...... ali kladio bih se da ima istine u tome što je Casino Royal kazao.
Има наравно, као и кад шаховски пацер крене грдити потезе велемајстора и објашњавати како нема појма. Или колико кад монтенегринска индоктринисана грла наоружана чланцима Ћосовића или острашћеним говорима Новака Аџића (који сваке двије минута грлато понавља "нелегална, нелегитимна, окупацијска...." и тако до бесвијести) крену да понављају то научено градиво и ако него оспори ту монтенегринску пропаганду за малоумна грла, а то и није тешко, крене вриска како нема појма.
Ognjen Karanović je više nekakav populistički istoričar, čija je svrha da u oblandu rečitosti ubaci tako neke realno naučno neosnovane narative, ili čak da barem neke progura na mala vratanca tako što nađe kompromis između istine i poluistine. To je praktično jedino čime se bavi; gledao sam njegovu emisiju posvećenu Mehmed-paši Sokoloviću u KCNS, primera radi. Ono je bilo baš...pa, kako da kažem. U najmanju ruku zabrinjavajuće. Preskočio je i to kao istoričar u principu sve što istoriografija kaže o Sokoloviću (?) dok je radio predavanje o njemu, koristio isključivo zastarelu literaturu i potpuno krivo predstavio neka tumačenja iz izvora.
Iako mu se mora priznati da zaista lepo priča i poseduje izvesno znanje kakvo se i očekuje kao obavezni minimum od svakoga ko je stručno obrazovan kao istoričar, treba imati veliku skepsu prema Karanoviću.
Наравно, у људској нарави принцип "ад хоминем" је често водиља, није битно шта прича него ("нисам гледао, али то је онај Огњен што ономад рече, јој мани ми тога") колико нам излагач неком приликом "није легао" својим закључцима.
У сат времена излагања сваком историчару се могу наћи неке грешке или "грешке". како већ рече један мудрац "човјек када пуно прича, увијек каже нешто што није требао".
Опет у оваквим предавањима и излагањима имамо историчаре који понављају научено градиво, снискодљиво пазећи да се држе задатог калупа, а ако износе "своје закључке" то је увијек наручено мишљење (што имамо са новом гарнитуром монтенегринских тзв "историчара") у служби актуелне политичке елите и имамо оне који ће настојати објанити процесе и провући кроз излагање своје размишљање, што се каже провући неку "и из своје главе".
Огњен спада у друге, ти закључци некад "боцну" оне који не дијеле те вриједности а који су богами и забраздили у једној идеологији која је дуго јахала овим простором, зато ће (ад хоминем) чангризаво копати шта је наопако рекао.
Но на страну то, нешто друго је важно поводом приложене емисије и подгоричке скупштине која је омиљена тема пајаца бившег монтенегринског криминализованог режима. И ту иде питање. Колико је смислено бавити се легалношћу и легитимношћу неког догађаја од прије сто или двесто година? Ви можете кроз историју већини одлука којима је креирана "нова реалност" (погледајмо само задњих неколико деценија, дисолуција бивше Југе, Косово) оспорити лагалност, колико су испоштовани важећи закони и постаљене норме. А када је у питању легитимност, вјероватно сваку. Примјер.У Америци је неки темељни датум "Дан независности", и сада крену Енглези (или неко други) оспоравати легитимитет јер у конгресу који је изгласао декларацију није било уопште представника домицијалног становништа који су чинили 90+% популације.већ само представници колониста па и ту нису били присутни ројалистички представници. Но сумњам да је неко у скорије вријеме оспоравао легитимитет поменуте декларације. Примјера гдје би се легитимитет могао оспорити има колико ти душа жели.
Но ајд и то некако, али након сто година и након што се неколико пута мијењала и територија и мијењао се и карактер и форма и суштина државе поништити одлуку подгоричке скупштине што је учинила скупштина Црне Горе својом одлуком (
овдје) 2018.године је кретенизам пар екселанс.