, in…cyberspace? Does the age-old marriage vow of fidelity need to be updated to make husbands and wives responsible for their behavior online? Infidelity is “just as painful, whether it’s electronic or physical,” says an...

Ciganski knez i ruzokradica...

Dogodio se jednom na zemlji Miroslav - Mika Antic na svetoj Vojvodjanskoj zemlji pesnik sveta Gospo'n Mika Garavih sokaka Mika ''baci'' iz siroke Backe paor i coban iz ravnog Banata filozof i becar iz kicenog Srema ciganski Knez i ruzokradica poslednji vojvoda Vojvodine Nikad ga nevideh bez konja i sokola Konj da ga pronosi po banatskim pustama Soko da mu zvezdu padalicu iznad Mokrina lovi i ulovi Pa kad ono zabasamo u vetrenjace u napustene mlinove, razbojnicka svratista tad svi povicu ''Di si bre Miko'' A onda Mika Antic postane harmonika, postaje cemane, postaje bas, postaje truba, postaje tambura postaje vino, postaje cvece na stolu... A onda Mika bude kralj bude ''Li Taj Po'', bude ''Katu'' bude ''Vijon'', bude ''Ljermontov''...

Je l moguće?

Je l' moguće da ja ljubav zalutala u odaje moje je l' moguće da ja čujem kako za me bije srce tvoje Je l' to moga smijeha odjekuju sretna zvona je l' to za me pjeva cijela vasiona je l' to opet sunce šeretski mi namiguje je l' to opet svemir cijeli sa mnom srecu dijeli Je l' moguće!?
Haos u glavi

Haos u glavi

Haos u glavi bura u srcu noge mi klecaju za njim osetim jezu cak i na suncu ne mirim se sa stanjem tim. Leptiri u stomaku igraju kolo sa njima ne znam sta cu; ja samo znam ako mi zatrazi i dusu svoju njemu dacu. Kad mu glas cujem zatreperim sva ni sama sebi vise ne verujem; sebe ne poznajem u dusu ne smem svoju da zavirujem. Kada mi kaze da me silno zeli i oko mi se razveseli hocu da cela njegova budem i vise u mom srcu ne zelim da osetim ovu studen. Haos u glavi tuga u srcu noge mi klecaju za njim osecam silno i jako da bismo bili pravi tim.
Dusa mi stalno uz tebe seta ...

Dusa mi stalno uz tebe seta ...

Evo me tu gde tvoje nebo paznju mi poklanja Grlim te zagrljajem srca pred ljudima i Bogom Osecaji su moji snazniji od svega za tobom ljubav moja je potpuno tvoja Lik se tvoj na javi pojavi osmeh mi lice ozari centar si mog sveta dusa mi neprestano uz tebe seta ...:heart: Nemir
KEREĆA PAMET

KEREĆA PAMET

Imali smo mašinu za veš kojoj automat na vratima nije bio dobar od kako je kupljena. To je značilo da kada je uključujem moram dlanom da udarim u vrata da bi se zatvorila i mašina počela da radi a kada završi takodje da udarim da se vrata otvore. Kad god sam je udarila na početku pranja Maza nije reagovala a kada je udarim na kraju pranja Maza se odmah stvori pored mene jer je to značilo da idemo na veliku terasu iznad stana da prostremo veš. I normalno veš se nikako nije mogao prostrti bez psa. E sad, neka mi neko kaže kako je znala kada mašinu uključujem a kada isključujem? Naglašavam da je zvuk isti.......za mene.....ali možda ne i za nju. Probala sam sve da je prevarim ali ništa nije uspelo. Nepogrešivo je znala kada treba ići na...
KAO DA JE GURNULA ŠAPU U ŠTEKER

KAO DA JE GURNULA ŠAPU U ŠTEKER

Do godinu dana starosti uopšte je nisi mogao maziti.Toliko je bila živa,da sedenje u mestu dok je neko mazi makar i minut nije dolazilo u obzir.Mogli smo je izmaziti samo kad spava i to tek kada je uhvati čvrst san. U budnom stanju to kuče je grizlo, grebalo, okretalo se, bacakalo, prevrtalo, proklizavalo po parketu, udaralo se, skakalo, bacalo se. Ma užas jedan.Svi smo bili izubijani i izgrebani od njene ljubavi. Sve vreme je išla za mnom kroz stan, sedela u kuhinji dok kuvam ne bi li užickala nešto. To malo oranž-belo čudo je bilo toliki prožder da je za neverovati. Bretonci su poznati po svojoj halapljivosti. Bukvalno mogu da jedu dok ne crknu. Maza je klasičan primer svoje rase. Za večeru je prvo dobijala ona u svojoj činiji, a...
Zemlja čuda

Zemlja čuda

Za jedan život mnogo toga se desilo Često uhvatim sebe kako mislim da živim u Diznilendu jer tamo je moguće ama baš sve. Događaji sustižu jedni druge,nemoguće ih je popamtiti sve a trebalo bi bar da se zapišu negde, ako ništa drugo ono kao opomena da se budućim generacijama nikada ne ponove iste greške i da pokušaju da žive najobičnijim životom da misle samo na svoje porodice,decu, ljubav,putovanja..... Eto koliko juče, sećam se hajke koju su neke televizije pokrenule uz pomoć par žutih novina u vezi narkomana u Crnoj reci. Svakodnevno smo bili bombardovani slikama prebijanja i raznim polemikama, okruglim stolovima,upiranjem prsta pojedinih NVO... Orkestrirano su krenuli svi u jednom danu. I odmah da se ogradim. Ne prihvatam ni jedan...
TRENUTAK

TRENUTAK

MOZGALICE (ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....) TRENUTAK Trenutak je potreban.........da se život začne i ugasne, da se ljubav rodi i umre, da se pohvali čovek ali i pokudi, da se dete pomazi po glavi ili lupi po dupetu, da ptica zapeva ili umukne, da sunce izadje ili zadje, da se ideja rodi ili nestane, da se ljubav kaže ili oćuti, da se reč napiše ili izbriše, da se pogled uputi ili skrene, da se prijatelj bude ili ne bude, da se lepo ili ružno vidi ......... Trenutak je potreban ...........da se osetimo živim, da se setimo da smo živi Trenutak je potreban............da umre volja, da nas više nema...
MOJ DRUG PERA

MOJ DRUG PERA

:) Za ovo nedeljno jutro, evo jedne moje decije pesmice...;) [COLOR="Navy"]Moga druga Peru iz vrtica znam drago mi je sto sam mogao da ga upoznam. Moj drug Pera prijatelj je pravi njemu uvek mogu reci vazne stvari. Ako imam problem treba da ga resim ja pozovem Peru on nikad ne gresi. Juce sam trebao da pricuvam seku tesko mi je palo jer hocu na reku. On je odmah znao sta ciniti treba bio sam mu zahvalan od zemlje do neba. Doveo je svoju seku da pricuva moju, onda im je dao za slikanje boju. Kad smo s reke dosli one su slikale, po rukama, telu, svud se isarale. On je odmah za sve resenje imao, brzo ih je obe lepo okupao. A mama i tata kad su kuci dosli pitali su kako smo sa njima prosli? A Pera im rece: Sestre smo pustili da...

start....novi početak....kakogod....

ponovo mi se spava....svaki dan isto. možda danas promenim to. druga kafa ne pomaže....ništa ne može da zameni sate nespavanja. ipak, to je lako rešiti, leći na vreme, pokriti se dormeom i utonuti.... a kako rešiti dilemu da li ljubav postoji uopšte? ubila sam bajku o princu na belom konju....ili lažem sebe, možda sam je samo zaturila negde u podsvest... da me ne muči više. videćemo, vreme bi trebalo pokazati i dokazati to....
IZGNANSTVO

IZGNANSTVO

Vrelina upletena u samilosna cutanja jos malo divljih lutanja i saputanja. Volim taj dodir i snagu slasnog grca, na usni kap strasti iz tvog vrelog vrca. Oslikavam sve moje crveno u venama tvoje zeleno u pogledu,crno u grudima kad odes omadjijan u zagrljaj tudjim zenama i ja strmim stazama krenem bivsim ljudima. Moje modro pod noktima i zlatno u oku tvoj purpur u nabujalim mojim nedrima. Uroni svojim sjajem u moju tamu duboku da stegnem i upregnem te belim bedrima. Osluskujemo lagane otkucaje pohote mi prokleti izgnanici sazdani od grehote. Poljupce nam vrelinom zakljucalo vreme, jos nosimo strasne tajne pretesko breme. Uranjamo poslednje dane nevida i gorcine pod modri talas u nas nadosle plime. Paucinu sa misli sklupcanih skidamo...
Srpska jufka

Srpska jufka

Kada bih ostajao sa Bajkom, što se često dešavalo, spremala bi jedno divno jelo koga je zvala jufka. To je radila sa velikim zadovoljstvom jer je znala da ga obožavam.Bajka je bila moja baba, koju smo mi deca tako iz milošte zvali a onda su to prihvatili i odrsali. To je bila jedna stamena,otresita žena koja je ceo svoj život izgurala sama bez ičije pomoći, samo sa svojih deset prstiju. Nije se libila nikakvog posla od pranja veša po kućama,čisćenja prostorija rudnicke zgrade do kuvanja za radnike u rudniku uglja. I pored toga imala je svoju bašticu i sve sama radila u njoj da bi imala čime da prehrani troje dece. Jednoga dana ta hrabra žena proda kuću i povede porodicu u grad. U maloj kućici i započinje novi život,ništa lakši nego...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top