А сад нешто за ВУЈАДИНА.
ДУШАНОВ ЗАКОНИК
39. О властели и властеличићима:
Властела и властеличићи, који се налазе у држави царства ми, Србљи и Грци што је коме дато царство ми у баштину и у хрисовуљи, и што држе до свога сабора, баштине да су сигурне
40. О хрисовуљима:
И сви хрисовуљи и простагме, што је кому учинило царство ми, и што ће кому учинити, и те баштине да су сигурне, као и ранијих правоверних царева, да су слободни с њима, или под цркву дати, или за душу оставити, или продати кому било.
41. О умрлој властели:
Који властелин узима децу, или опет и не узима децу, те умре, и по његовој смрти баштина пуста остане, где се нађе од његовога рода до трећега братучеда, тај да има његову баштину.
44. О властеоским робовима:
И робове, што имају властела, да су им у баштину, и њихова деца у баштину вечну, но роб у прћију да се не даје никада.
46. О робовима:
И досад робове, што имају властела, да су им у баштину, само што ће властелин опростити, или жена му, или његов син, то да је слободно, а ништа друго.
48. О умрлим властелима:
Када умре властелин, коњ добри и оружје да се даје цару, а свиту велику и бисерни појас да има његов син, и да му цар не узме, аколи не узима сина, него има кћер, да је стим власна кћи, или продати или дати слободно.
50. О псовци:
Властелин, који опсује и осрамоти властеличића, да плати сто перпера, и властеличић, ако опсује властелина, да плати сто перпера и да се бије штаповима.
53. О насиљу:
Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже;
аколи себар узме силом властеллинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже.
55. О псовању властеоском:
И ако властелин , или властеличић, опсује себра, да плати сто перпера;
аколи себар опсује властелина, или властеличића, да плати сто перпера и да се осмуди.
58.О смрти властеле:
Који властелин умре, а има једно село у жупи, или међу жупама, што се зла учини томе селу паљевином, или чим било, томе селу сву ту злобу да плати околина.
60. О цару:
Цара свако да спроводи, куда било да иде, град до жупе, и жупа до жупе, и опет жупа до града.
59. О пронији:
Пронију да није властан нико ни продати, ни купити, ко нема баштине; од пронијарске земље да није властан нико подложити под цркву; аколи подложи да не важи.
62. О позиву властеоском:
Властели велики да се позивају с писмом судијиним, а остали с печатом.
67. О робовима и меропсима:
Робови и меропси, који седе заједно у једном селу, свака плаћа која долази, да плаћају сви заједно; по људима, како плаћу плаћају и работу работају; тако и земљу да држе.
68. О закону:
Меропсима закон по свој земљи: У недељи да работају два дана пронијару, и да му даје у години перперу цареву, и заманицом да му коси сена дан један, и виноград дан један, а ко нема винограда, а они да му работају друге работе дан један, и што уработа меропах, то све да држи, а друго ништа, против закона, да му се не узме.
69. О сабору себрова:
Збора себрова да не буде, а ако се ко нађе као саборник, да му се уши отсеку, а да се осмуде покретачи.
94.О убиству:
Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера.
103. О суду ропском:
И који су робови, да се суде пред својим господарима, како им је воља за своје кривице, а за цареве да иду пред судије, за крв, за вражду, за лопове, за разбојнике, за пријем људи.
106. О дворанима:
Дворани властеоски, ако учини које зло ко од њих, ко буде пронијаревић, да га оправда очина, дружина поротом,
аколи је себар, да захвати у котао.
142. О властелима који затиру имање:
Властелима и властеличићима, којима је дало царство ми земљу и градове, ако је ко од њих нађен, да је опленио села или људе и затро против закона царства ми, што је царство ми узаконило на сабору, да му се узме имање, а онај што буде сатро да све плати од своје куће, а да се казни као пребеглица.
174. О баштинама:
Људи ратари, који имају своју баштину, земљу и винограде, и купљенице, да су власни од својих винограда и од земље у прћију дати, или цркви подложити, или продати, али увек да има работника на томе месту ономе господару чије буде село, аколи не буде работника за оно место ономе господару чије буде село, да је властан узети оне винограде и њиве.
Вујадине да ли је и ово комунистичка пропаганда ?
Колико ја знам а и свако ко је мало пратио развој српске државе кроз средњи век ово су ОДЛИКЕ СРЕДЊЕВЕКОВНОГ ФЕУДАЛНОГ СИСТЕМА И ТО ИЗ ПРВЕ РУКЕ ЈАСАН ДОКАЗ.
Молим те изнеси супротан доказ из тог времена којим се може закључити да српска држава није била феудална.