из реке живота откидају се таласи догађаја, ланци дешавања, понекад можда само тешко разумљиве карике. долажењем, и надолажењем, запљускују, и тако обнављају пресушене песничке животе. док им се утисци котрљају кроз нервни систем, они, у потајним, или јавним тишинама, подробно, или полуподробно, смишљају своје нове, свеже планове. после цврче о томе. „изнемоглост дана. жвакање ваздуха до суштине, ако је то човеку уопште могуће. информације су храна. не храни сите.“ тако неке реченице издвајају песнике једне од других, иако су, у суштини, они занимљивији једнако склони необичном изражавању. неспособни за неку дужу и смисленију прозу, песници су волшебници звучности, ритма, понекад стила.