Докази да су се Словени на Балкан доселили у 6. (или било ком) веку

Pretpostavka da su Dalaminci došl iz Dalmacije zasniva se samo na interpretaciji njihovog imena. U izvorima oni se zapisuju i ovako: Thalamince, Thalemince, Talamence, Talmence. Kod već pomenutog Bavarskog geografa iz IX st. oni su «Talaminzi». Van poređenja ovog naziva ne postoje apsolutno nikakvi dokazi,
Da, u pravu si, bavarski geograf nije zapisao da su pevali "Kad su se dva Bracanina kontrala na Fjumeri", pa zato nisu Dalmatinci.
 
Ранословенске културе између 3. века пне и 6. века нове ере. Карактеришу их полуземунице, спаљивање покојника и сахрањивање у урнама, ношење прстастих фибула и уобичајеног накита за Словене.
68283550_10157079577706628_7906184362641588224_n.png
 
Mrki sto si mene citirao bez komentara.
Ako si razumeo poentu , i ako istoricari kazu da su dosli sa severa , kako to da na ostrvima nema barem polovina drugih naroda i jezickih grupa ?
Jesu ta ostrva bila nenaseljena , sve kroz maglu , prosto da pomislim da je Marko Polo bio Srbin.
Ako razume ko sta pitam u uvijenoj formi.
Hteo sam da tvoju opasku afirmativno prokomentarišem, a odustao kad sam video Slavenov sofizam; budući da je ostao citat tvog posta u drugom prozoru, a novi softver Krstarice pokupi sve đuture što ostaje na temi i objavi prilikom objave odgovora.

Slavene, kako ono reče čiča Čerčil?

Problem je u tome što naša istoričarska, arheološka i lingvistička jerarhija svakodnevno prelazi preko nelogičnosti koje pred nama stoje poslednjih 200 godina. Spotaknu se o njih, pokupe se i nastave dalje kao da ne postoje, kao što je sada uradio Slaven, koji voli da iza nejga ostaje mirišljavi trag moralnih ljubičica.

- slovenski toponimi: Panonija, plus Egejski basen, plus Albanija, plus Dakija, plus Austrija, plus istočna Nemačka, plus severna Italija

- izvodljivost mnogih antičkih toponima iz južnoslovenskih korenova

- praktično nijedna stara romanska reč kod Južnih Slovena (nešto malo kod Bugara zbog mešanja sa Romanovlasima), a potvrda antičke prisutnosti većine naroda

- slovenske reči kod starih Grka i Rimljana, kao i Germana (potonjih i maslo), uvek se svode na hipotetički zajednički IE koren iako je potpuno moguće izvođenje tih reči od početne slovenske reči

- rasvetljeni epski pokušaji bečkog faslifikovanja istorije: "stećci", "bogumili", "bosančica", udžbenik istorije za Srbiju iz WW2 nigde više ne postoji ni u jednom primerku itd.

- ... da ne ređem više, a mogu ako treba.

A i dalje se svaka sumnjičavost u zvaničnu mantru pljuje od strane dobošara rečenih jerarhija kao najveća sramota. E, pa to je licemerstvo ravno onom sitnopartijaškom egoizmu naspram rodoljubivih i plemenitih načela koje za sobom ostavljaju njegovi agenti kao bljutavi nečoveški smrad.
 
Ранословенске културе између 3. века пне и 6. века нове ере. Карактеришу их полуземунице, спаљивање покојника и сахрањивање у урнама, ношење прстастих фибула и уобичајеног накита за Словене.
Pogledajte prilog 582972
Za to vreme Sloveni u Rimskom Carstvu imali bi drugačiji narodni naziv, malo drugačije običaje i kulturu. Da li bi to bilo neočekivano?

Uzmimo npr. Zemun*. Njemu se samo ime izvodi iz slovenske reči zemlja (Zemln, Zemun, Zemljin), jer je nikao na naslazi sige tj. lesa ili lapora - peskovito-glinene ocedite lako oblikujuće stene koja je idealna za izradu zemunica.
________
* In the 9th century the Slavic name Zemln was recorded for the first time. Believed to be derived from the word zemlja, meaning soil, it was a basis for all other future names of the city: modern Serbian Земун (Cyrillic) or Zemun (Latin), Hungarian Zimony and German Semlin.

Moguće je da je toponim Zemun stariji od 5. veka, samo nije zabeležen.

1565554451110.png


Vidljivi depoziti sige koje se protežu desnom obalom Dunava i levom obalom Save do Jakova.
 
Poslednja izmena:
О катаклизмичној вулканској ерупцији на Исланду, хлађењу у време позне антике и тзв. Малом леденом добу које је трајало између 536. и 660. године:

Znaš šta me ovde zanima, kada su Sloveni počeli da se šire na sever i istok?
 
Да ли присталице недоказиве теорије да су се „Словени“ доселили на Балкан схватају да докази који су овде изнети једни друге потпуно оповргавају.
Ако су се селили због промене климе како то да су се у то време неки селили на запад, неки и на север, а ето баш Словени решише да иду на југ.
Затим од цитираних извора неки пишу да су Словени освајали територије од Ромеја, други пишу како су населили итд. Не може се истовремено насељавати уз дозволу цара, и освајати та иста територија у исто време (а знамо и да цар није владао том територијом, рецимо ако причамо о Ираклију).

Даље већина тих извора се слаже да је Словенска земља одмах преко Дунава и није јој јасно одређена северна граница, али имамо податке из извора који овде нису цитирани (Јордан рецимо) да се територија Словена „простире кроз неизмерне просторе“ северно од Дунава. Да ли схватате да ако је ово тачно све о званичној причи о сеоби пада у воду, јер бити северно од Дунава и негде далеко иза Карпата су две сасвим различите ствари. А откуд знате да јужно од Дунава није исти народ који је само прихватио римску власт па га они називају другачије? Не пише, али сваки други закључак је просто немогућ ако се приступи материји из свих углова а не само читајући изворе.

Да знам да ћете наћи неку ситну напомену из неког текста која каће ругачије али истовремено нећете држати целу слику у глави, а ја сам прошао кроз то, читао сам много тога и схватио сам да званична историјска прича нема везе са животом. Пробајте да упоређујете изворе један са другим и са целим наративом у који верујете, и нећете наћи ниједан који може да се уклопи. Уклапају се само делови, а то је буквално исто оно што критикујете код оних који имају супротне ставове.

И на крају најважније, а то је истовремено и разлог зашто не стављам цитате, антички историјски извори су потпуно непоуздани и не би се требало водити њима без веома јаког критичког става који сам једино само делимично видео код Тибора Живковића. У та времена немогуће је очекивати објективност аутора који пише о својој држави, својим владарима итд. Замислите да историју бомбардовања Србије учимо из архива ЦНН-а.
И ако би успели да пређемо преко тога долазимо до аутентичности. Непостоји оригинал тих дела. Све су преписи преписа, ко зна колико пута мењани можда грешком, можда намерно у складу са политичким потребама времена.

Дакле сами себе сте побили, а шта је истина тек треба открити само то овако неће бити могуће. Само пробајте да размишљате и проверите сваку хипотезу. И ја сам много година веровао у званични наратив...

Немам много времена да одговарам по форумима, па се не трудите да ми реплицирате, само размислите.
 
Za to vreme Sloveni u Rimskom Carstvu imali bi drugačiji narodni naziv, malo drugačije običaje i kulturu. Da li bi to bilo neočekivano?
Uzmimo npr. Zemun*. Njemu se samo ime izvodi iz slovenske reči zemlja (Zemln, Zemun, Zemljin), jer je nikao na naslazi sige tj. lesa ili lapora - peskovito-glinene ocedite lako oblikujuće stene koja je idealna za izradu zemunica.
И ови Словени су вероватно имали различите народне називе, отуда и велики број словенских народа касније, што се тиче обичаја и културе Словена у Римском царству у то време не знам на шта мислиш, шта има словенско код народа који живе тада на том подручју, а то су Илири, Келти, Трачани, Хелени, Латини?
Колико видим по овој археолошкој карти ране словенске културе и јесу допирале до Саве и Дунава, то су им биле јужне границе.
 
И ови Словени су вероватно имали различите народне називе, отуда и велики број словенских народа касније, што се тиче обичаја и културе Словена у Римском царству у то време не знам на шта мислиш, шта има словенско код народа који живе тада на том подручју, а то су Илири, Келти, Трачани, Хелени, Латини?
Колико видим по овој археолошкој карти ране словенске културе и јесу допирале до Саве и Дунава, то су им биле јужне границе.
Mislim da je kultura Slovena koji du živeli južno od Save i Dunava mogla biti saobrazna kulturi Rimskog Carstva, što je krajnje logično, zar ne?
 
Да би се доказало да су Словени дошли на Балкан у 6.веку, мора се доказати и да народи који су већ ту живели нису били такође "Словени",
будући да Словнима себе зову једино панонски Словени(Словенци, Словаци..)
Ko ti kaže da istovremeno ovi s južne strane Dunava (Istra) nisu bili Sloveni u današnjem, jezičkom, smislu, samo su ih tada drugačije zvali?

Ovo su imena žena domicilnog stanovništva sa ove strane: Ditvejo, Samujo, Kulo, Dacio, Binhdo, Dasto.

Neka mi neko objasni kako u i koliko (tj. u kojoj meri) zvuče ova slovenska imena, pa i podosta slobodašnim tumačenjem natpisa na kojima su očuvana?
 
Ovo su imena žena domicilnog stanovništva sa ove strane: Ditvejo, Samujo, Kulo, Dacio, Binhdo, Dasto.

Neka mi neko objasni kako u i koliko (tj. u kojoj meri) zvuče ova slovenska imena, pa i podosta slobodašnim tumačenjem natpisa na kojima su očuvana?
Pa nije tu živelo samo šestoro čeljadi nego nekoliko stotina hiljada do dva miliona. Jel imaš spisak sve čeljadi? Nemaš. Nisu umeli slovenska lična imena da zapišu jasno kao ni toponime, što smo već utvrdili.
 
Ovo su imena žena domicilnog stanovništva sa ove strane: Ditvejo, Samujo, Kulo, Dacio, Binhdo, Dasto.

Neka mi neko objasni kako u i koliko (tj. u kojoj meri) zvuče ova slovenska imena, pa i podosta slobodašnim tumačenjem natpisa na kojima su očuvana?
Академска заједница упорно полази од бесмислене претпоставке да је словенски идентитет постојао пре Ћирила и Методија, па сходно томе траже словенсла имена, која би тај идентитет и потврдила.
 
Pa nije tu živelo samo šestoro čeljadi nego nekoliko stotina hiljada do dva miliona. Jel imaš spisak sve čeljadi? Nemaš.

Nisu umeli slovenska lična imena da zapišu jasno kao ni toponime, što smo već utvrdili.[/QUOTE]

Ovo je najtipičnija relativizacija. Ono, kao, relativizujmo apsolutno sve moguće; od svakog pisanog traga i iskopanog kamena, da bismo posle maštom popunjavali prazninu kada smo otklonili sve izvore.

Kod autohtone populacije ima mnogo imena koja završavaju na -o. Tu nije bilo nikakve greške; toliko je dosledno da se ne može reći e, bili zbunjeni pa promeili glas o u a mnogo puta. Takva imena se posebno javljaju u delmatskom slučaju (Pajo, Kujo; koje je neko bio pokušao prekrstiti u muška imena jednom). Alfoldi, Norik str. 230:

delm.PNG


Ovde sa sobom spisak u celini nemam, ali inspirisan Šarićevim španskim selima sam pročitao dosta literature od ljudi koji su se bavili ovim pitanjem i redom išao po dalmatinskom arheološkom vesniku, kao i po natpisima u bazi podataka na internetu...stotine natpisa sam prešao. Samo u slučaju pojedinih bismo mogli tumačiti možda praslovenskim, baš kao što bismo mogli upotrebom i nekog drugog, npr starogrčkog ili protoalbanskog. Stvari kao Veselija (ili Viselija kako god) sa Brača su izolovani primeri koji se istrgavaju iz konteksta zato što postoji preklapanje, baš kao što bi se neko drugi uhvatio nekog tako pojedinačnog imena, prosto zato što mu tako godi.

A što se tiče spiskova imena, dakako ima ljudi koji su radili na tome. Evo jednog:
norik1.PNG

Norik2.PNG

Norik3.PNG

Norik4.PNG
 
- praktično nijedna stara romanska reč kod Južnih Slovena (nešto malo kod Bugara zbog mešanja sa Romanovlasima), a potvrda antičke prisutnosti većine naroda
Јужни Словени немају старе романске речи збор намерног језичког чишћења почивши почетком деветнаестог века.

Ово језичко чишћења долази у два облика: 1) избацивање речи које нису у духу раног (из 12-14 века) писма Јужних Словена; и још важније, 2) стварање нових речију у духу тог раног писма.

Ако погледаш на пример језик писма Светог Саве видећеш да је оскудан -- у суштини то је језик Ћирила и Методија којим су они у деветом веку превели Библију из грчког на словенском.

Међутим светска култура се огромно развила задњих осам векова. Западни мислиоци, песници, филозофи и научници су непрестано ковали нове речи за нове појмове. Ковали су те речи углавном по угледу на антички грчки језик филозофије, књижевности, песништва и науке. Често су ковали нове речи и по угледу на латински. У данашњим светским језицима бар две трећине вокабулара се састоји од речи скованих задњих неколико векова.

Словени, по угледу на Немце, су одбијавали овај приступ и настојавали да, приликом превода страних филозофских, књижевних и научних радова, стварају речи у складу са старим обликом словенског.

Турске речи нису сасвим избачене а западне речи прихваћене у новијем периоду (задњих пола века) су изузетак.

Срби и остали Јужни Словени нису нимало мање вештачки народ од осталих народа света.
 
Norik5.PNG

Norik6.PNG

Norik7.PNG


Ovde nigde nema Časlava, Višeslava, Vojislava, Vojnomira, Vladimira, Vlastimira, Ljudevita, Braslava, Ratimira, Radoslava, Vladislava, Mislava, Ljudemisla, Prosigoja, Mutimira, Pribislava, Trpimira, Zdeslava, Tomislava, Branimira, Domagoja, Držislava, Krešimira, Miroslava, Dobroslava...

Inače, posebno između ostalog za Momčila koji vidim da se uključio; znam da će ga ovo interesovati :mrgreen: ...sačuvana imena upravo su dobar indikator procesa romanizacije (Alfoldi, Norik, str. 136):

Cognomen10.PNG


Broj starosedelačkih imena u ovoj pokrajini smanjio od sredine I do kraja III stoleća sa 33,8% na svega 8,85%. I naravno da su seoski krajevi bili po prirodi stvari konzervativniji i samim time podložniji sporijim promenama. To se ogleda i na natpisima, kao što se može videti iznad. U Keleji (današnje Celje) imamo svega 21,5% autohtonog, dok je u dalekim zabačenim i slabo razvijenim centralnog Norika taj procenat iznosio čak 44%. Do kraja III stoleća, suštinske razlike između urbanih i seoskih mesta više nema i procenti latinskih imena su svuda između 85% i 90%.

Да тачно, у градовима, али гро становништва је живело ван њих.

Ti ovde nisi razumeo baš dobro razumeo na šta je Mrkalj mislio...ali nema veze, da se osvrnem i na ovo pošto je ovo, otprilike, prva stvar koju ljudi vole da ističu, predstavljajući kao da je Rim imao tobože sistem filurija kojim je ostavljao kulturnu, jezičku i prosvetnu autonomiju nalik Turcima Osmanlijama...selo, čast i uzuzecima, nije živelo izolovano od šire zajednice kojoj je pripadalo. Bez elemenata lokalne kulture, koji su u ovom periodu nestali jer je došlo do njihove romanizacije, naravno da je to ostavilo velikog uticaja i na seoske sredine. Ovde sam već citirao i jedan pisani izvor koji na primeru romanizacije Britanije opisuje kako je to izgledalo (Takit; Agrikola XXI):

Takit:
Slećeda zima je bila posvećena vrlo profitabilnim poduhvatima. Jerbo, da bi ljude koji su raštrkani i necivilizovani, i upravo zbog tog razloga skloni ratovanju, privoleo na mir i tišinu zadovoljstvima, ohrabrivao je pojedince i potpomagao zajednice da podižu hramove, forume i domove, hvaleći one koji su napredovali i šikanirajući one koji su ostajali na starom. Tako je takmičenje za čast zauzelo ulogu prisile. Nadalje, obrazovao je sinove poglavica slobodnim veštinama i hvalio da su talentovani Briti uspešniji od naučenih Gala, što je dovelo do toga da oni koji su nedavno odbacivali latinski jezik prihvate rečitost sa zadovoljstvom. Onda je i moda postala elegantnija; u široku upotrebu ušla je toga. I postepeno su se predali privlačnostima poroka, portika i kupaonica, i elegantnim gozbama. I oni koji nisu znali bolje, zvali su ovo civilizacijom, iako se radilo o delomičnom ropstvu.

Šta misliš kako je taj proces izgledao u Italiji vrlo bliskim provincijama, ako je ovako izgledalo u slučaju vrlo udaljenog ostrva? Rimski uticaji, arhitektonski i šire, osetili su se u provinciji i dosta daleko od urbanih centara. Arheologija nam to svakodnevno otkriva. U seocu na području današnjeg Glajsdorfa nalazio se amfiteatar u kojem se moglo prisustvovati romanohelenistčkim igrama...razlika između natpisa u urbanim i seoskim sredinama, osim pomenutog jaza u doba ranog Carstva koje oslikava drastičnu razliku u stepenu romanizacije, jeste i u jeziku: u gradovima to je bio učeni, klasični latinski, ne preterano mnogo drugačiji od onog koji se govorio u Italiji. U selima, to je bio jedan drugačiji; iskvareni jezik. Vulgarni latinski, koji će u svojim različitim formatima i oblicima poslužiti kao osnov za jezike ogromne većine romanofonih stanovnika današnjeg sveta.

Ali što se tiče nekog nalaza koji bi mogao, barem delomice (dakle ne puno) jakom vezom mogao potvrditi da se ovde radi o zajednici koja je skoro pa identična drevnim pra-Slovenima...to još iskopao niko nije. Da se razumemo, ovde mi ne pričamo o tome da je možda bilo nešto stanovništva na područjima pod rimskom upravom koje je bilo etnički i jezički srodno Starim Slovenima. To je izuzetno moguće; svi smo navodili različite argumente; uključiv i mene...od komentara Milana Budimira u vezi Veselije na Braču do mojih omentara u vezi sabaje. Veze Ilira i predaka Slovena su stvarno interesantne i problem ovde nije uopšte u tome. Problem je što ti i mnogi, zapravo, proglašavate ogromnu većinu stanovništva ovih krajeva etnički i to ne srodnim, već istovetnim populaciji koja je žive sa druge strane granice...na ogromnom području koje je bilo po svemu sudeći etnički izuzetno mešovito i koje se vrlo moguće ni međusobno nije uopšte moglo sporazumevati (van latinskog kao lingua franca), a kamo li da može savršeno razumeti svoje (koliko god bliže ili dalje) prekogranične srodnike.
 
Poslednja izmena:
Јужни Словени немају старе романске речи збор намерног језичког чишћења почивши почетком деветнаестог века.

Ово језичко чишћења долази у два облика: 1) избацивање речи које нису у духу раног (из 12-14 века) писма Јужних Словена; и још важније, 2) стварање нових речију у духу тог раног писма.

Ако погледаш на пример језик писма Светог Саве видећеш да је оскудан -- у суштини то је језик Ћирила и Методија којим су они у деветом веку превели Библију из грчког на словенском.

Међутим светска култура се огромно развила задњих осам векова. Западни мислиоци, песници, филозофи и научници су непрестано ковали нове речи за нове појмове. Ковали су те речи углавном по угледу на антички грчки језик филозофије, књижевности, песништва и науке. Често су ковали нове речи и по угледу на латински. У данашњим светским језицима бар две трећине вокабулара се састоји од речи скованих задњих неколико векова.

Словени, по угледу на Немце, су одбијавали овај приступ и настојавали да, приликом превода страних филозофских, књижевних и научних радова, стварају речи у складу са старим обликом словенског.

Турске речи нису сасвим избачене а западне речи прихваћене у новијем периоду (задњих пола века) су изузетак.

Срби и остали Јужни Словени нису нимало мање вештачки народ од осталих народа света.

Молим доказе за изнесене тврдње? Ако их не буде, ундак је то обично троловање ки обично и очекујем да модератори реагују.
 
Молим доказе за изнесене тврдње? Ако их не буде, ундак је то обично троловање ки обично и очекујем да модератори реагују.
Шта желиш да докажем? Да ли си ти икада упоредио вокабулар из писма Светог Саве са вокабуларом савременог српског језика? А и сам си више пута овде споменуо романске речи у старом облику наречја твојих предака.
 
Шта желиш да докажем? Да ли си ти икада упоредио вокабулар из писма Светог Саве са вокабуларом савременог српског језика? А и сам си више пута овде споменуо романске речи у старом облику наречја твојих предака.

Спомиња сам да су моји преци користили доста талијанизама. То је логично с обзиром да су из Далмације, а тамо су владали Млечани па су покупили од њих.
Ово су само неки талијанизми које су користили моји преци а за које сам наша директну везу у талијанском језику, а те талијанизме нити било које друге нису користили људи са босанске стране Динаре јербо тамо никед нису били Млечани https://forum.krstarica.com/threads/lokalizmi-u-govoru-dalmatinskih-srba.822950/page-4#post-37050867
Талијанизме нису користили ни Личани који су нам географски близу, исто јербо никед нису били под Млечанима. Личани за мердевине кажу Лојтре (германизам), а код наске су Шкале и тако ја говорим сав живот исто ки што користим талијанизме: Шувит (таван), Ланцун (чаршаф), Капула (црни лук), Шпина (чесма), Мурва (дуд), Манит (луд), Бакетати (тући), Ћић (стриц) итд. Мој ћаћа их користи пуно више него ја, осим ових поменутих он говори и: Броква (ексер), Маренда (ужина), Спиза (храна), Ђир (круг), Ура (сат), Пијат (тањир), Пињур (виљушка), Мартелина (чекић), Шкуро (тамно) итд. То су остаци остатака талијанизама које су користили моји преци.
 
Poslednja izmena:
Спомиња сам да су моји преци користили доста талијанизама. То је логично с обзиром да су из Далмације, а тамо су владали Млечани па су покупили од њих.
Ово су само неки талијанизми које су користили моји преци а за које сам наша директну везу у талијанском језику, а те талијанизме нити било које друге нису користили људи са босанске стране Динаре јербо тамо никед нису били Млечани https://forum.krstarica.com/threads/lokalizmi-u-govoru-dalmatinskih-srba.822950/page-4#post-37050867
Талијанизме нису користили ни Личани који су нам географски близу, исто јербо никед нису били под Млечанима. Личани за мердевине кажу Лојтре (германизам), а код наске су Шкале и тако ја говорим сав живот исто ки што користим талијанизме: Шувит (таван), Ланцун (чаршаф), Капула (црни лук), Шпина (чесма), Мурва (дуд), Манит (луд), Бакетати (тући), Ћић (стриц) итд. Мој ћаћа их користи пуно више него ја, осим ових поменутих он говори и: Броква (ексер), Маренда (ужина), Спиза (храна), Ђир (круг), Ура (сат), Пијат (тањир), Пињур (виљушка), Мартелина (чекић), Шкуро (тамно) итд. То су остаци остатака талијанизама које су користили моји преци.
А зашто ти не пишеш овде наречјем твоје бабе?

Одговор: због тога што у школи су те научили очишћени језик.

Да ли ти сматраш да се то десило само у твом савременом селу? Дешавало се и још увек се дешава широм света и кроз историју од кад је национализам установљен, тачније од кад је појам ми против њих установљен. А то је много старије од ове земље и овог народа.
 
А зашто ти не пишеш овде наречјем твоје бабе?

Одговор: због тога што у школи су те научили очишћени језик.

Да ли ти сматраш да се то десило само у твом савременом селу? Дешавало се и још увек се дешава широм света и кроз историју од кад је национализам установљен, тачније од кад је појам ми против њих установљен. А то је много старије од ове земље и овог народа.

Ја пишем говором бабе ми и сви ме мурете врло добро разумити, јербо је српски стандард базиран на том говору. Што није случај с неким другим српским дијалектима, да их сад не наводим. Говор бабе ми је граматички правилан и има свих 7 падежа, а талијанизми и српски архаизми га чине богатим и специфичним.
Пишем вако јербо ми је шунуло, а муре бити да ми је шунуло јербо ми је доста хибридног београдског говора с којим сам у контакту скором сваки цигли дан и који је све само не књижевни српски језик. Говор бабе ми је фундаментално српскији и исправнији говор него оно што се говори у Београду. Многи се одричу и стиде говора предака им, али ја нисам таки. Кад набасам на неки архаизам који су користили преци ми (извучем из малог мозга или чујем од ћаће, матере или бабе) одма га припишем, и то ми је милије доли крува да ијем. :)
 
Poslednja izmena:
Први помен племена Лангобарда се налази у Цезаровом спису о Галском рату. Лангобарди се код Цезара не спомињу тим именом, већ само као западногерманско племе. Цезар спомиње Лангобарде на подручју реке Елбе, Мајне, Некара (данас у Немачкој) и горње Рајне. У ствари био је то Свевски широки војни савез, којим је у почетку загосподарило племе Свева, а коме су поред Лангобарда припадала и племена: Маркомана, Семона и Хермундурија, као и низ ситнијих племена на доњој Рајни. Римљани су за време Цезара, а посебно након његове смрти водили бројне ратове са овим Свевским савезом за одбрану њихових западних граница царства. Велико померање Лангобарда је уследило одмах након кризе Римског царства и све већег надирања других варварских племена.

Свевски војни савез се распао, а одвојена племена су имала своје племенске вође. Код Лангбарда је позната титула конинг, што је и слично као краљ, али се ради само о истакнутим племенским вођама.

Лангобарди долазе почетком 3. века на подручје Скандинавског полуострва где се сукобљавају са осталим мањим племенима. Према сведочанству лангобардског историчара Павла Ђакона, друга племена нису знали Лангобарде под тим именом, већ су их називали „Винили“, по готском сточарском племену „Виња“ које је једно време живело у долини Одре. Лангобарди су по доласку у Скандинавију добили своје прве вође.

Браћа Ибо и Ајо су узели власт над читавим племенским савезом и повели га у трагању за новим животним простором. Трагајући за простором, Лангобарди су непосредно дошли у сукоб са Вандалима и њиховим краљем Годаном. После њиховог пораза, вандалски краљ је наредио да се на његов двор појави неколицина поражених који ће наредити својим женама да пусте косу до лица у знак пораза. Чим је краљ видео призор испред двора са пуштеним косама, насумично је питао своје слуге: Ко су ове дугобрадоње? Тако је и настао назив за Лангобарде, јер на латинском то и значи:(ланг-дуга, барт-брада).


Ибо и Ајо скандинавска имена Ибро дирка наш. Има овде много већи проблем него што можемо претпоставити.
 
Mene zanima zasto na Jadranskim otocima nema Ilira , Dacana, Tracana, Huna, Avara , otkud tamo vecinom Sloveni.
Mrki sto si mene citirao bez komentara.
Ako si razumeo poentu , i ako istoricari kazu da su dosli sa severa , kako to da na ostrvima nema barem polovina drugih naroda i jezickih grupa ?
Jesu ta ostrva bila nenaseljena , sve kroz maglu , prosto da pomislim da je Marko Polo bio Srbin.
Ako razume ko sta pitam u uvijenoj formi.

Da li si se ikada zapitao zašto na Siciliji nema Sikula, Sikana, Feničana, Grka, Vandala, Arapa? Ili na Malti?

udžbenik istorije za Srbiju iz WW2 nigde više ne postoji ni u jednom primerku itd.

Jesi li ti t zaboravio da sam radi tebe i upravo ove tvrdnje koju ponavljaš uporno na forumu nabavljao primerak školskog udžbenika iz 1942. godine i postavio ti ga na stranicu o prednemanjićkoj srpskoj istoriji u nastavi? Šta sam li ja to držao u rukama, fotografisao i kačio na forum; fatamorganu?

Vidljivi depoziti sige koje se protežu desnom obalom Dunava i levom obalom Save do Jakova.

Je li ovo prisećanje na onu blamažu oko Ilije Ogorelice i Troje? :ceka:
 

Back
Top